Интервју петком - Волфганг Петрич: „После паузе у дијалогу, размислити о конференцији"

Осло, 22. фебруар 2007. Image copyright Stian Lysberg/AFP/Getty Images
Натпис на слици Волфганг Петрич каже да га за Балкан везују и емоције из времена док је службовао у Југославији и Босни и Херцеговини

Београда и Приштине већ месецима нема за преговарачким столом, али један од дипломата који добро познају Балкан има свој предлог како искористити време док се две стране не састају.

„Сада је време да се анализира дијалог - систем, техника, инструменти - да се види шта је учињено, а шта нас чека, да се процес редефинише", каже за ББЦ на српском аустријски дипломата Волфганг Петрич.

Он тренутну ситуацију описује из две перспективе - оптимистичне и реалистичне.

„Оптимисти би рекли да је ово само привремена пауза, али да постоје неки предуслови да се дијалог настави.

Нажалост, окружење сада није стимулативно да се преговори одмах наставе."

Разлог очекиване паузе лежи у јесењим ванредним изборима на Косову, пролећним изборима у Србији и формирању нових европских институција.

„Кад се све то има у виду, искористио бих реч застој да опишем тренутно стање.

Јасно је да ће Приштина морати да укине таксе на српску робу и то је уједињен став од Вашинтона до Брисела, али то је само једна од блокада."

Од претходне званичне рунде дијалога Београда и Приштине прошло је готово годину дана - председници Вучић и Тачи уз посредовање Федерике Могерини последњи пут су се састали 20. новембра.

Српски и косовски лидер састали су се у априлу ове године у Берлину, на састанку представника земаља Западног Балкана у организацији немачке канцеларке Ангеле Меркел и француског председника Емануела Макрона.

Да ли је потребна још једна конференција о Косову

Палмер за ББЦ: Наћи начин да се Београд и Приштина врате за преговарачки сто

Шта је променио Берлински самит

„Размислити о промени формата дијалога"

Аустријски дипломата, који себе описује као „сениора" у међународној политици, данас не обавља званичне државне функције.

Ипак, и сам је говорио како је активно допринео зближавању председника Србије и Косова, Александра Вучића и Хашима Тачија.

„Предложио сам један такав сусрет аустријском председнику, па је он организован на Форуму у Алпбаху.

Кад двоје људи седи заједно, чак и кад кажу лоше ствари једни о другима, боље је кад разговарају - тада се теже креирају фантомски непријатељи."

Као једно од највећих достигнућа дијалога, Петрич сматра управо однос поверења двојице лидера.

„Личности су у оваквим процесима веома важне, као и поверење међу њима, на чему се радило и постигнут је успех.

Сада је то помало прошло, мада је поверење ипак веће него раније."

Image copyright HERBERT NEUBAUER/AFP/Getty Images
Натпис на слици Косовски председник Хачим Тачи (први слева) и српски председник Александар Вучић (први сдесна) били су гости аустријског председника Александра ван дер Белена (рукује се с Вучићем)

Ипак, изостало је успостављање поверења косовских Срба према званичницима у Приштини.

„Важно је сагледати положај српске заједнице на Косову - Заједница српских општина није формирана, иако је споразум давно постигнут."

Тренутак када преговора нема види као идеалан моменат да се анализира шта је, ипак, урађено.

„Пре две године, постојао је много већи простор за договор, али нажалост није искоришћен - унутрашња борба председника и премијера Косова утицала је на то, па је премијер Харадинај поништио спремност председника Тачија да ради са Вучићем.

Такође, није било довољно притиска, а ни иницијативе од стране Брисела - не можете ово прихватати као ситуацију која ће се сама решити од себе."

Управо због тога, Петрич као једну од опција наводи и - промену формата дијалога.

„Могао би то бити свеобухватнији, робуснији модел преговора попут међународне конференције, која би се десила после избора на Косову и у Србији."

Петрич има висока очекивања од Европске уније, за коју се нада да ће успети да преузме лидерство у наставку процеса.

„Можда је подесан и формат Контакт групе за Балкан, где би Европљани били на челу, а њен би део биле и остале заинтересоване стране."

Будућем европском комесару за спољну политику, Шпанцу Ђозепу Борелу, аустријски дипломата предложио би и одређивање посебног изасланика - само за питање Балкана.

Ко је Волфганг Петрич

  • Рођен је 26. августа 1947. године у Клагенфурту
  • 1997 - 1999. године амбасадор Аустрије у СР Југославији
  • 1998 - 1999. године специјални изасланик Европске уније за Косово
  • 1999. године главни преговарач у име ЕУ на мировним преговорима у Рамбујеу и Паризу
  • 1999 - 2002. године Високи представник за Босну и Херцеговину
  • 2002 - 2008. године амбасадор Аустрије у Уједињеним нацијама у Женеви
  • 2008 - 2013. године амбасадор Аустрије при ОЕБС-у у Паризу
  • тренутно је председник Фондације Маршалов план

Улоге САД, Русије, Немачке

Састанак председника Србије са америчким државним секретаром Мајком Помпеом за Петрича је, без икакве сумње, важан тренутак.

„Тако се показује јасно неодобравање позиције Косова око увођења такси на српску робу, али и отвореност Сједињених Држава када говоримо о опцијама за решење косовског питања."

Ипак, Петрич у ангажману САД-а види и потенцијални проблем у будућности.

„Ја, као Европљанин, не бих волео да видим америчко решење за европски проблем.

Европљани ће се свакако бавити имплементацијом решења, а то је тежи део - и зато ми морамо овим да се бавимо од почетка."

Image copyright FoNet
Натпис на слици Вучић и Помпео разговарали су на званичном ручку, на маргинама заседања Генералне скупштине Ујединњених нација

Док је био Високи представник за Босну и Херцеговину, добро се упознао са новопостављеним руским амбасадором у Београду Александром Боцан-Харченком, који је тада службовао у Сарајеву.

„Руске дипломате су прави професионалци - они немају политичка постављења попут Американаца.

Москва Вашингтону поручује да је немогуће да САД само дођу и преузму ствар на Балкану, већ да и Русија има своје интересе."

Посебну поруку, примећује аустријски дипломата, Москва упућује Европи.

„Москва више жели да квари ситуацију, јер не жели снажну и одлучну ЕУ - Балкан је показна вежба за то."

Шта Србији доноси нови руски амбасадор

Коначно, одбијање званичног Берлина да сценарио промене граница или размене територија Србије и Косова уопште размотри, Петрич описује уз помоћ речи његовог колеге - аустријског дипломате.

„Волфганг Ишингер је рекао да сад знамо шта у Берлину не желе - али нам нису рекли шта желе.

Сама чињеница да су стране почеле да говоре о компромису је већ напредак, али је та шанса пропуштена и видећемо шта ће се десити кад се дијалог настави.

Мислим да је важно да се то буде без унапред зацртаних решења и отвореног ума."

За себе тврди да је био отворен према питању корекције граница, али да је свестан да то и није решење за 21. век.

„Промене граница су се дешавале у прошлости кроз рат и сукобе.

Ако се две стране договоре о корекцији граница, потребан је консензус обе стране и људи којих се то тиче - то би захтевало више времена, да се детаљније анализира, и можда би се на крају дошло до другачијих решења од оних од којих се кренуло.

На Балкану, иначе, нема добрих или савршених решења", закључује Петрич.

О грађанским протестима на Балкану

„Протести су показали и снагу грађанског друштва које је рекло да му је свега доста и да жели бољи живот. На крају, неће Европска унија ни међународна заједница решавати питања на Балкану. То ће радити грађани.

Ако партије бојкотују изборе, то није добар принцип - и на њима је да нађу начин да се врате у парламент. Јасно је и да владајућа странка мора да уради нешто по том питању."

Бриге за БиХ и Северну Македонију

Када говори о Босни и Херцеговини, где је службовао скоро три године, Петричу се глас додатно уозбиљи - забринутост се може готово опипати.

„За мене, БиХ је пример како се ствари погоршају после прилично успешних првих 10 послератних година.

У последњој деценији, ствари не напредују већ сасвим супротно, све је више ствари из Дејтонског споразума које се не примењују једностраним одлукама, како Милорада Додика, тако и у Федерацији БиХ - Босна је данас подељенија него што је била, јер су се кланови устоличили."

Због тога, сматра да је неопходно да се Европа поново укључи и у овај проблем на свом тлу.

„Европљани су познати да не могу да решавају више ствари истовремено - а сада имамо Брегзит, питања безбедности, одбране.

Зато прво морамо да се усмеримо на Косово - па кад то питање буде решено, јер тамо имамо две стране, да пређемо на Босну где је ситуација још компликованија и има још више страна."

Image copyright STAN HONDA/AFP/Getty Images
Натпис на слици Дипломатски ангажман Волфганга Петрича (лево) на Балкану датира из времена ангажмана америчког дипломате Ричарда Холбрука (десно)

Улогу Европе Петрич критички сагледава и у Северној Македонији где је стање, како каже „на прекретници".

Иако је званичном Скопљу после споразума са Грчком о промени имена била обећана брза европска будућност, до сада није стигла ни позивница за отварање преговора о приступању.

„Париз и Хаг, који имају најтврђе ставове, овако директно доприносе слабљењу Европске уније.

Ако ЕУ нема способност да прима нове чланове - не данас или сутра, већ у будућности - европски пројекат ће изгубити."

Због тога Петрич предлаже да се земљама-кандидатима у наредним годинама обезбеди приступ појединим програмима Уније - како се за коју област „квалификују".

На тај начин, сматра он, и владе и грађани добили би нови мотив да раде на својој европској перспективи.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи