'Мали Шенген': Да ли се ствара нова Југославија и шта Србија има од тога

Радни доручак: С лева на десно: Председник Албаније Еди Рама, председник Црне Горе Мило Ђукановић, премијерка Србије Ана Брнабић , председавајући Већа министара Денис Здвиздић, премијер Северне Македоније Зоран Заев и министар економије БиХ Мирко Шаровић Image copyright EBRD
Натпис на слици Радни доручак балканских лидера

„Балкан треба да направи свој модел Шенгена", поручио је пре готово пет месеци председник Албаније Еди Рама на Самиту Европске банке за обнову и развој у Сарајеву.

Србија је отворена „за нешто што неки зову 'мали Шенген', али како год га звали, за нешто где ћемо имати пуну слободу кретања, промета робе и услуга", слична је порука председника Србије Александра Вучића из Њујорка овог септембра.

Економисти из Албаније и Северне Македоније одмах су поздравили ову идеју сарадње три земље, али - шта од овог концепта добија Србија?

„Помињање Шенгена не подразумева само привредну сарадњу, зато нас ови предлози окрећу идеји неке нове Југославије и заједничке политике", каже Милан Ковачевић, стручњак за инвестиције.

„Ипак, битно је да иза назива 'мали Шенген' стоји привредни концеп који ће заменити ЦЕФТА споразум у региону. Србија би могла да добије слободни проток капитала".

За Сашу Ђоговића, сарадника Института за тржишна истраживања 'мали Шенген' би „Србији донео јефтиније производе из региона и мање папирологије, али и неке политичке поене".

„Неки ће помислити да је Србија овде најнапреднија земља, али не смемо да заборавимо да имамо и велике политичке, али и привредне проблеме. Попут - такси на Косову", каже Ђоговић.

Натпис на слици Еди Рама или Александар Вучић - питање је ко је крунисао термин 'мали Шенген'

Шта је 'мали Шенген' - политичка или економска игра

Шенген у Европи подразумева слободан проток људи и робе.

„У очима страних инвеститора - Србија, Северна Македонија и Албанија би биле једно тржиште и више би био битан овај проток робе", објашњава Ђоговић за ББЦ на српском.

„Ако 'мали Шенген' постане царинска унија, то је позитивна ствар за реинтеграцију региона".

„Добили бисмо јефтиније пословање међу чланицама, али и декриминализацију ових простора јер бисмо показали да верујемо довољно једни другима", додаје економиста.

„Оно би морало да се догоди јесте и сарадња у борби против организованог криминала".

Ђоговић даје пример ЕФТА споразума о слободној трговини, који постоји између Исланда, Лихтенштајна, Норвешке и Швајцарске „које често продају своју робу заједно".

Србија, Северна Македонија и Албанија су и даље су чланице сличне организације - ЦЕФТА, која подразумева бесцаринску размену производа међу чланицама.

Ковачевић каже да је „са таксама на српску робу на Косову, ЦЕФТА ослабила".

„Нови концепт је добар и за земље које неће скоро ући у Европску унију, а како је привреда много под утицајем политике - могао би само да им помогне."

Оно што се дешавало на самиту ЕБРД у мају ове године, који је имао тему регионалног повезивања, доказује ову спрегу.

Иако је на самиту требало да буду председници или премијери Србије, Косова, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Северне Македоније - било је потешкоћа.

Тако је председник Тачи само дан пре састанка лидера одлучио да се тада не појaви у Сарајеву јер „Босна и Херцеговина још није признала Косово", али и због визног режима ове државе који је на снази за грађане Косова.

Уместо председника Вучића, на састанку је говорила премијерка Србије Ана Брнабић, која се ипак није фотографисала са осталим лидерима региона. Она је за ББЦ на српском тада објаснила да није знала за заједничко фотографисање, али да јој је „жао што косовска страна није дошла".

Објаснила је и да је за читаво подручје „јако битно да нас перципирају као место које је поуздано за инвестиције".

„Сарадња у региону је проблем који треба решити. Друго питање је перцепција региона."

Image copyright EBRD
Натпис на слици Заједничка фотографија лидера - Хашим Тачи се није ни појавио, Ана Брнабић се није фотографисала

„Увлачење Приштине и привлачење БиХ и Црне Горе": Шта је идеја Србије

'Мали Шенген' представила је Влада Србије - као „стратегију заједничког економског развоја три земље (Србије, Албаније и Северне Македоније), која ће почетком октобра бити тема разговора на највишем нивоу у Београду", када у Нови Сад долазе председници Албаније и Северне Македоније.

„За нас би било важно, због слободног протока робе и услуга, да се у то 'увуче' и Приштина, да све буде на још вишем нивоу економских интеграција него у оквиру ЦЕФТА и да се привуку и Босна и Црна Гора", навео је српски председник.

Он је уверен да су сви у региону схватили да су појединачно мали и слаби на другим тржиштима.

„Уз успостављање јединственог тржишта, заједно бисмо били неупоредиво јачи у наступу пред светом и пред ЕУ", рекао је Вучић.


Шта је ЦЕФТА споразум

  • ЦЕФТА је уговор замишљен да олакша трговинску размену између земаља централне и источне Европе
  • Њиме је предвиђена бесцаринска размена производа међу чланицама
  • Првобитни споразум су потписале земље Вишеградске групе - Пољска, Мађарска и Чехословачка 1992. године
  • Пошто су све потписнице првобитног споразума, осим Северне Македоније, ушле у Европску унију, одлучено да се Споразум прошири
  • На Самиту премијера Југоисточне Европе, у Букурешту 6. априла 2006, усвојена је декларација о проширењу, а самит је носио назив „Приближавање Европи - Нова амбициозна ЦЕФТА"
  • Данас су потписнице овог споразума Албанија, Босна и Херцеговина, Северна Македонија, Молдавија, Србија, Косово и Црна Гора

Шта је Шенген

  • Подручје које чини 26 европских земаља које су званично укинуле пасоше и све друге врсте граничне контроле на својим међусобним границама
  • Подразумева слободан проток људи и робе
  • Зона углавном функционише као једна земља што се тиче намена међународних путовања, уз заједничку визну политику
  • Добила је назив по Шенгенском споразуму који је потписан 1985. године
  • Државе у Шенгенској зони су ојачале пограничне контроле са нешенгенским земљама
  • Шенгенска зона има популацију од преко 400 милиона људи
Image copyright Getty Images
Натпис на слици ЦЕФТА је првобитно битна за превоз робе

Мали шенген - велика препирка

Корисници друштвених мрежа су различито реаговали на концепт „малог Шенгена".

Полемика се са политике преселила и на - привреду и зараду.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи