Забрана пушења: Где све у региону не сме да се запали цигарета

цугарете
Натпис на слици Забрањено пушење

Колико вам се пута догодило да се из ноћног изласка или пића у граду вратите с мирисима дувана у коси и гардероби, а да чак ни ви, нити било ко из вашег друштва није повукао ниједан дим?

Пошто се и даље не зна када ће најава о забрани пушења на јавним местима бити спроведена у дело, оваква слика ће изгледа и даље бити уобичајена у Србији.

У суседној Црној Гори неће - пошто је август 2019. године донео велику промену за Црногорце и њихове госте.

Почео је да важи закон који забрањује пушења у јавним, затвореним просторијама.

Тако од пре неколико дана уколико запалите цигарету у неком црногорском локалу, уз пиће можете да „попијете" и казну која иде и до неколико хиљада евра.

Пушење је, према новом пропису који су црногорски посланици усвојили у јулу, дозвољено у казинима и у посебним просторијама у локалима који су прилагођени законским прописима.

За разлику од Србије, у којој су пушачки и непушачки делови локала углавном у истој просторији, у Црној Гори просторије за пушаче морају да буду посебно изоловане како дим не би могао да иде из једног у други део.

Лидер по потрошњи цигарета по пушачу

Црна Гора, држава која је европски лидер по просечној потрошњи цигарета по пушачу - са 4.125 цигарета - одлучила је изгледа да томе стане на пут.

Око 35 одсто пунолетних Црногораца пуши, а у тој земљи од рака плућа годишње оболи око 400 људи.

Подаци Института за јавно здравље Црне Горе показују да дуван конзумира сваки десети малолетник старости од 13 до 15 година.


Каква је ситуација у региону?

Чувена парола „пушиш к'о Турчин" изгледа може да оде у историју, пошто је и та земља забранила пушење на јавним местима.

Ако живите или планирате да путујете у неку од земаља региона, наићи ћете на различита правила о забрани пушења на јавним местима:

  • Хрватска - делимично забрањено у кафићима и пабовима, потпуно забрањено у ресторанима
  • Босна и Херцеговина - нема забрана, чека се усвајање Закона о контроли и ограниченој употреби дувана, дуванских и осталих производа за пушење, којим би требало да буде уведена потпуна забрана
  • Македонија - потпуна забрана у кафићима, пабовима и ресторанима
  • Словенија - дозвољено у посебним просторијама у кафићима и пабовима, потпуно забрањен у ресторанима

Извор: Европска мрежа за превенцију пушењаи Светска здравствна организација

Каква је ситуација у Србији?

Почетком године, када је обележаван Национални дан без дуванског дима, саопштено је да у Србији годишње због пушења умре 15.000 људи, а да тренутно пуши око два и по милиона одраслих.

Натпис на слици Овај знак више није потребан у Црној Гори, јер је пушење свуда забрањено

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут" у Србији 37 одсто одраслог становништва свакодневно или повремено пуши.

Светска здравствена организација упозорила је да ће више од 800.000 садашњих пушача превремено умрети уколико се не примене снажније мере контроле дувана.

Једна од тих мера је потпуна забрана пушења на јавним местима, а како је тада најавило Министарство здравља, нацрт закона о томе требало би да се нађе пред Владом до краја године.

Док тај закон не буде донет, важиће актуелни Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму, који дозвољава пушење на јавним местима већим од 80 квадратних метара.

У њима су власници обавезни да половину простора посвете непушачима.

С друге стране, у Београду, на пример, постоји око сто непушачких локала.


Žao nam je, vaš pretraživač ne podržava ovu mapu

Уколико се мапа не отвара, кликните овде.


Последице употребе дувана и изложености дуванском диму:

  • угрожава новорођенчад и пре и после рођења
  • пушење у трудноћи повећава ризик за компликације; угљен-моноксид присутан у дуванском диму онемогућава да фетус који се развија добије довољно кисеоника
  • дуван је други водећи фактор оболевања од кардио-васкуларних болести, одмах иза повишеног крвног притиска, а 17 одсто смртних случајева изазваних болестима срца и крвних судова настаје због употребе дувана и изложености дуванском диму
  • пушење повећава ризик оболевања од рака плућа и других малигних болести као што су рак усне и усне шупљине, ждрела, гркљана, једњака, желуца, мокраћне бешике, бубрега и мокраћовода, гуштераче, дебелог црева, јетре, грлића материце и акутна мијелоидна леукемија
  • удисање дуванског дима из околине значајно ремети нормално функционисање срца и крвних судова; чак и кратка изложеност дуванском диму из околине може да оштети зидове крвних судова
  • не постоји безбедан ниво изложености дуванском диму из околине; дувански дим из околине узрокује бројне здравствене проблеме код одојчади и деце, укључујући чешће и јаче нападе астме, респираторне инфекције, инфекције уха, и друге болести
  • код одраслих дувански дим из околине узрокује и коронарну болест срца, мождани удар (шлог) и рак плућа и бројне друге здравствене проблеме
  • непушачи који су изложени дуванском диму код куће или на послу имају за 25-30 одсто већи ризик да развију коронарну болест срца
  • ризик оболевања од болести срца и крвних судова се повећава са сваком попушеном цигаретом
  • дуван не представља опасност по здравље само оних који га користе и оних који су изложени дуванском диму већ се његови утицаји одражавају и на животну средину
  • постоји континуирано оштећење животне средине током свих фаза животног циклуса дувана, од припреме терена за гајење дувана, преко гајења, прераде дувана, производње дуванских производа и дистрибуције, до ефеката потрошње и отпада након употребе дуванских производа, чиме се угрожава и здравље становника укључујући и децу

Извор: Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут"

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи