Макрон и Вучић: Какве користи има Србија од споразума у области стрипа

Стрип
Натпис на слици Шта подразумева споразум о стрипу и које користи аутори имају од тога?

Три МИГ-а су у уторак око поднева испратила француског председника Емануела Макрона са аеродрома Никола Тесла.

За нешто мање од 24 сата, колико је провео у Србији, Макрон је проговорио на српском и, према речима председника Вучића, успео „да придобије срца грађана".

Разговарало се о тешким и лаким темама и потписана су 22 споразума.

Поред споразума о испоруци ракета мистрал и изјаве о намерама о реализацији пројекта изградње београдског метроа, делегације две земље потписале су и неколико споразума из области културе.

Споразум о кинематографској делатности и статус француске школе у Београду нису толико изненадили грађане Србије као споразум о сарадњи у области стрипа.

„Астерикс и Обеликс ће се цртати у Србији, због јефтиније радне снаге", написао је корисник Твитера Светли војвода Црни Ђорђије.

„Планира се и изградња Цртачко-анимацијског центра Алан Форд на територији Београда у коју ће бити уложено милион евра", додао је Law Abiding Citizen.

Image copyright Марко Сомборац
Натпис на слици Марко Сомборац се такође запитао о каквом споразуму је реч

Шта Србија добија овим споразумом?

Многи су се запитали какву корист ће Србија и њени стрип ствараоци имати од овог споразума.

Међи њима се нашао и Марко Сомборац, аутор Блиц стрипа.

„Прво сам помислио 'О ла ла, па то и није тако лоше' а онда сам се сетио Вансија, необјављивања уговора, преузимања Нишког аеродрома", каже Сомборац за ББЦ.

„Онда су ми на ум падале слике како нас домаће ауторе замењују француски под изговором модернизације и обећаног већег профита који ће се прелити у историјски раст."

„Али да закључим, након сто сам прочитао вест о томе шта је у споразуму - не звучи лоше. Ради се о некој врсти сарадње и узвратних изложби, тако да - што да не", додао је аутор популарног политичко-сатиричног стрипа.

Заиста, о чему се ради?

Споразум је потписан између француских и српских институција - Француског института у Србији, Међународног центра за стрип и илустрацију из Ангулема, Града Панчева и агенције Комуникарт.

„Посебно ме радује што је Град Панчево одабран као место сусрета француских и српских стрип аутора и ауторки, и што је позив Француског института да будемо део пројекта дошао у време када се Панчево као град све више отвара ка Европи", истакао је Саша Павлов, градоначелник Панчева.

У саопштењу агенције Комуникарт се наводи да је споразумом предвиђено успостављање првог резиденцијалног програма у области стрипа између Француске и Србије.

Резиденцијални програм ће се у наредне две године одржавати у француском граду Ангулему и Панчеву.

Такође ће бити организоване радионице и обуке за цртаче, али ће се радити и на развоју научне сарадње - писању студија и чланака који се тичу српског стрипа.

У сваком случају - изненађење

Тако Марко Стојановић - сценариста базиран у Лесковцу, чији стрипови обилазе свет - описује потписивање споразума између Француске и Србије.

„То се није помињало као тема у стриповским круговима и вест је већину нас изненадила", каже Стојановић за ББЦ,

Image copyright Марко Стојановић
Натпис на слици Марко Стојановић је сценариста и предавач у школи стрипа „Слободан Митровић Кокан"

Додаје да је јасно зашто је за француску резиденцију изабран Ангулем, као домаћин највећег стрип салона у Европи.

„А Панчево није погрешан избор, јер је то центар алтернативног стрипа у Србији."

„У Панчеву живи Александар Зограф, који је можда и наш најпознатији аутор из домена алтернативног стрипа."

Стојановић каже да, као што није јасно како ће се споразум тачно проводити, нису јасни ни критеријуми којим су се потписници руководили.

„Да ли је можда требало да се консултује стриповска јавност и удружења - вероватно да."

„Али не можемо ми из света стрипа да натерамо људе из политике или културе да обрате пажњу на нас и да нас консултују", каже Стојановић.

Вишегодишња сарадња

Иако широј јавности то можда и није познато, бројни српски аутори су више година активни на француској стрип сцени.

Од Лесковца, преко Ниша, Зајечара, Београда, па до Суботице, више од 50 цртача из Србије ради за француско тржиште. Владимир Крстић Лаци, Иван Стојановић, Дражен Ковачевић и Алекса Гајић су само неки од њих.

„Наши цртачи су квалитетни, поуздани, релативно јефтини и професионални - спремни да раде исправке, поштују рокове", каже Стојановић.

Додаје да домаћи аутори до ангажмана у Француској долазе преко личних контакта, а не званичним путем.

„Контакти се успостављају на фестивалима у иностранству, или је реч о неким старим познанствима."

„Са друге стране, постоје и агенти који су концентрисани на ово поднебље и помажу нашим ауторима."

Стојановић објашњава да су српски аутори добро упознати са француском школом девете уметности, преко култних стрипова као што су Астерикс или Талични Том, па до модерних и актуелнијих издања.

Редак успех

Поред тога што су његови стрипови стигли до публике у Чешкој, Великој Британији, Уругвају и Америци, Стојановић је тренутно једини српски сценариста који је у последњих 15 година написао стрип албум за француско тржиште.

Croix Sanglant, који је Стојановић урадио са цртачима Драженом Ковачевићем из Србије и Даном Ианосом из Румуније, објавила је једна од највећих француских стрип издавачких кућа Делкур (Delcourt).

„То се не дешава често. У Француској, нарочито код великих издвача, јасна су правила игре. Они имају сценаристу, осмишљен пројекат и унајме само цртача", објашњава Стојановић.

Како каже, раније су домаћи аутори често добијали одговор да „само француски сценаристи знају да погоде укус француске публике".

Image copyright Марко Стојановић
Натпис на слици Стојановић се нада да ће и други сценаристи добити шансу да се њихове приче објављују у Француској.

Croix Sanglant је прича о четвртом крсташком походу и паду Византије, а лесковачки сценариста каже да је од Француза добио „одрешене руке" за рад на овом албуму.

„Стрип је врло критички настројен према земљи у којој излази, односно Француској, те западној цивилизацији уопште, која је директно одговорна за пад Византије и продор Турака у Европу."

Шта могу српски стрип аутори да очекују од новог споразума?

Марко Стојановић се нада да неће још дуго бити усамљен као домаћи сценариста на француској стрип сцени и да ће споразум то променити.

„Сумњам да то подразумева да ће аутори добијати директан ангажман, али мислим да ће им се пружити прилика да оду на велике фестивале, упознају издаваче, покажу портфолио и самим тим постану видљивији."

Ипак, додаје да ће, због вести о потписивању споразума, српска стрип заједница највише користи имати у самој Србији.

„То јесте значајно јер ће можда они који стрип посматарају као некакву маргинализовану уметност - или не препознају као уметност уопште - схватити колики културни значај заправо има."

„Стрип се у Француској сматра равноправним делом културе и у равни са осталим облицима уметности - толико да, ето, када њихов председник иде у дипломатску посету некој другој земљи, потписују се споразуми у области стрипа."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи