Прича која је „запалила" интернет: (Љ)уби Србина, таблоиди и мржња

Image copyright Jure Zubčić
Натпис на слици Против Зубчића је неко поднео кривичну пријаву „због уништавања туђе имовине"

Јуре Зубчић има 28 година и живи у Задру.

Почетком децембра, видео је у свом граду на једној фасади натпис „Уби Србина" и реаговао - на почетак те сингатме додао је једно обично „Љ", док је од усташког симбола настао „смајли".

Међутим, убрзо је неко против њега поднео анонимну кривичну пријаву због уништавања туђе имовине.

А онда су реаговали српски таблоиди.

„Хрвати доказали да су болестан и геноцидан народ и да Србе генетски мрзе", гласио је наслов једног, док је у делу другог наслова писало „Стварно, Хрвати, стидите ли се ви ичег?!".

И Зубчић је ту морао поново да реагује.

„Овај логички след који ви изводите је изузетно безобразан и опасан ", написао је на Фејсбуку.

„Не желим вас ни питати да ли вас је срам, жао ми је државе Србије јер има овакве медије.

„Људи у Србији то нису заслужили, далеко су изнад ових ваших наслова и уверен сам да се већина људи у Србији вас срами".

Алат

„Фасцинантно ми је то", каже Зубчић за ББЦ на српском.

„Хрвати су геноцидан народ јер се нашла једна будала која је мене пријавила. Због извођења таквих закључака останеш без текста".

Ипак, како наводи, није га то изнервирало - „чак је и очекивано".

Графит Image copyright Jure Zubčić
Натпис на слици Медији су један од главних узрока ширења говора мржње, каже Зубчић

Зубчић каже да прати медије у региону, и да су такви натписи „један од главних узрока ширења говора мржње, јер га користе свакодневно."

Како наводи, ситуација у Хрваткој је по том питању нешто боља, али у шали додаје „не толико да бисте ви у Србији били љубоморни".

„У јуну сам био у Београду, а да сам веровао томе шта медији у Хрватској пишу никада не бих дошао".

„Већина људи је нормална, али политичари - јер су неспособни за било какав напредак и идеје - користе сукоб и говор мржње да би они испали некакви добротвори - медији су им ту само алат", каже.

Шта се десило?

Зубчић каже да је почетком децембра видео натпис „уби Србина", уз усташке симболе.

Како каже, неколико дана касније га је преправио и одлучио да „иза тога стане изменом и презименом".

„Не трпим говор мржње и зато сам синоћ исправио графит. Пуно је лепше гледати поруке љубави, него поруке мржње или како би то Задрани рекли - моСа бавЉу", написао је на друштвеним мрежама уз фотографије додатог „Љ" и смајлија.

Зубчић истиче да је фасаду само „поправио".

„Не 100 одсто, јер је и даље била ишарана, али барем је поправљена. Као кад вам се пробуши гума на бицикли - ако је замените поправили сте је 100 одсто, а овако је само закрпљена".

Убрзо су о његовом поступку известили бројни медији у региону, уз доста реакција на интернету.

„Ни у лудилу нисам мислио да ће све ово добити толике размере", каже он.

„Разлози су врло једноставни - у свом окружењу никада нећу трпети никакав говор мржње, ксенофобију, позивање на убијање било кога, по било којој основи".

„А најбоље ми је кад ме питају за разлоге зашто сам то радио... Па ако ти инстиктивно не дође да то урадиш онда имаш проблем".

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionКомнен Андрић: Први Србин - капитен хрватског фудбалског клуба

Тастатура

Неколико дана након тога добио је позив из полиције да дође на информативни разговор.

Неко је против њега тужилаштву поднео анонимну кривичну пријаву, на шта су они морали да реагују и проследе случај полицији.

„Био сам, рекао шта сам урадио... Полицајац је био скроз пријатан, рекао да он то мора да уради, а да тужилаштво после одлучује да ли ће кривичну пријаву да прихвати или одбаци.

„Не могу да кажем шта ће бити, али сам прилично сигуран да ће је одбацити - нема елемената кривичног дела".

Grey line

Шта је говор мржње?

  • Свака комуникација која омаловажава особу или групу на основу неких карактеристика као што су раса, боја коже, етничка и национална припадност, пол, сексуална оријентација, религија и друге карактеристике
  • Према закону, говор мржње је сваки говор, гест, понашање, писање или приказивање које је забрањено јер не сме да подстиче насиље и предрасуде, омаловажава и застрашује
  • Говор мржње се може манифестовати кроз: Стварање презира према одређеном лицу или групи, стварање негативног стереотипа, подстицање дискриминације, непријатељства, осуду околине, изазивање осећања несигурности и страха, наношење физичких и психичких болова, упућивање претњи, подстицање и изазивање насиља; стварање осећаја код великог дела грађана да је такво понашање према одређеном лицу/групи друштвено пожељно и оправдано; изазивање осећаја код широког круга грађана да ће такво понашање бити толерисано, и неће бити предмет одговорности
  • Устав Србије гарантује слободу говора, и декларише да се може ограничити законом, ради заштите права и угледа других.
  • За изазивање националне, расне и религијске нетрпељивости и ширење говора мржње предвиђена је казна од шест месеци до десет година затвора
Grey line

Како каже, читав случај је објавио на интернету само зато што је реч о анонимној кривичној пријави.

Зубчић истиче да је то јасан покушај застрашивања.

„Па станите именом и презименом, да суочимо аргументе и видимо ко шта и колико доприноси овом друштву.

„Та храброст досеже само до тастатуре, то је јасно као дан".

Графити Image copyright Jure Zubčić
Натпис на слици Зубчић сматра да ће кривична пријава против њега вероватно бити одбачена

Кликови

Прича је након тога, како би неки написали, запалила интернет.

Наслови попут овог - „Задранина чека затвор јер је преправио 'уби' у 'љуби Србина'" само доприносе „пожару."

„Можда тај новинар не зна хрватске законе, али је јасно да ми не прети затвор, већ да сам био на обавештајном разговору", каже Зубчић.

„Кажу, ево доказ да Хрвати генетски мрзе Србе... Па мржња се учи, а управо медији уче децу томе.

„Све раде за кликове и уопште не схватају који утицај на друштво имају, а за то све имају амин од политичара.

„Па погледајте Босну и Херцеговину, ни о једној животној ствари се не може причати - па ни о тамо неком водоводу и канализацији - а да се не прво не пита да ли је кућа српска, хрватска или босанска".

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionПрича о Вуковарској ади - гранични спор Србије и Хрватске који спаја, а не раздваја

Већина и мањина.

Како онда решити тај проблем?

Зубчић каже - ситним грађанским отпором: „Прво решење је да свако мора да реагује на говор мржње у својој околини, у кафићу, на графитима..."

„Већина људи исправно размишља, само због политичара тако делује да су у мањини".

Grey line

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи