Протести у Црној Гори: Зашто грађани излазе на улице

  • Александар Миладиновић
  • ББЦ новинар
Подгорица, 16. фебруар 2019.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Протести се у Подгорици одржавају суботом

Пре тачно годину дана, на улицама Подгорице присталице Мила Ђукановића уз заставе и ватромет славиле су његову убедљиву победу у првом кругу председничких избора - бројање гласова показало је апсолутну надмоћ дугогодишњег лидера над политичким противницима.

Данас тим улицама шетају хиљаде грађана који траже смену режима који симболизује човек који је пре само годину дана добио нови председнички мандат.

„Циљ протеста је мирна демонтажа корумпираног система и припрема за прве слободне изборе у Црној Гори јер овде власт никада није смењена на изборима", каже за ББЦ на српском Џемал Перовић, један од организатора протеста „Одупри се - 97000".

Власти упозоравају да се против Црне Горе води „хибридни рат" из страних центара моћи, како је недавно председник Ђукановић поручио на телевизији Прва.

Напоменуо је да су протести у најмлађој чланици НАТО-а дошли у исто време када и оптужбе за унутаррежимску корупцију која стиже од бизнисмена Душка Кнежевића, за којим су црногорски органи расписали потерницу јер се налази у Лондону и не може да одговори на оптужбе за финансијске малверзације.

Назив протеста долази од афере „коверта" коју је јавности презентовао Кнежевић објављујући видео снимак на коме он даје коверту са, како тврди, 97,5 хиљада евра тадашњем градоначелнику Подгорице Славољубу Стијеповићу који би били коришћени за куповину гласова на изборима.

Агенција за спречавање корупције Црне Горе казнила је Демократску партију социјалиста (ДПС) због кршења Закона о финансирању политичких партија.

Шта су узроци протеста?

Када је погледао снимак који је потресао црногорско друштво, некадашњи члан Либералне странке и дугогодишњи грађански активиста Џемал Перовић имао је само једно осећање.

„Ја се стидим у каквој држави живим и желео сам да поделим тај стид са јавношћу."

Због тога је са још неколико активиста организовао штампање 97 коверти које би симболично биле предате тужилаштву од којег се очекује реакција.

Присећа се да је пре неколико месеци тешко било наћи и 97 волонтера, спремних да те коверте лично предају, али да је пажња грађана брзо задобијена.

„У свакој нормалној држави, све ово би изазвало буру негодовања, политички скандал широких размера, а државни тужилац би исте ноћи ухапсио особе које се помињу у том случају.

То се није десило, већ се десио мук."

Перовић каже да је тишина била прва реакција и опозиције.

Ипак, већ од првих протеста, најпре неприметно, па све видљивије, у протесте се укључио и највећи број опозиционих странака.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Коверте као симбол протеста у Црној Гори

Јесу ли протести грађански или политички?

Са овом дилемом, организатори протеста сусрећу се од првих дана и појављивања лидера опозиције међу демонстрантима.

„Протест је и политички и грађански - изнели смо чисто политичке захтеве и ми не бежимо од тога", отворено каже Џемал Перовић.

Са њим је сагласан и Дритан Абазовић, лидер опозиционе партије УРА која је позвала своје присталице да учествују у протестима и финансијски помогла организаторима.

„Логично је да ови протести имају политичке захтеве.

Што се тиче организације, они су потпуно грађански - нису га организовале ни опозиција, ни партије већ група грађана", каже Абазовић чија странка на својим страницама на друштвеним мрежама активно извештава о протестима.

Протестима се прикључио и Демократски фронт (ДФ), савез опозиционих странака које заступају ставове српске заједнице у Црној Гори.

„Ово су протести који теже задовољењу правде - мање је важно да ли ће их неко звати грађански или политички", каже за ББЦ на српском Андрија Мандић, лидер Нове српске демократије која је једна од чланица ДФ-а.

Шта су циљеви протеста?

Организатори протеста понудили су представницима опозиције у црногорској Скупштини текст „Споразума за будућност" и добили подршку свих 39 посланичких потписа.

Споразум подразумева формирање владе грађанског јединства ограниченог трајања, до које ће се доћи на фер и слободним изборима, а траже се и оставке председника Црне Горе Мила Ђукановића, премијера Душка Марковића, врховног државног тужиоца Ивице Станковића, руководства Радио-телевизије Црне Горе и других високих званичника.

Цео текст Споразума можете пронаћи на овом линку.

„Институције у Црној Гори су блокиране, заробљене - а то стоји и у извештају Европске комисије", каже Џемал Перовић.

Дритан Абазовић наводи да протести треба да покажу и да се стигло до самог краја у непоштовању институција, Устава и закона у Црној Гори.

„Једина опција је била да се грађани нађу на улици - као јединој слободној институцији.

Тим чином је делегитимисана и последња нада да у овој земљи постоји било каква институција која би могла да одговори овим изазовима."

За Андрију Мандића, ови протести другачији су од оних у суседству - каже да у Београду и Тирани протестују људи који су већ били на власти и које од актуелних режима деле „нијансе".

„У Црној Гори је питање протеста - питање освајање слободе.

Ово је земља која није положила тест демократије, мирне промене власти, без насиља и преврата", каже Мандић.

Аутор фотографије, Nenad Pavićević

Потпис испод фотографије,

Демократе Алексе Бечића, Демос Миодрага Лекића и Црногорска Владимира Павићевића организују своју серију протеста под паролом „Не бој се", а учесници се на крају прикључе протесту „Одупри се - 97000"

Шта ове протесте чини другачијим од досадашњих?

Искуство опозиционог протестовања није страно Црној Гори, али готово три деценије није дало резултата у покушајима да се промени власт - многе су странке мењале стране, цепале се и метеорски добијале, па губиле поверење.

Фрустрација бирача због тога расте, а тога су свесни и организатори протеста.

„Прокламовали смо промену система и зато желимо видљиву дистанцу и према опозиционим партијама, које су на овај или онај начин део овог система.

Постоји општа резигнација грађана и према власти ДПС-а, али и према опозицији која је константно у свађи и стално ствара утисак да је у међусобној борби за сваки глас", каже Џемал Перовић.

ДФ је био организатор претходних великих протеста против власти Мила Ђукановића, а његовим лидерима суди се и за терористичко удруживање зарад смене режима пред изборе 2016. године.

„Ови протести још нису добацили ни близу онога што су урадили протести ДФ-а 2015. године - тада су бацили режим на колена, а формирана је и прелазна влада која је припремила изборе.

Протести су увек овде имали ефекта, али проблем настаје кад дође до избора - режим тада злоупотребљава полуге моћи и краде на изборима", каже Мандић.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Андрија Мандић предводио је протесте против режима Мила Ђукановића 2015. године

Дритан Абазовић разуме незадовољство грађана опозицијом, али напомиње да је томе допринела и пропаганда власти.

„Црна Гора је једина држава региона и Европе у којој се власт никад није смењивала, откад постоји парламентарни живот.

Говорити да су сви исти, а да нико никад није пробао друго - мислим да је мало лицемерно."

Као рецепт за успех, он види заједнички рад политичара и грађанских представника.

„Не можемо да остваримо демократске и законске промене без учешћа политичких актера.

Циљ је да вратимо наду људима да су промене могуће - а онда нико више неће бити недодирљив, политичари ће бити смењиви и мораће да раде у интересу грађана", каже Абазовић.

Шта су слабе тачке протеста?

Ни окупљање „Одупри се - 97000" није у потпуности имуно на већ познате „дечије болести" црногорских протеста.

„Верујем у јединство, уз малу скепсу - коверте су деценијама радиле у Црној Гори, не верујем ни да ће сад престати да раде.

На нама је да наставимо борбу, не укључујемо се у политичке игре које ће се дешавати, да будемо корективни фактор као група грађана којој грађани верују и која треба да пробуди свест да треба бити коректив и свакој новој власти", каже један од организатора Џемал Перовић.

Политичари нешто другачије дефинишу потенцијалне замке за протесте.

Лидер ДФ-а Андрија Мандић каже да успех протеста зависи од односа према српском народу у Црној Гори.

„Верујем да ће људи у опозицији, који су подржавали независност Црне Горе, имати свест да мора да се изађе у сусрет језички, верски најбројнијој мањинској популацији.

Ако неко жели да сачува дух политике Мила Ђукановића која почива на антисрпству, ту се прави велика грешка и такав приступ не може донети добро Црној Гори."

Потпис испод видеа,

Присталице покрета ”Одупри се 97000” имају посебан начин протеста.

Председник покрета УРА Дритан Абазовић каже да протест слаби учешће дела опозиције у раду парламента јер тврди да се тиме даје легитимитет режиму, као и отварање питања око којих нема сагласности.

„Нисам срећан што поједини актери, између протеста, склањају фокус са тема и афирмишу друга питања попут спољнополитичких, пале заставе међународних организација, реториком доприносе склањању пажње са темељних захтева и суштинске ствари која нас повезује - супротстављање режиму и жеља за слободним изборима."

Због свега тога, он сматра да је начин организације - кључна тачка.

„Због наших разлика, које су евидентне - програмске, вредносне, суштинске, било је јако важно да се појави организација попут Одупри се која је изнад тога и неће водити наше унутаропозиционе битке.

Да је ово покренула било која политичка опција појединачно - било би осуђено на пропаст", каже Абазовић.

Црна Гора - први дан после Ђукановића

Без обзира на разлике у питањима која се тичу актуелних проблема, и представници странака и представници грађанског друштва размишљају о дану који ће за Црну Гору доћи пре или касније - дану када се на њеном челу нађе наследник Мила Ђукановића.

„Нема разлога за страх, то је последица пропаганде режима - ова земља има представнике и интелектуалне и моралне елите која неће дозволити да се овде десе значајнији потреси, већ ћемо констатовати да политичари периодично морају да напуштају своје позиције и да је то благотворно за друштво.

И буквално, то ће бити свануће - у моралном, екомонском и политичком смислу", каже Дритан Абазовић.

Сличноме се нада и лидер ДФ-а Андрија Мандић.

„Тај дан изгледаће као и нашим прецима када су се ослобађали од разних окупација - то може да буде само добар дан за Црну Гору, а за мене и моју породицу биће то свакако један од најрадоснијих дана."

Једног од организатора протеста Џемала Перовића охрабрује чињеница да је на улицама и велики број интелектуалаца очуваног интегритета који ће показати да је мирна транзиција могућа.

„Највећи број грађана жели да се ослободи јарма, али нема јасну визију.

Да има, овај режим би пао знатно раније", закључује Перовић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk