Протести у Србији, Тирани, Подгорици и Бањалуци - почиње ли Балканско пролеће

Грађани Београда у шетњи, 22. децембра 2018.
Натпис на слици Трећи протест #1од5милиона у Београду

До Арапског, свако пролеће имало је позитиван предзнак.

Најпознатије у Србији било је Београдско - музички фестивал.

Данас, месец дана пре календарског дочека, помиње се ново - Балканско пролеће.

Протести #1од5милиона широм Србије организују се већ једанаест недеља, а у Бањалуци једанаест месеци грађани траже „Правду за Давида".

Опозиција у Тирани захтева смену власти и оставку премијера Едија Раме, док грађани Подгорице траже промене у правосуђу и на врху власти.

Свима је заједничко да протестују против власти, али демонстранте не предводи увек опозиција.

У Црној Гори организатори протеста „97.000-одупри се" подвлаче да ниједан опозициони вођа није у њиховом тиму. Они су од почетка фебруара два пута шетали црногорским главним градом, захтевајући одлазак комплетне владајуће структуре и изградњу слободног, грађанског друштва.

Денис Мекић из овог покрета истиче да сви могу да дођу на протесте као грађани, али да би у постојећој друштвеној и политичкој атмосфери страначки интереси били „неукусни".

Црна Гора: Афера „коверта"

Повод за њихово прво окупљање, каже, била је афера „коверта".

Image copyright Marko Ilić/97.000oduprise/BBC
Натпис на слици Гушење слободе медија једна је од најчешћих замерки грађана, Подгорица, фебруар 2019.

Афера је везана за снимак у коме се види генерални секретар председништва Црне Горе Славољуб Стијеповић како преузима коверту, наводно пуну новца, од власника „Атлас групе" Душка Кнежевића.

Паре су, наводно, биле намењене куповини гласова на изборима, а све по налогу садашњег председника Црне Горе Мила Ђукановића, тврди Мекић.

Аутентичност снимка нико од актера није оспорио, али негирају „образложење".

Специјални тужилац Црне Горе Миливоје Катнић је новинарима потврдио да његова канцеларија води поступак против Кнежевића за кривична дела прања новца и стварање криминалне организације. Стијеповић се терети да је помагао у прању новца.

„У тој коверти је било 97.500 евра, а сматрамо да је тачно толико и разлога, за 30 година владавине Демократске партије социјалиста, да грађани Црне Горе коначно дигну глас и уједине се против корумпиране власти", истиче Мекић.

„Било је десетак хиљада људи, али уместо лицитирања бројкама, волимо да кажемо да нас је било тачно 9.700, те да је вредност оне коверте девалвирала на само 10 евра".

На другом окупљању затражили су оставке директора Агенције за спречавање корупције, Специјалног и Врховног државног тужиоца, премијера и председника Црне Горе.

Image copyright Marko Ilić/97.000oduprise/BBC
Натпис на слици Протести у Подгорици под називом „97.000-одупри се" одржани су два пута досад, фебруар 2019.

Јована Јањушевић из Подгорице за ББЦ каже да подржава протесте и да се коначно створила „критична маса која рађа наду у промене".

„За своје 34 године, не памтим другу партију на власти. Сада шетње организују прави људи и верујем да ће успети, иако власт покушава да их оцрни и девалвира."

Јањушевић напомиње да је „владавина права у Црној Гори спорна и за Европску комисију."

„То није само субјективна оцена шачице грађана."

Ђукановић је, гостујући у емисији „Укрштене речи" на ТВ Прва, оценио да афера у вези са власником „Атлас групе" има два циља - први је да се „одбегли тајкун заштити од евидентне кривичне одговорности".

Он није порекао да је Kнежевић био један од донатора његове партије, али је демантовао да се претходно с њим о томе консултовао.

Други и важнији циљ је, тврди Ђукановић, покушај да афера изазове уличне протесте, односно смену власти на улици.

Председник Црне Горе нема намеру да поднесе оставку, „не зато што је властољубив, већ због континуитета борбе за вредности".

Албанија: Трговина дрогом и Рамина ароганција

Исту поруку за демонстранте и опозицију има и албански премијер Еди Рама.

Хиљаде демонстраната, присталица албанске опозиције, опколиле су у четвртак зграду Парламента у Тирани тражећи оставку владе, јавља агенција Бета.

Image copyright GENT SHKULLAKU/AFP/Getty Images
Натпис на слици Представници опозиције у Тирани носе сузавце и траже оставку премијера, на демонстрацијама 21. фебруар 2019

Протест је почео паљењем свећа и полагањем цвећа исред зграде парламента, а порука овог перформанса је - да је парламент мртав.

Демонстранти су бацали Молотовљеве коктеле на полицију, која је узвратила сузавцем.

Опозициони посланици предвођени Демократском партијом десног центра Љулзима Баше претходно су потписали писма оставке из парламента и траже превремене изборе.

Грађанка Тиране Резарта Каушај каже за ББЦ да се нада да ће протести опозиције „размрдати цео систем".

„Подржала сам их, због свих скандала који су се дешавали протеклих година - корупција, злоупотребе положаја, али и умешаности високих функционера у трговину дрогом и организовани криминал", каже Каушај.

Иако је забележен одређени помак, Европска комисија годинама уназад у извештајима о напретку од Албаније тражи да начини озбиљне кораке у борби против корупције и организованог криминала.

Каушај посебно смета ароганција премијера Раме и његових присталица, који игноришу захтеве грађана, или још горе, исмевају оне који од Владе очекују да буде одговорна према грађанима.

„Протести претходних дана били најрадикалнији, од пада комунизма у Албанији", напомиње новинар из Тиране Мухамед Велиу за ББЦ.

„Кључни циљ опозиције је да покуша да спречи одржавање избора, јер сматрају да они неће бити фер и слободни."

Предлажу, како каже, формирање прелазне владе, коју би могао да води неко из Рамине Социјалистичке партије, само да он оде.

Рама то одбија, оцењујући да је опозиционо напуштање парламента „лоша вест за албанску демократију",

„То може бити фатално за отварање преговора са Европском унијом ове године", преносе медији Рамине речи.

Он је опозицији јавно понудио да разговарају, али не прихвата позиве за превремене изборе и формирање прелазној влади.

Босна и Херцеговина: Људима је мука од неправде

Од промена у владајућој гарнитури „преко улице" у Босни и Херцеговини одустало се после избора.

Новинар из Бања Луке Срђан Пухало за ББЦ подсећа да су протести „Правда за Давида", који трају већ 330 дана, почели као грађански, били политички обојени пред изборе у земљи и сада поново постали грађански.

„У време кампање, добили су подршку опозиције, што није нужно лоше. Испоставило се, међутим, да протести нису имали ефекат који је опозиција хтела, па је и њихова заинтересованост спласла."

Натпис на слици Давид Драгичевић нестао је 18. марта 2018. године, а његово тело пронађено је шест дана касније

На протестима се сада окупља неколико стотина људи, додаје, на платоу испред цркве, јер је на главном Тргу Крајине у Бања Луци забрањено окупљање.

„Од краја децембра и прекидања фамозног концерта Хариса Џиновића полиција хапси демонстранте, саслушава, а то поткрепљује неким законима.

„Власти се на тај начин обрачунавају са неистомишљеницима, јер су довољно јаки и све контролишу. А опозиција је потпуно разбијена", напомиње Пухало.

Чланови групе „Слободни грађани Бања Луке" од 9. фебруара готово свако вече покушавају да прошетају градом, одређеном рутом, јер сматрају да су забране неосноване.

У томе их је досад спречавала полиција, која непрестано позива присутне да се разиђу уколико не желе да буду приведени, преноси портал Кликс.ба.

Пухало сматра да се не може говорити о Балканском пролећу, јер нема ни идеолошке ни организационе копче са осталим протестима у региону.

„Људима је само свуда мука од неправде."

Image copyright Martyn Aim/Corbis via Getty Images
Натпис на слици Окупљени грађани траже правду за убијене Давида Драгичевића и Џенана Мемића, Сарајево, БиХ, 30. децембар 2018.

Захтеви грађана као лик у огледалу

Александар Попов из Центра за регионализам истиче да су протести у региону као „лик у огледалу".

„Заједнички именитељи су ауторитарни режими, корупција, недостатак владавина права и гушење слободе медија.

„У свакој држави региона видите и исти однос властодржаца, којима то не одговара".

Властима је увек боље да грађани ћуте, уз образложење да има „великих, државних тема, које су им важније од наших малих прича и живота", каже он.

Ипак, талас протеста не би назвао „Балканским пролећем".

„Арапско пролеће није било пролеће, већ сумрак. Недајбоже да Балкан личи на то. Од тога смо добили милионе убијених и расељених, Исламску државу, мигрантску руту. А све то индуковано из иностранства, како би се дошло до арапске нафте".

Боље је, каже, угледати се на европске „плишане револуције" и ненасилне смене власти. Међутим, у њима је увек постојао неки политички контрапункт.

„Када је реч о Србији, не памтим ни да је 1990-тих било демонстрација у толико градова. Добило је маха, власт јесте пољуљана, али питање је шта ће после бити", каже Попов.

„Све и да Вучића смене, не постоји јасна алтернатива. У опозицији је читава папазјанија од љотићеваца до левице, од Ђиласа до Стаматовића. Пре ће клијентелистичка странка СНС, попут мале баре с пуно крокодила, саму себе урушити".

Протести имају исте узроке, али неће ништа променити

Ерик Горди, професор политичке социологије на Универзитетском колеџу у Лондону каже да свака држава има своје специфичности, али да им универзални узрок лежи у томе што се „грађани осећају изоловано од владајућих режима, који су све више аутократски".

„Делује да власти раде у сопственом, а не у интересу грађана".

Ипак, Горди сумња да ће протести било шта променити.

„Протести су углавном успешни у исказивању беса и фрустрације народа, али опозиционе странке које су идентичне владајућим, чак и у случају да дођу на њихова места, неће променити узрок грађанског незадовољства", закључује Горди.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи