Кредити у швајцарским францима ујединили Балкан - сви као Ел Дорадо

Протест ЦХФ, Београд 21. март 2019. Image copyright Zoran Mrđa/Fonet
Натпис на слици Грађани региона годинама муче муку с овим кредитима

Ако вам досад није било јасно шта је проблем са људима који су узели кредите у швајцарским францима, то значи да нисте један од њих.

У супротном сте или банкар или сте у дуговима и чекате неко решење.

У групи оних који су у дуговима је трговац Предраг Батас из Београда.

Батас за ББЦ на српском каже да је узео „чисто динарски кредит у швајцарцима" на 25 година у износу од 3,66 милиона динара.

Месечна рата му је на почетку била 17, а сад је скоро 40 хиљада динарa.

Оваквих примера на Балкану је много. Повољни зајмови у популарно названим швајцарцима били су мамац за десетине хиљада породица у региону, све док курс франка није почео да расте.

Грађани Србије који су узели ове зајмове, осам дана су протестовали испред Врховног касационог суда у Београду, тражећи јасан став ове институције о кредитима.

Председник Србије Александар Вучић посетио их је у четвртак и саопштио да је држава спремна да размотри како да им помогне да се дуговања пребаце на евро, након чега су они привремено прекинули протест, преноси агенција Бета.

Балкански проблем

Предраг Батас, који је кредит подигао да би купио стан, објашњава да је у протеклих десет година отплатио 3,4 милиона динара, а да му је дуг у међувремену порастао на 5,2 милиона.

Каже да је тешко побројати све последице које овај финансијски удар може да има на људе - разводе се парови, руше се породице, здравље им је угрожено.

„Доживео сам у 45. години инфаркт, који је био последица нагомилане секирације.

„Нисам био ни у једној ризичној категорији - од здравог човека, сад пијем шаку лекова", каже Батас.

Скок рате за кредит на исти начин погодио је све на Балкану, без обзира на државне или националне поделе.

Председник удружења Швицарац из Босне и Херцеговине Кемал Дураковић каже за ББЦ да су и у тој држави ови кредити грађане учинили беспомоћним.

„Нагледао сам се суза, немоћи, а и сахрана. Неправда ме поједе - онај ко има паре, може све", истиче Дураковић.

Професор Економског факултета и бивши гувернер Народне банке Србије, Дејан Шошкић, каже да је суштина проблема у томе што су се људи, као и у другим европским земљама, задужили у валути у којој немају приходе.

„То је велики ризик. Да људи примају плате у францима или да предузећа имају извоз у тој валути, они не би имали проблем", каже Шошкић за ББЦ.

Наводи познату банкарску теорију, која каже да, ако имате две валуте са различитим каматама (у овом случају франак и евро), реално је очекивати да ће у будућности расти курс оне са мањом каматом.

„Свако ко је образован да буде банкар требало би да зна ту теорију. Управо то се десилo".

Како је све почело?

Пре десетак година, грађани су масовно узимали кредите индексиране у швајцарским францима, јер су камате биле повољније од оних везаних за евре.

То индексирање значи да би у оба случаја грађани добијали динаре, али је вредност кредита обрачунавана у једној или другој валути.

Упркос чињеници да је гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић 2007. упозоравао да узимање кредита везаних за швајцарски франак носи већи ризик, помама за овим зајмовима трајала је све до светске економске кризе.

Према курсу Народне банке Србије, 28. марта 2007. франак је вредео 50 динара, а тачно 12 година касније - 105 динара.

У региону се разликују само решења која су примењена - у Хрватској и Црној Гори донети су закони којим се ти кредити пребацују у евро, а судови су поништили одредбе уговора које су грађане обавезивале да вредност рате фиксирају за девизе.

У Србији и Босни и Херцеговини таквих закона нема - постоје само појединачне пресуде на нижим судским инстанцама.

Зашто грађани протестују испред суда?

Представници удружења ЦХФ Србија, међу којима је био и Батас, протестовали испред Врховног касационог суда тражећи да овај суд „донесе став о кредитима".

„Наш протест није усмерен ни против државе, ни против власти, ни против закона, који су већ утврдили да су наши кредити незаконити. Наш основни проблем је судство које не ради свој посао или га не ради у разумном року", каже он.

Чланови Удружења за заштиту потрошача Ефектива, који нису учествовали у протесту, кажу да је највећи проблем недостатак системског решења - посебног закона или бар „усклађивање судске праксе".

Дејан Гавриловић, представник овог удружења, истиче да су донете свега четири правоснажне пресуде у корист клијената, а да их је много више у корист банака и да то треба да подстакне Врховни касациони суд (ВКС) да „коначно заузме став".

Према његовим проценама таквих кредита је око 20.000, док агенција Бета преноси податак да их је 16.800 у Србији.

Одговорност грађана

Професорка Економског факултета Даница Поповић је у разговору за сајт Талас каже да постоје два начина да се овај проблем реши.

„Један је да дужници врате сами кредит који су узели, а други је да им га ми вратимо - да се кредити динаризују, или да се претворе у кредите у еврима, али по каматној стопи од око пет одсто (која је важила за кредите у ЦХФ) а не по каматној стопи од око девет, која је важила за кредите у еврима.

„У свакој од ових опција, осим прве, њихов кредит бисмо вратили ми - а не они", рекла је Поповић за Талас.

„Једино исправно решење је да ти људи своје дуговање плате сами. Узели су кредит који је у том тренутку био далеко повољнији од кредита у еврима. Али, као што добитак од таквог решења припада само њима - и ризик припада само њима".

Овај став заузели су и неки грађани на друштвеним мрежама.

Банке или држава

Председник Вучић је током посете демонстрантима рекао да не треба да имају илузије да ће сав терет овог проблема да преузму банке.

„Спремни смо да преговарамо са банкама да, ако суд донесе одлуку, банке плате 60 или 70 одсто а да ми помогнемо са 20 или 30 одсто да би се банке умилиле да на одређени начин помогну.

„Јер није фер да неко плати толики новац а остане без свега", рекао је Вучић, додајући да би то државу коштало око 120 милиона евра.

Народна банка Србије је у јануару 2015. године банкама предложила четири модела који би омогућили лакшу отплату рата и све банке које су имале те кредите понудиле су их корисницима.

Image copyright Fonet
Натпис на слици Председник Вучић са грађанима задуженим у швајцарцима

Кредитно задужени Батас за те мере НБС каже да су биле врло неповољне.

„То је као да сте болесни од неизлечиве болести, а неко вам да лек - не за излечење, већ да живите три месеца дуже - само продужава агонију".

Гувернерка НБС Јоргованка Табаковић 2018. године изјавила је да су те мере имале ефекта, јер је „износ тих кредита смањен".

„НБС је пре тога више пута упозоравала на ризичност задуживања у швајцарским францима, међутим, при доношењу одлука о њиховом узимању грађани су се руководили интересом, односно знатно нижом каматном стопом", рекла је Табаковић у интервјуу за недељник Експрес.

Трећа страна у овом пребацивању одговорности, Удружење банака Србије није одговорило на питања ББЦ-ја на српском.

Шошкић: Одговорност је на банкама и НБС

Економиста Шошкић истиче да су сада грађани свесни колико су кредити у швајцарцима били ризични.

„То је опасност за финансијски систем, која је могла да се предвиди и ту нема ничега што се није дешавало у другим земљама раније. Зато то није смело да се допусти", додаје.

„Банке су морале знати да, ако одобравају те кредите, дугорочно они могу да им се врате као проблематични", истиче Шошкић.

На питање да ли су грађани били лакоми или лаковерни, има конкретан одговор.

„Не кривим грађане што не знају шта је валутни ризик, кривим пре свега банкаре, ако их нису упознали са тим ризицима и кривим Народну банку што није спречила такву кредитну експанзију, јер је то могла да уради".

Каже да је Народна банка укинула кредитирање у францима 2011. године, док је он био гувернер. Исте године Скупштина Србије је усвојила Закон о заштити корисника финансијских услуга, којим се банкама налаже да у потпуности упознају дужнике са свим ризицима.

„Да је то урађено три године раније, не бисмо имали ову ситауцију".

Постојали су, тврди, различити инструменти да НБС отежа кредитирање у швајцарским гранцима - тако што би их учинила скупљим за пословне банке или да административно забрани то као штетну активност.

„Колико год тај потез можда био непопуларан, посао НБС је да то ради, зато је важно да та институција буде независна од политичких утицаја".

Како је у другим земљама?

Да су се многи од 11.400 колико их је узело ове кредите у БиХ осећали очајно, потврђује Кемал Дураковић.

Он тврди да се тамо догодио 31 случај суицида међу особама које нису могле да исплате кредите у швајцарцима.

„Упорно тражимо да се овде донесе законско решење. У оба дома у Федерацији БиХ усвојен је нацрт тог закона, али кад се дође до предлога закона, седнице се прекидају".

У међувремену број кредита се, ипак, смањио. Сарајевска „Адико банка", некадашња „Хипо", саопштила је да је до јануара 2018. године 92 одсто тих кредита било решено.

„Адико банка" је давала кредите у швајцарским францима и у Црној Гори и било их је више од 700, каже за ББЦ адвокат Драгомир Ћаласан из Никшића.

Он испред Центра за заштиту потрошача на суду заступа 350 грађана са овим кредитима - 280 је поднело заједничку тужбу, а 70 појединачне и задовољан је њиховим током.

Image copyright Jasmina Bogdanović/Efektiva
Натпис на слици Задужени су користили и ланце да скрену пажњу на проблем

„У масовном судском случају, њих око сто је већ регулисало свој статус и смањен им је дуг у просеку од 30 до 70 одсто, а и ове појединачне иду доста добро, смањују се износи од 30 до 50 одсто", истиче Ћаласан.

Фармацеутска техничарка Сандра Биондић Бркић из Славонског Брода узела је 2007. кредит од 200.000 франака на 30 година.

Рата јој је са почетних око 600 евра у међувремену порасла на 1.300, али га она уредно исплаћује.

„Нико не може да израчуна колико још треба да га исплатим".

Мимо њеног знања, банка јој је „отказала кредит", што значи да га је као проблематичан продала другом осигуравајућем друштву.

„Две године сам плаћала рате, а да нисам знала да је банка мој кредит прогласила ненаплативим. Зато сам после тужила и банку и осигуравајућу кућу", каже Бркић за ББЦ, која још чека правоснажне пресуде за то.

Истиче да у Хрватској има и агенција које се баве куповином таквих кредита - оне после зову клијенте и психолошки их притискају да плате.

„Нико не зна ко заиста стоји иза тих фирми, формално су из иностранства, али постоје индиције да су они сви повезани - балканске земље су за њих Ел Дорадо", закључује.

Како су једни успели, а други не?

Борбу око швајцараца у Хрватској, између осталих, води удружење Франак већ осам година.

Њихов правник Горан Алексић истиче да су направили два значајна помака до данас.

Законом о конверзији преостале главнице су, каже, смањене за 30 одсто, а претворене су у евре.

„Тај закон се односио на 55 хиљада људи, који до 2016. нису отплатили кредите", истиче Алексић за ББЦ.

Током 2014. и 2018. добили су правоснажне пресуде којима је установљено да су банке уговарала непоштене каматне стопе за кредите у швајцарцима.

Натпис на слици Неколико дана демонстранти су блокирали улаз у Врховни касациони суд

„То је колективна пресуда и односи се на све задужене, који сад приватним тужбама могу наплатити своја потраживања", позива Алексић.

Оцењује да би то у збиру могло бити преко милијарду евра, али да одзив грађана није масован

„Свега 10 одсто људи је покренуло тужбе. Има времена још за добијање новца, застара наступа тек за пет година."

У Хрватској је било убедљиво највише ових кредита у целом региону - 125 хиљада.

У односу на остале земље региона, они су, по оцени упућених, најдаље одмакли у решавању тих проблема.

Image copyright Zoran Mrđa/Fonet
Натпис на слици Протест удружења ЦХФ испред Уставног суда

„Овде је добар број грађана и блокиран - ко нема да плати неколико рата, агенција Фина, некадашњи СДК му блокира примања. Ако смо ми светли пример, како ли је људима у Србији", пита се Бркић.

Из удружења Франак наводе да се 2015. пред доношење Закона о конверзији у Хрватској поклопило неколико фактора - курс је „одлетео у небо", била је изборна година, а само на једном протесту у Загребу, априла те године, окупило се 20 хиљада људи.

Сплет политичких околности помогао је да се донесе и закон у Црној Гори. Ћаласан сматра да је управо доношење у овог акта у црногорском парламенту највећи успех његове адвокатске канцеларије.

„Нисмо имали подршку Централне банке. Опозиција нас је подржала, али је пресудно било неколико гласова посланика владајуће коалиције који су имали кредите у швајцарцима", тврди Ћаласан.

Каква је европска пракса?

Европске земље на различите начине решиле су ова питања.

Суд правде Европске Уније у Луксембургу је, на захтев суда у Румунији, у септембру 2017. године пресудио да кредити у швајцарским францима имају непоштене одредбе, јер су банке биле дужне да потрошаче обавесте о економским последицама и ризицима које они носе, али да то нису учиниле.

Премијерка Ана Брнабић истакла је тада да Србија, по питању кредита у швајцарским францима, чека одлуке својих судова.

Гавриловић из Ефективе очекује да домаћим судовима овај став Европског суда буде подстицај, подсећајући да Србија, због пута ка ЕУ, треба да усклади судску праксу с европском.

„Највећи проблем је што банке усред судског поступка активирају хипотеке и продају наше станове, тражимо да се то промени. Док ми 10 или 15 година сачекамо на пресуду, без некретнине - све и да на крају добијемо спор, наш живот је упропашћен", закључује Батас.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи