Балкан и промаја: „Она је наше чудовиште из Лох Неса“

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Свако у региону је барем једном чуо - „затвори прозор, убиће те промаја"

Температура се врти око нуле, топла чоколада и „дугачке гаће" су веома актуелни, као и борба против традиционалног непријатеља са ових простора - промаје.

Додуше, тај непријатељ је претио и кад је температура била изнад 30 степени - једноставно, он увек вреба иза ћошка.

Зима је одавно стигла и биће ту све до 20. марта и оне више од једне ласте.

Проблем промаје нешто је актуелнији током хладнијег времена, када се многи само затворе у своју јазбину и чекају пролеће, јер ко још отвара прозор и проветрава кућу кад је напољу минус.

Једно је сигурно - у тој групи највише Балканаца.

„Иди види да нису остала отворена улазна врата", рекао ми је стриц усред врелог јула.

Отишао сам да проверим. „Мало су отворена".

„Ето, осећам ја да нешто 'вуче'. Затвори".

И затворио сам.

Јер промаја увек вреба.

Шта је промаја?

„Затвори прозор, убиће те промаја", реченица је коју свако у Србији и на читавом Балкану често чује.

Ипак, тачне дефиниције шта је промаја - нема.

Најтачнији опис био би струјање ваздуха или поветарац који настаје због отворених прозора на супротним странама просторије или објекта.

Веровање каже да је промаја опасна по здравље и да је од ње могуће добити разна обољења - прехладу, укоченост и још којешта.

Жена гледа кроз замагљен прозор Image copyright Getty Images
Натпис на слици Због промаје су честе и свађе око прозора у јавном превозу

Промаје се углавном плаше старији грађани, иако има и млађих који је избегавају.

Све то може да доведе до бројних проблема, па су могуће и свађе у јавном превозу због прозора који треба да буде отворен или затворен.

Лекари истичу да промаја не постоји, али то до сада није умањило страхове грађана, па се у шали често каже да је промаја један од највећих непријатеља Балканаца.

„Струјање ваздуха је корисно и препорука је да се више пута у току дана - и лети и зими - проветри просторија", истиче за ББЦ примаријус специјалиста опште медицине Невенка Димитријевић.

Промаје било још код Вука

Реч промаја постоји и у другим језицима - најприближнији превод на енглески био би draft - али она нигде у свету нема негативну конотацију као на Балкану.

Лингвиста Иван Клајн каже за ББЦ на српском да је промаја „одавно одомаћена реч словенског порекла".

„Реч промаја постоји већ у Вуковом речнику из 1818. године. Настала је из чистословенских корена махати и промахати, где се Х претворило у Ј", истиче Клајн.

Како каже, за промају у Хрватској и деловима Босне кажу пропух, од пухати или дувати.

„Странци промају углавном преводе као проветравање. То је само више ваздуха у стану, што је увек здраво и нигде у свету нема тог нашег страха од назеба", наводи Клајн.

Прозор Image copyright Getty Images
Натпис на слици Реч промаја постоји у речнику Вука Караџића из 1818. године, али нема негативну конотацију

Кад промаја „фури"

Слична искуства са промајом и старијим људима који се против ње боре имају млади људи из читавог региона.

Лука Грубиша, који је рођен у Босни, али живи у Подгорици, каже за ББЦ на српском да је промаја „наше чудовиште из Лох Неса - сви причају о њој, а нико је није видео".

„Људи око мене се боје сваког струјања ваздуха, увек постоји неко ко ће тражити да се затвори прозор, окрене вентилатор или спусте крилца клима уређаја", наводи 28-годишњи Грубиша.

Како каже, то буде посебно проблематично ако живиш у Подгорици „која је у летњим месецима предграђе пакла".

„Имам бабу, мајкину тетку, која по доласку код нас захтева херметичко затварање свих отвора. Кад то урадимо, њен карактер јој не дозвољава да мирује, па опет да примедбу да јој негде 'фури', како се то у Црној Гори каже за нелагодно струјање ваздуха.

„Ја ту немам избора, устанем, затворим две-три ладице и прокоментаришем да је била у праву и да више неће да фури, а то обично буде пропраћено сочном псовком, како само бабе знају", наводи он.

„Странци чак и мокре косе излазе на промају"

Милана Човакушић је из Мркоњић Града, живела је у Сарајеву, а сада је у Бањалуци.

Она за ББЦ на српском каже да су је још као малу учили да два прозора са супротних страна једноставно не смеју да буду отворена.

„У случају да је неко од укућана то случајно урадио, одједном би се једногласно чуло викање: 'затварај, промаја!', као да долази неки највећи непријатељ".

Како наводи, шокирала се када је кроз причу са пријатељима из других земаља сазнала да уопште не знају шта је промаја.

„И што је још горе, излазе на промају мокре косе - срећа њихова па не знају моју баку, какво би им предавање одржала", додаје 26-годишња Милана.

Мачка на прозору Image copyright Getty Images
Натпис на слици „Странци не знају за промају и чак излазе на њу мокре косе, срећа па не знају моју баку", каже Милана Човакушић из Бањалуке

„С ким сад да се свађамо"

Сличних ситуација има и на Косову, а и назив проблема се изговара исто - промаја.

Мимоза Дили је из Приштине, али живи у Франкфурту: „Увек ми је било смешно што друге земље у Европи немају промају".

„Једном сам прочитала негде да су се земље Балкана толико навикле на међусобне проблеме, да сада када живе у миру могу да се свађају једино са ваздухом", каже уз осмех 23-годишња Мимоза за ББЦ.

"Од смрада још нико није умро, од пропуха јесте"

У Хрватској за промају кажу пропух, а 25-годишњи Мислав Ћимић из Дубровника за ББЦ наводи да се и тамо, без обзира на годишње доба, често може чути упозорење - „пази, убиће те пропух".

„И баш је необично да сви који на таква упозорења колутају очима, редовно постану баш ти који иста упозорења једнако прекорно упућују подмлатку - то је ваљда круг живота. нарочито овог медитеранског.

„Цури нос? Пропух! Боли уво? Пропух! Боли грло? Пропух! Пропух је извор свих зала и здравствених проблема, треба га се клонити као најгорег непријатеља", наводи Ћимић уз осмех.

Према његовим речима, грађани Дубровника "одлучношћу коју немају ни најбољи светски лекари" често за све кажу - "ма, то ти је од пропуха".

„Мајка ми је причала да је као девојчица била у болници због упале плућа и медицинске сестре су једно јутро отвориле сва врата и прозоре како би се просторија проветрила.

„Када је дежурни лекар ушао и осетио пропух, љутито је узвикнуо: 'Затварајте прозоре! Од смрада нико још није умро, а од пропуха јесте", наводи Ћимић.

Жена гледа кроз прозор, држи завесу Image copyright Getty Images
Натпис на слици Промаја је корисна, али грађанима може да шкоди усмерено струјање ваздуха ка једном делу тела, каже докторка Димитријевић

Кад промаја помогне

Сличне проблеме имају и Македонци. Тамо такође кажу промаја или локалну варијацију - промајата.

Снеже Китаноска (29) за ББЦ наводи да се и тамо, као у Србији, често зна ко је први осумњичени ако некога нешто боли - „ма, мора да је од промаје".

Ипак, да од промаје може да буде и нешто добро, сведочи Иван Василески (25) из Прилепа.

Василески се сећа ситуације када је као мали био на породичном одмору у Албанији.

Како каже, било је толико вруће да није могло да се једе, па је његов отац ишао код домаћина виле у којој су одсели да би разговарали о начину расхлађивања.

„Међутим, обојица су лоше говорили енглески, па су морали већину ствари рукама да објашњавају један другом.

„Мој отац је тражио место са промајом у кући, али промају није могуће превести на енглески, због чега је дувао и тресао се. Наш домаћин је после неког времена схватио шта мој отац жели и показао нам тајно место са промајом. Ето, ту је промаја заправо помогла", прича Василески за ББЦ.

Девојка испред прозора Image copyright Getty Images
Натпис на слици Докторка Димитријевић упозорава је лети опасно брзо се расхлађивати

„Промаја је корисна"

Докторка Невенка Димитријевић за ББЦ на српском истиче да промаја - не постоји, као и да је то што људи сматрају под промајом заправо корисно за здравље.

„Одустала сам више од приче да то није истина и да промаја не штети. Људи који у њу верују кажу да је кривац за неке тешке последице", истиче она.

Према њеним речима, потребно је често проветравати просторије у којима дуго боравимо да се не би задржавала прашина за коју се лепе бактерије, вируси и остали микроорганизми који могу да изазову проблеме, алергијске реакције или обољења дисајних путева.

Како каже, оно на шта су људи осетљиви јесте усмерено струјање ваздуха ка једном месту на телу.

„Ефекат је исти код појаве коју ми зовемо промаја и како код изложености директном удару климе, то је практично физичка повреда".

„Хладан ваздух доводи до оштећења циркулације, долази до оштећења мишића који се мање снабдевају кисеоником, због чега се јавља оток. Мишић због тога повећа масу и врши притисак на нервне коренове и ето болова и упале која дуго траје и мора да се лечи интензивније".

Све је то у реду, али да ми ипак мало притворимо прозор?

Мислим, никад се не зна.

Као да ми мало „вуче" однекуд.

Grey line

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи