Ко је Тереза Меј - профил лидерке конзервативаца

Тереза Меј Image copyright ADRIAN DENNIS
Натпис на слици "Пирова победа" на ванредним изборима није довољна за потпуну радост Терезе Меј

Тереза Меј постала је друга премијерка у историји Британије, али за разлику од њене претходнице Маргарет Тачер, дошла је на власт без победе на изборима.

Лидерка конзервативаца надала се да ће исправити ту чињеницу кроз убеђивање гласача да је управо она снажна, компетентна лидерка који је потребан земљи у тешким временима.

Одлука да распише ванредне изборе донела је понижење јер је њена странка завршила са мање места у парламенту него пре гласања.


Партијски колега назвао ју је „женом тешком као црна земља", мислећи да га нико не чује. Она се сада поноси тим описом. Остали је описују као „ригидну" и „нефлексибилну".

Док се није преселила у Даунинг Стрит, након оставке Дејвида Камерона, била је непознаница за многе, чак и у њеној партији.

Према савременим стандардима, веома је затворена политичарка и ретко говори о својим осећањима или личним ставовима.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Тереза Меј са супругом Филипом прославља долазак на чело Торијеваца

Попут Камерона, противила се Брегзиту, али је мудро успела да одржи евроскептике из сопствених партијских редова на својој страни остајући у сенци јавних дебата.

Награда је стигла у виду улоге неприкосновеног наследника Дејвида Камерона јер су остали потенцијални противници лако испали из трке. Представила се као сигурна рука које ће спровести вољу народа и извести Британију из Европске уније на најмирнији могући начин.

Таква слика доведена је у питање када је расписала опште ванредне изборе, иако је претходно тврдила да неће бити гласања до редовних избора 2020. године, не би ли се на тај начин избегла непотребна нестабилност.

Image copyright PA
Натпис на слици На састанку и ручку са бирачима

Њену одлуку да распише ванредне изборе, коју је објашњавала жељом да ојача преговарачку позицију у разговорима о Брегзиту, критиковала је левици као потез који дели земљу, усмерен је на утишавање оправдане критике и означавање свакога ко се противи њеном приступу разговорима о Брегзиту као „рушитеља Брегзита".

Њени покличи „да се бори за Британију" наишли су на одобравање десно опредељене штампе која ју је пригрлила онако како никад није пригрлила Дејвида Камерона. Њега је десна штампа видела као привилегованог члана "елите метрополе".

Ипак, њена више пута поновљена теза о „снажном и стабилном" вођству није била довољна да би остварила укупну победу.


Ко је Тереза Меј?

  • Датум рођења: 1. октобар 1956. године
  • Каријера: од 1997. године чланица парламента из изборне јединице Мејденхед, од 2010. године Секретарка за унутрашње послове
  • Образовање:похађала државну школу „Витли Парк", провела кратко време студирајући на независном колеџу „Свети Хјуз" у Оксфорду.
  • Породица: удата за Филипа Меја
  • Хобији: кување - каже да поседује сто књига куварских рецепата. Повремене шетње по планини. У емисији „Дискови на пустом острву" која је емитована на радију ББЦ 4 2014. године, одабрала је песме Dancing Queen групе Аба, Walk Like A Maу из мјузикла Дечаци из Џерзија, уз нумере Моцарта и Елгара. Као луксуз који би понела на пусто острво, одабрала је претплату на магазин Вог, чиме је открила љубав према моди.

Тереза Меј ћерка је Хуберта, свештеника Англиканске цркве који је настрадао од последица повреда у саобраћајној несрећи када је Тереза имала 25 година. Каже да је отац научио да „прихвата људе какви јесу" и да се „према свима односи једнако".

Рођена је у Истборну, у области Источни Сасекс, али је одрасла махом у Оксфордширу, где је ишла у државну основну школу, независну школу, и потом гимназију у Витлију.

Млада Тереза Брејзер, што је њено девојачко презиме, укључила се у друштвени живот учешћем у представи пантомиме коју је продуцирао њен отац. Да би зарадила џепарац, суботом је радила у пекари.

Одрастање у свештеничкој породици описује као „другачије", али корисно јер „добијете прилику да упознате људе различитог порекла".

Image copyright Theresa May
Натпис на слици Тереза Меј удала се за Филипа 1980. године

Пријатељи је се сећају као младе, модно освешћене жене која је већ у младости говорила о амбицији да постане прва женска премијерка.

Попут Маргарет Тачер, студирала је на Оксфордском универзитету и, попут многих у њеној генерацији, убрзо открила да су њен приватни и политички живот дубоко испреплетани.

На трећој години студија, 1976. године, упознала је будућег супруга Филипа, две године млађег од ње. Филип је био на челу Оксфордске уније, чувеног места за образовање будућих лидера.

Упознала их је будућа пакистанска премијерка Беназир Буто на игранци Конзервативне асоцијације. Обоје тврде да је у питању била "љубав на први поглед". Венчали су се 1980. године.

Image copyright Theresa May
Натпис на слици Млада Тереза Брејзер на слављу у градској кући

Терезин пријатељ са студија Пет Френкленд овако ју је описао за Радио ББЦ 4 2011. године у емисији која је представљала тадашњу секретарку за унутрашње послове: „Не могу да се сетим тренутка када она није имала политичких амбиција.

Добро се сећам да је желела да постане прва жена на месту премијера и да је била прилично љута када је Маргарет Тачер то успела пре ње."

Меј каже да је као дете желела да буде представница у парламенту, али се не сећа прича о својим првим амбицијама да постане премијерка.

У првом заједничком телевизијском интервјуу, у ББЦ емисији The One Show, менаџер финансија у Ситију Филип Меј рекао је да „никад није чуо да Тереза жели да постане премијерка, све док није утемељила своју позицију у Влади у сенци".


Шта Тереза Меј каже о себи

Image copyright PA

„Останак у Европској унији чини нас безбеднијим, напреднијим и утицајнијим и изван наших граница", рекла је у априлу 2016. године, пре референдума о Европској унији.

„Резултат референдума је јасан. И легитиман је. Било је то највеће гласање за промене у историји ове земље. Брегзит значи Брегзит и ми ћемо га учинити успешним", саопштила је у јануару 2017. године.

„Једна од ствари коју ме је отац научио је да људе прихватате онакве какви јесу, да немате предрасуде о људима и да се према свима односите једнако. То је била важна лекција", рекла је гостујући у ББЦ емисији The One Show.

„Током кампање за председника Конзервативне странке. један страначки колега ме је описао као жену тешку као црна земља. Рекла сам тада да ће следећи који ће то осетити бити Жан-Клод Јункер", рекла је за ББЦ.

„Треба пуно тога да урадимо у нашој странци. Наша база је сувише мала, а такво је често и саосећање које показујемо. Знате да нас неки људи зову 'гадна странка'", рекла је у говору на конференцији Конзервативне странке 2002. године.


Не постоје гласине о пијанствима током студентских дана Мејове на Оксфорду, али Пет Френкланд и остали пријатељи говоре да тада није била тако штедљива каква је касније постала, наговештавајући да је волела забаву и испуњен друштвени живот.

Пошто је дипломирала географију, Меј је почела да ради у Ситију, најпре у Банци Енглеске, да би напредовала до руководеће позиције у Одељењу за европске послове Асоцијације за клиринг плаћања.

Ипак, било је јасно да будућност види у политици. Била је изабрана за локалну посланицу у Мертону, у јужном Лондону, где је остала целу деценију, напредујући до места заменика председника. Убрзо је, међутим, себи поставила амбициозније циљеве.

Меј, која је постала узор многим женама - посланицама, рекла је потенцијалним кандидатима за изборе 2015. године да "увек негде постоји позиција с Вашим именом на њој".


Шта други кажу о Терези Меј

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Дугогодишњи посланик конзервативаца Кен Кларк

„На прву лопту, она је тајанствена и врло ригидна, али можете чврсто поступати са њом - она ће отићи и о свему поново промислити", каже некадашњи лидер Либералних демократа Ник Клег.

„Тереза је жена тешка као црна земља... Добро се слажем са њом и добра је. Уско је усредсређена на свој ресор... Предуго се бавила унутрашњим пословима... Не зна много о спољним пословима", описује је дугогодишњи конзервативни парламентарац Кен Кларк.

„Када ствари пођу по злу - она се сакрије. Нема интервјуа, нема изјава, нема било чега што би требало да подсети људе да она уопште постоји", каже некадашња секретарка за унутрашње послове Владе у сенци Ивет Купер.

„Премијерка има три стриктно одређене приватне теме о којима је спремна да прича у јавности: ципеле, гардероба и кување. О свему другом не жели да говори, али је спремна да препусти бирачима да је процењују на основу резултата", написао је Себастијан Пејн у Фајненшел Тајмсу.


Image copyright Theresa May
Натпис на слици Тереза Меј као дете, са родитељима Заиде и Хубертом

Баш као у случају Маргарет Тачер, и њој је било потребно времена да пронађе пут у свету политике. Први пут је у тај свет ушла 1992. године, када се надметала у лабуристичком упоришту у Северозападном Дураму, завршивши далеко иза Хилари Армстронг која је касније постала шефица парламентарне већине у Блеровој влади. Међу осталим такмацима у тој трци био је и млади Тим Ферон, сада лидер Либералних демократа.

Две године касније, надметала се на међуизборима у Баркингу, у источном Лондону. На врхунцу непопуларности владе конзервативаца, освојила је мање од две хиљаде гласова, што је био пад од више од 20 одсто. Али, ствари ће се ускоро променити.

Изборне наде конзервативаца можда су удариле у зид 1997. године, када је Тони Блер дошао на власт убедљивом победом лабуриста, али светли моменат за странку и амбициозну политичарку била је чињеница да је освојила мандат у Мејденхеду у Беркширу, тријумфовавши над Филипом Хамондом. Тај мандат задржала је до данашњег дана.

Image copyright Andrew Parsons/i-images
Натпис на слици Мејова се за место у парламенту први пут надметала у Северозападном Дураму, 1992. године
Image copyright PA
Натпис на слици Тереза Меј описује свог супруга Филипа као главног ослонца
Натпис на слици Приликом изласка из ББЦ студија, Тереза Меј је упознала рок звезду Алиса Купера 2010. године

Као пионирка „модернизације" конзервативаца, у тешким годинама које су уследиле, Меј је убрзо постала део кабинета у сенци под вођством Вилијема Хејга 1999. године, и то као министарка образовања. Постала је прва жена која председава конзервативцима у периоду док је на челу био Ијан Данкан Смит.

Покренула је иницијативу да се изабере што више жена на местима где конзервативци могу да освоје мандате, али се и сукобила са страначком базом када је на говору на конвенцији рекла да их неки и даље гледају као „гадну странку" и да морају да се мењају.

Неки чланови јој то не могу опростити, али то је уједно био и први знак њене жеље да саопштава истину, ма каква она била.

Као секретарку за унутрашње послове, извиждали су је љути чланови Полицијске федерације на годишњој конференцији, након што им је рекла да треба да поздраве њене реформе и престану „да се претварају" да их влада „узима на зуб".

Након кратког, хаотичног периода у коме је лидер Торијеваца био Ијан Данкан Смит, наследио га је Мајкл Хауард, а Тереза Меј налазила се на низу високих положаја.

Ипак, необично је да није била део „групе са Нотинг Хила" која је преузела контролу над странком након трећег узастопног пораза 2005. године, што је отворило пут за долазак на власт Дејвида Камерона и Џорџа Озборна.

Натпис на слици Тереза Меј (у горњем реду), на састанку Владе у сенци 1999. године

Све то одразило се у чињеници да јој је најпре поверен исцрпљујући посао шефице посланичке групе опозиције у Доњем дому Парламента. Ипак, временом је поправљала своју позицију, па се 2009. године нашла на месту секретара у Влади у сенци за рад и пензије.

Њено постављење на место секретарке за унутрашње послове, када су конзервативци и либералне демократе склопили прву коалициону владу после 70 година, било је изненађење - посебно имајући у виду да је на том месту у Влади у сенци био Крис Грејлинг.

И док је ресор унутрашњих послова био „гробље" за бројне политичке каријере претходних деценија, Меј није дозволила да њена каријера доживи сличну судбину. Овладала је ресором тако што је посветила пажњу свим детаљима, а није се устручавала и да уђе у сукоб са осталим министрима, када год је проценила да је то неопходно.

Image copyright PA
Натпис на слици Тереза Меј најпре је "склизнула" на партијској лествици у време Дејвида Камерона, али је успела да се врати у врх

Док су се неки у Даунинг Стриту бринули да је ресор унутрашњих послова постао њено „игралиште", она је изградила лојалност у односима са министрима, као и имиџ „чврстих ставова". Јавност је позитивно гледала на њен оштар начин говора, чак и када резултати њеног ресора нису били тако сјајни.

Некадашњи министар из редова либералних демократа Дејвид Лоус пише у мемоарима: „Често се сукобљавала са Џорџом Озборном око питања имиграције. Ретко се слагала и са Мајклом Гоувом. Чинило се да су она и Камерон сумњичави једно према другом.

Први пут сам је срео 2010. године. Седео сам у канцеларији у Трезору, са погледом на парк Сент Џејмс, ја у једној фотељи, секретарка унутрашњих послова у другој, без присуства других званичника. Изгледала је нервозно.

Мислим да је била изненађена што је на позицији секретарке за унутрашње послове. Искрено, нисам очекивао да јој каријера потраје више од неколико година."

И поред либералних ставова у неким областима, често се сукобљавала са замеником премијера и лидером либералних демократа Ником Клегом. Посебно су се сукобили око њеног плана да се повећа надзор на интернету, што су либералне демократе прозвале „повељом о њушкању".

Након једног „тешког" састанка са Клегом, он је наводно Дејвиду Лоузу рекао: „Знаш, све ми се више свиђа Тереза Меј... Јесте мало хладна и са њом нема ћаскања о било чему. Имам тешке састанке са њом. Камерон ми је једном рекао "Она је иста таква са мном!""

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Меј се супротставила ономе што је назвала „интересима" у полицији
Image copyright PA
Натпис на слици Лидерка конзервативаца себе сматра феминисткињом

На листи њених успеха стоје чињенице да је ниво криминала опао, да је Уједињено Краљевство избегло велике терористичке нападе и да је 2013. године успешно депортовала радикалног свештеника Абу Катада, на шта је и сама најпоноснија, уз спречавање изручења хакера Герија Мек Кинона Америци.

Ипак, Пасошко одељење скоро да је доживело колапс, а била је и стално изложена критици да влада није успела да испуни обећање и ограничи имиграцију на 100 хиљада људи годишње.

Упркос чињеници да никада није била ни близу испуњења овог циља, није пристала да га се одрекне.

Лабуристичка посланица Ивет Купер, која јој је била директно супротстављена из Владе у сенци као секретарка за унутрашње послове, за Гардијан је рекла да „поштује њен стил - чврст и озбиљан. Ауторитативна је у Парламенту - лажни напади на њу не успевају.

Са друге стране, не стоји чврсто на ногама када криза ескалира - сећамо се кризе Пасошког одељења када су стотине људи због грешке у систему пропустиле одморе, или кризу у Пограничној служби 2011. године, када су смањене контроле граница.

Крије се кад ствари крену по злу. Нема интервјуа, нема изјава, нема ничега што би уверило људе да она уопште постоји. То јој је помогло да опстане на месту секретарке за унутрашње послове, али као премијерка, такво понашање мора да престане."

Јавни сукоб са колегом из Владе Мајклом Гоувом о најбољем начину за борбу са исламистичким екстремизмом резултирао је извињењем Гоува премијеру, а Меј је морала да отпусти свог дугогодишњег специјалног саветника.

Некадашњи конзервативни парламентарац Кен Кларк такође је имао сукобе са Меј, а био је снимљен како је описује као жену која добро ради свој посао, али је „тешка као црна земља", помало попут његове некадашње шефице Маргарет Тачер.

Ретко говори о приватном животу, али је 2013. године открила да јој је утврђен дијабетес типа 1 и да ће јој до краја живота бити неопходне две инсулинске инјекције дневно. Тврди да се с тим помирила и да то не утиче на њену каријеру.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Избор обуће Терезе Меј инспирација је за фотографе већ више од деценије

Иако се сматра да припада већинској струји мишљења у Конзервативној странци о највећем броју економских и правних питања, супротставила се конвенционалним ставовима нападајући овлашћења полиције да зауставља и претреса и доводећи у питање примену шеријатских закона у заједницама у Британији.

Исказала је лични став да Британија треба да се повуче из Европске конвенције о људским правима, али је касније рекла да такав став неће заступати као премијерка због изостанка подршке у парламенту. Многи ово виде као пример њеног прагматизма.

Теже је пронаћи њене ставове о важним друштвеним питањима. Подржала је истополне бракове. Исказала је лични став да границу за абортус треба померити са 24. на 20. недељу. Заједно са већином посланика конзервативаца, гласала је за забрану лова на лисице.

Оно што је неспорно је да је у 59. години, Меј била најстарија премијерка која је преузела дужност још од Џејмса Калахана 1976. године, као и да је прва премијерка још од Теда Хита која нема децу.

За недељно издање Мејла говорила је о томе како је на њен брак утицала чињеница да не могу да имају децу:

„Обоје нас је то погодило, наравно. Имате пријатеље који имају већ одраслу децу, али морате да прихватите оно што вам је живот дао. Понекад се ствари које сте желели не десе или не можете да остварите нешто што сте желели. И други парови су у сличној ситуацији."

Премијерски живот

Једна од њених првих одлука по уласку у Даунинг Стрит била је да смени канцелара Џорџа Озборна са друге по важности функције у власти - био је то знак јасног раскида са прошлошћу. На изненађење многих, спасила је каријеру Бориса Џонсона поставивши га на место шефа дипломатије.

Најавила је да ће се њена влада усмерити на заборављене делове Британије у покушају да помогне људима скромних прихода који „једва спајају крај с крајем", што су неки тумачили као борбу за традиционално језгро лабуриста.

Недавно се сазнало да је њен водећи саветник Ник Тимоти, писац изборног програма Конзервативне странке, разговарао са лордом Гласманом, својим колегом у Лабуристичкој странци, али и једним од водећих саветника некадашњег лидера лабуриста Еда Милибанда.

Неке од идеја за које се Милибанд залагао, на пример ограничење цене енергената - које је Дејвид Камерон својевремено описивао као „марксистичке" - нашле су одјека у политици Мејове, пре свега кроз показивање воље да интервенише на тржишту, што би био незамислив сценарио за многе на торијевској десници.

Подржала је и систем нових гимназија, стављајући тачку на деценије селективног образовања. Одбацила је и Озборнову политику која за циљ има смањење дефицита.

Простор за маневар у другим питањима био јој је сужен због танке парламентарне већине, иако је њен мандат у великој мери обележило питање изласка Уједињеног Краљевства из Европске уније.

Крајем марта покренула је Члан 50 Лисабонског споразума чиме је и формално отпочео процес који ће Британију извести из блока 28 земаља.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Тереза Меј напала је званичнике Европске уније

Иако је у Доњем дому добила подршку на првом гласању о поверењу, одлучила је да јој је неопходно да ојача своју позицију у преговорима о Брегзиту какав жели - изласку Британије са јединственог тржишта и спремности да се преговори окончају без договора о трговини, ако то буде неопходно.

Одбила је да учествује у телевизијским дебатама лидера, прихватајући савете да наступа опрезно. Те савете дао јој је шеф кампање сер Линтон Крозби, човек који је довео Дејвида Камерона до изненађујуће победе 2015, године.

Није се устручавала да користи преговоре о Брегзиту као предизборно оруђе.

Након што је испрва демантовала наводе о сукобу са званичницима ЕУ описујући их као „бриселске трачеве", одлучила се за напад.

У обраћању након повратка из Бакингемске палате, када је обавестила краљицу да је Парламент распуштен, рекла је да су „европски политичари и званичници изрекли претње Британији.

Све то речено је у тренутку у коме се може утицати на резултат општих избора 8. јуна".

Њен позив у „битку за Британију" добро је прихваћен у штампи, иако су се неки запитали како ће утицати на расположење у разговорима са ЕУ.

Тереза Меј желела је сопствени мандат да би се ослободила притиска чланова њене странке на домаћој сцени, али и да би се ослободила обавезе да спроводи обећања која је дао Дејвид Камерон 2015. године.

Ипак, њена обећања да нуди „снажно и стабилно" вођство нису јој донела већину.