Самит ЕБРД у Сарајеву: Како се политика испречила разговорима о привреди на Балкану

Заједничка слика лидера, без Хашима Тачија и Ане Брнабић Image copyright EBRD
Натпис на слици Заједничка фотографија лидера - Хашим Тачи се није ни појавио, Ана Брнабић се није фотографисала

На фотографији лидера Балкана са Самита ЕБРД недостају један председник, који се из протеста није појавио, и једна премијерка која је била присутна али није учествовала у свечаном фотографисању.

Овако је у једној реченици изгледао премијерски и председнички састанак у Сарајеву, који је организовала Европска банка за обнову и развој.

Самит ЕБРД одржава се ове године у Сарајеву од 7. до 9. маја, а тема скупа је у потпуности економска - привредна сарадња региона.

Из ЕБРД су најавили учешће и председника Србије Александра Вучића и Косова Хашима Тачија.

Ипак, председник Косова Хашим Тачи само дан пре састанка лидера одлучио је да се не појaви у Сарајеву јер „Босна и Херцеговина још није признала Косово", али и због визног режима у БиХ који је на снази за грађане Косова.

Уместо Александра Вучића на састанку је говорила премијерка Србије Ана Брнабић, која се ипак није фотографисала са осталим лидерима региона.

Они који су на састанак дошли, као најбитније привредне пројекте које Балкан чека навели су - заједничку изградњу путева и гасовода, али и признавање диплома широм Балкана.

Политичка, а не економска игра

Шта је променио Берлински самит

Image copyright EBRD
Натпис на слици Радни доручак: С лева на десно: Председник Албаније Еди Рама, председник Црне Горе Мило Ђукановић, премијерка Србије Ана Брнабић , председавајући Већа министара Денис Здвиздић, премијер Северне Македоније Зоран Заев и министар економије БиХ Мирко Шаровић

Политичка (не)сарадња

Организатори састанка у Сарајеву сваких неколико часова морали су да мењају најаве за медије јер су учесници из часа у час отказивали учешће.

Председник Србије Александар Вучић, председник Црне Горе Мило Ђукановић, премијер Албаније Еди Рама, премијер Сјеверне Македоније Зоран Заев, председник Косова Хашим Тачи и председавајући Савета министара Денис Звиздић.

Ово је требало да буде шесторка која ће разговарати о економској сарадњи у региону.

Убрзо је одлучено да ће уместо Александра Вучића доћи Ана Брнабић, под образложењем да председник иде на састанак у Тирану исти дан.

Дан пред састанак стигло је и саопштење из Приштине.

„Босна и Херцеговина још увек није признала Републику Косово и, на несрећу грађана обе земље, ова земља још увек на снази држи визни режим за грађане Републике Косово", рекао је Тачи.

Он је ту ситуацију назвао „парадоксалном".

„И насупрот крвавог рата који се догодио и независно од тога што још није постигнут споразум о нормализацији, слободно кретање без пасоша и без виза функционише између Косова и Србије, а с друге стране, Босна и Херцеговина наставља да дискриминише грађане Косова визним режимом", додао је.

Тако се, уместо три председника држава, за столом нашао само један - Мило Ђукановић.

Мило Ђукановић: „Нико ме неће срушити"

Како је Мило „одбранио" Подгорицу

„Нисам сигуран ко је тачно био данас позван, али мислим да нико не би требало да избегне могућност да због неких политичких игара пропусти прилику за привредну сарадњу. Сада вам неко дође у кућу не можете се не појавити", рекао је Ђукановић.

Председник Црне Горе је додао да „ово није златно доба односа Западног Балкана".

„Слика је чак тежа него пре десет година али није кривица само до нас. Сећам се периода много већег ентузијазма Европске уније према Балкану", рекао је Ђукановић.

Image copyright EBRD
Натпис на слици Уместо три председника држава, на самиту се појавио само један - Мило Ђукановић

Ана Брнабић је за ББЦ на српском објаснила да није знала за заједничко фотографисање, али да јој је „жао што косовска страна није дошла".

„Донели су погрешну одлкуку која не треба да има везе са политиком", каже Брнабић.

Објаснила је и да је за читаво подручје „јако битно да нас перципирају као место које је поуздано за инвестиције".

„Сарадња у региону је проблем који треба решити. Друго питање је перцепција региона."

Шта представља самит Западног Балкана ЕБРД

  • Први Инвестициони самит земаља Западног Балкана, одржан је у фебруару 2014 у Лондону - то је био први догађај који је окупио и све челнике влада Западног Балкана и Хрватске на једном месту, на тему будуће економске сарадње.
  • Банка је тада у закључцима навела да ће се овакви скупови организовати сваке две године и да ће њихова три основна циља бити: промовисање региона као инвестиционе дестинације, допринос стабилности у региону кроз јачање регионалне сарадње и унапређење агенде за повезивање
  • Европска банка за обнову и развој основана је почетком 1990-их у Лондону са циљем помоћи бившим социјалистичим републикама, попут Бугарске, Румуније, Чешке и Мађарске
  • Највише се бави давањем зајмова, а водећи је инвеститор на западном Балкану
  • Током 2018. године финансирала је пројекте у износу од 1,1 милијарду евра са циљем да државе Балкана постану део Европске уније
  • Укупне инвестиције ове банке у шест земаља западног Балкана премашују 11,6 милијарди евра
Натпис на слици Гасна интерконекција и путеви - ово су најбитнији заједнички пројекти Балкана

Привредна сарадња: Балкан као Шенген за себе

Док су њихови политички односи различити, привредни говори лидера Балкана били су готово идентични.

Гас и путеви - то су најбитнији послови који нас чекају.

За Мила Ђукановић на Балкану постоје два дефицита - први је дефицит знања, а други инфраструктуре која би требало да повеже регион са ЕУ.

„За Црну Гору је најбитнији развој саобраћаја.

„Док се догађала технолошка револуција, ми смо се на Балкану бавили другим стварима. Зато сада заостајемо."

Нови-стари гасовод, иста правила игре

Брнабић је поменула ауто-пут до Сарајева и додала да ће изградња почети у јуну ове године, а поздравила је улагања ЕБРД-а у Србију за која је навела да чак 70 одсто иду у приватни сектор.

Еди Рама је рекао да Балкан треба да направи „свој модел Шенгена", док је за Зорана Заева и Дениса Звиздића најбитнији посао у енергетици, како би регион добијао гас и од Истока и од Запада.

Натпис на слици Еди Рама је упоредио тежњу Балкана ка придруживању ЕУ као жељу навијача Ливерпула да њихов тим победи - „Можемо да се надамо, али то не значи да ћемо успети"

Балкан и ЕУ: „О шалама на албанском, али о обавезама на немачком"

Лидери Балкана били су сложни и у томе да је региону место у Европској унији.

Председник Црне Горе Ђукановић поручио је да „ЕУ мора да води рачуна јер су се на Балкану појавили и други играчи изван Европе који нуде друге опције".

Премијер Албаније је на питање о односу региона и ЕУ рекао:

„Имам пријатеља који је ожењен Немицом и са којом има две ћерке. Рекао ми је да када се са децом шале и забављају - говоре на албанском. Али, када разговорају са њима о обавезама - увек причају на немачком."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи