Фарма магараца: Тамо где магарци уживају и исцељују

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionКакав је магарећи живот у Црној Гори

Властито име, заштита од насиља, класична музика уз ручак и готово бескрајни зелени пашњаци - тешко да би се ико могао пожалити на овакав магарећи живот.

А баш тако живи тридесетак магараца на фарми у Мартинићима, покрај црногорске варошице Даниловграда.

Дарко Савељић пре три године отворио је фарму са готово невероватним циљем - да сачува магарца од нестајања у Црној Гори.

„Магарац је животиња која није захтевна у храни, одржавању.

Јако је отпорна, живи дупло дуже него коњ, има копита прилагођена за ходање по каменитом терену."

Ипак, ни то овој врсти није помогло да победи модернизацију.

Савељићева процена је да се доласком трактора и мотокултиватора, број магараца у Црној Гори смањио на око 150 у целој држави - а једна петина је на његовој фарми.

Натпис на слици На Савељићевом имању, све је од рециклираних материјала

Лековита својства

Црногорски магарац на фарми у Мартинићима живи потпуно другачије него његов предак на кршевитим планинама.

Нико не сме да га јаше, оптерећује теретом, бије или на њега виче, а његово месо се не користи за исхрану нити продају.

Пасе на имању већем од хектара, сем кад долазе посете.

Даје млеко високог квалитета, чија је препоручена доза због јаких својстава - једна чаша дневно.

Има име на које се одазива, добија додатну храну и редовно слуша класичну музику тихо пуштену са звучника.

„Циљ ми је да покажем људима да животиње имају своју душу, да магарац и коњ нису животиње које треба да се јашу", каже Савељић.

Ипак, из свега тога има изузетака - и то са добрим разлогом.

Магарце на фарми могу да јашу само деца у инвалидским колицима. Њима је то прилика да, седећи на посебном месту на леђима животиње, осете мишићне стимулације попут оних када би ходали.

„После напорних тренинга, два детета успела су да устану уз помоћ ходалица", поносан је власник фарме.

Улаз је бесплатан и за малишане са аутизмом - дружење са животињама их опушта и чини их срећним.

Натпис на слици Међу тридесетак животиња на фарми, само је један одрастао магарац - остало су женке

„Бизнис" модел

Фарма у Мартинићима није позната само по магарцима већ и по начину како се на њу долази.

Дарко Савељић каже да су, захваљујући друштвеним мрежама, посетиоци већ унапред сазнали за јединствену цену улазнице - изражену у килограмима.

„То су једине улазнице у Црној Гори које се једу. Шаргарепе и јабуке се не дају мени, него директно магарцима."

Фарму на друштвеним мрежама прати скоро дванаест хиљада људи. За три године постојања - обишло је три пута више посетилаца од тог броја.

Многим економистима од тих цифара „заврти се у глави", па рачунају да би Дарко могао постати милионер.

„Има тих економиста који множе наших тридесет магарица са по четири децилитра млека дневно, па са ценом у еврима.

То је економска, али не и животна рачуница."

Савељић каже да магарица даје млеко пола године, а да прва три месеца не сме да се музе да се не би крало млеко младунцима док не почну да једу траву или сено.

"Тек после тога, може се измусти до четири децилитра по магарици. Ми тренутно муземо само три од тридесет магарица."

Половину тога млека, фарма продаје, а другу половину поклања у хуманитарне сврхе - за јачање имунитета и оздрављење деце.

"У нашем млеку, има две до три хиљаде бактерија по милилитру, а у тетрапаку који је прокуван и стерилан имате до пет хиљада бактерија."

Од магарећег млека, Савељић прави и креме за кожу у чијем су саставу половина етерична уља и органске материје.

Како је бити вегетаријанац у Црној Гори

Власник фарме Дарко Савељић по занимању је орнитолог, али је за њега природа много више од научног посматрања птица.

Од тринаесте године је вегетаријанац. Каже да му је у „култури меса", каква влада у Црној Гори, то створило пуно неразумевања.

Натпис на слици У одржавању фарме, Савељићу помажу пензионисани родитељи

А слично је било и када је решио да се бави магарцима.

„Кад почнете са оваквом причом, прво будете будала - смеју вам се, питају се где ће он да држи магарце, шта ће он с магарцима да ради.

После им постане симпатично - после 30 година, имамо село у коме немамо ниједну домаћу животињу, али имамо магарца који њаче.

А кад виде да ту долази много више људи него на комерцијалним местима, ту почиње завист."

Савељић каже да се на то не обазире и да не одустаје.

Своју фарму назива и сопственом „менталном хигијеном".

Више о овој причи