Борка Павићевић (1947-2019): „Треба пуно волети да би се стварала позоришта“

Борка Павићевић Image copyright Medija centar Beograd
Натпис на слици Борка Павићевић је оснивачица и директорка Центра за културну деконтаминацију

„Треба пуно волети и бити пријатељ да би се стварала позоришта."

Овако је, не знајући да то чини, пре само два месеца једноставно објаснила свој дугогодишњи рад драматуршкиња Борка Павићевић, која је у недељу преминула у Београду.

Заправо је у колумни за дневни лист Данас писала о својим пријатељима и колегама којих више нема, а који су обележили уметничку и активистичку сцену Србије и региона.

Писала је о оснивачу БИТЕФ-а Јовану Ћирилову и оснивачици „Атељеа 212" Мири Траиловић.

Борка Павићевић затворила је овај круг и најдуже покушавала да веже уметнике - миром.

Као жену која је прва 2008. године покушала да доведе младе албанске уметнике са Косова у Београд и интелектуалку која је рекла 'не' национализму деведесетих - овако ће је памтити публика читавог Балкана.

Мирдита, добар дан и Београдски круг

Борку Павићевић млађи грађани знају по улози у формирању фестивала Мирдита, добар дан.

Она је у својим просторијама Центра за културну деконтаминацију, чији је била директор, угостила фестивал, који је коначно довео албанске младе уметнике у Београд и дао им глас.

Они са више стажа знају је као оснивача Београдског круга.

Обе идеје имају нешто заједничко - борбу против национализма на Балкану и отварање граница кроз уметност и активизам.

Центар за културну деконтаминацију годинама је домаћин фестивала Мирдита, добар дан са идејом представљања актуелне косовске културне сцене у Београду.

Инспирација за фестивал је Беким Фехмију, познати албански, косовски, београдски и југословенски глумац који представља симбол јединства и могућности повезивања два културна простора у једну јединствену целину.

Фестивал сваке године обезбеђује полиција.

Београдски круг, чији је Борка Павићевић била кооснивач, 1992. године окупио је београдске интелектуалце који су отворено говорили против милитаристичке политике у Србији, али и етно-национализма, популизма, ратних злочина и етничког чишћења на територији бивше Југославије.

Круг је реаговао на оно што је нудио Меморандум Српске академије наука као отпор национализму.

Управо је оснивање Београдског круга отворило тему Прве и Друге Србије, односно поделе Србије на оне који су за власт и оне који су против, на националисте и ненационалисте, на русофиле и про-западне интелектуалце.

Ипак, из Београдског круга су на то одговарали - „Ако вас питају шта је Друга Србија, озбиљно им одговорите - то је Србија која се не мири са злочином".

У позориштима од Сплита до Скопља

Борка Павићевић у истој тој колумни за Данас, под називом „О пријатељству и љубави", пише о Југославији кроз уметност - теми којој је посветила читав живот.

Рођена је 1947. у Котору у Црној Гори, а дипломирала и магистрирала драматургију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду са тезом „Нереалистичка драма у Србији између два рата".

У колумни се сећа финалне пробе представе Декамерон 81, једне у низу које је написала током рада у Атељеу 212.

Пише и о БИТЕФ-у и заједничком раду са Јованом Ћириловим.

Њена дела обишла су целу бившу Југославију - радила је у Зеници, Сплиту, Скопљу, Љубљани, Суботици и Београду. Учествовала је у уметничком покрету КПГТ, што је акроним за реч позориште у Хрватској, Србији, Црној Гори, Словенији и Македонији.

Била је арт директорка Београдског драмског позоришта, али је 1993. године смењена након јавних и политичких изјава.

Добитница је великог броја интернационалних награда међу којима су и Otto Rene Castillo награда за политичко позориште у Њујорку; награда Хирошима фондације за мир и културу (2004); Освајање слободе коју Фондација Маја Маршићевић Тасић додељује „жени чија дела потврђују принципе људских права, владавине права, демократије и толеранције".

Image copyright Medija centar Beograd

Како је говорила

  • О србомрсцима: „Од људи са списка може да се направи одлична влада." - Борка Павићевић 2014. о списку „30 највећих србомрзаца и издајника међу јавним личностима" који је саставио СНП „Наши"
  • О Христу, женама и хомосексуалцима: „Они који у изложби Ecce homo виде проблем заправо јесу фарисеји који су продали Христа." - 2012. о изложби слика Елизабет Олсон Валин, на којима је Исус Христос представљен у женској одећи, у друштву транссексуалца, хомосексуалаца, а коју је обезбеђивало 2.000 полицајаца
  • О Приштини и Уставу: „Kад сам срела Динкића на неком пријему, и он је питао зашто се некима од нас не допада Устав, ја сам рекла - идите десет дана у Приштину, и немојте да идете вау-вау Грачаница и све оне посебне посете, будите, посматрајте око себе и онда напишите тај Устав"
  • О Србима, Хрватима и Муслиманима и ратном новцу: „Док смо деведесетих слушали приче о Србима, Хрватима, Муслиманима, Светом Сави, Цркви, Косову, овом и оном, а имали смо [ратну] транзицију експропријације социјалистичке имовине. А онда се [после двехиљадите] без закључења рата, без подвлачења црте, ушло у транзицију. У приватизацију су ушли људи који су имали ратни новац. Тачније, што ниси побио, тад си купио"
  • О Србији и Косову: На питање Синише Ковачевића „да ли је Приштина у Србији", 2008. у емисији „Утисак недеље" одговара - „То је виртуелно питање"

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Повезане теме

Више о овој причи