Медведев у Београду: Шта да очекујете од посете руског премијера

Слобода 2019. Image copyright Fonet
Натпис на слици Руски премијер је, осим разговора са српским државним врхом председником Вучићем и премијерком Аном Брнабић, присуствовао и Приказу способности Војске Србије "Слобода 2019."

Не много.

После вишедневне посете Куби, следећа дестинација премијера Руске федерације Димитрија Мевдева биће Србија - у суботу 19. октобра, учествоваће у обележавању 75. годишњице ослобођења Београда.

Због бројних сусрета двојице председника Александра Вучића и Владимира Путина, многима је промакла чињеница да формално други човек Русије није долазио у Београд пуних десет година.

„Ово је у суштини радна посета и комеморативна, где се занимљиво спајају текуће динамике културе сећања у Србији и Русији, а с друге стране су питања трговине и економије", каже за ББЦ на српском Милан Игрутиновић са Института за европске студије.

Његов долазак могао би да олакша извоз воћа и поврћа у Русију - на тржиште од 180 милиона људи, под условом да компаније из Србије имају капацитете за значајније повећање производње.

Пољопривреда: Прво јабуке...

Током посете планирано је потписивање докумената, преноси Бета саопштење Владе Русије.

Између осталих, биће потписан споразум о фитосанитарним мерама.

Он подразумева либералнији приступ извозу воћа и поврћа у Русију, објашњава за ББЦ министар пољопривреде Бранислав Недимовић.

„У пракси то значи да кад пошиљка оде из Србије, не мора више да се прегледа у Русији, већ то заврше наши фитоинспектори по њиховим стандардима", истиче министар.

Слично се ради и за Европску унију, додаје.

У више наврата протеклих година воће и поврће из Србије било је враћано са руског тржишта, због неодговарајућег квалитета.

„Нови споразум омогућиће да се либерализују услови да неко буде извозник за Русију, неће бити компликовани као досад", подвлачи Недимовић.

Годишње се из Србије на руско тржиште извезе 200 хиљада тона јабука, што је више од сто милиона долара, наводи он.

Натпис на слици На листи земаља у које Србија извози, Руска Федерација налази се на 4. месту, иза Немачке, Италије и Босне и Херцеговине, док је међу земљама из којих Србије највише увози, Русија на петом месту, после Немачке, Италије, Кине и Мађарске, подаци су ПКС.

„То је само за јабуке. Можете замислити колико ће појефтинити транспорт из Србије и оставити већу разлику за пољопривредне произвођаче, кад не буде додатних контрола и са смањеном бирократијом", истиче Недимовић.

Као трећу важну ствар у сарадњи са Русијом, министар наводи потписивање измена споразума о слободној трговини са Евроазијском унијом.

„То би требало да се деси следеће недеље да се у Москви, када премијерка Брнабић посети Медведева.

Измене ће омогућити бесцарински режим и за воћне ракије и неке врсте сирева, то досад нисмо имали", закључује Недимовић.

Чланство у овој унији Србији би могло да омогући извоз 99.5 одсто производа без плаћања царина у пет земаља чланица Евроазијске уније - Русију, Белорусију, Казахстан, Киргистан и Јерменију.

Значајну спољнотрговинску размену Србија има само с Русијом.

Натпис на слици Робна размена са земљама чланицама Евроазијске уније у милионима долара

...али и млади сир и храна за љубимце

За осам месеци ове године, са партнерима у Руској Федерацији пословало је 1473 компаније из Србије - већина их само увози, а тек свака десета тргује у оба правца.

„У овом периоду бележи се раст пласмана јабука, младог сира, хране за кућне љубимце, цеви од рафинисаног бакра, производа текстилне индустрије", каже за ББЦ Јелена Јовановић, директорка Сектора за међународне односе Привредне коморе Србије.

Перспективни сектори за сарадњу Србије и Русије су, каже она, пољопривреда и прехрамбена индустрија, фармацеутска, индустрија гуме, металска и металопрерађивачка индустрија, грађевинска и индустрија намештаја.

Однос Србије са Русијом је често реакција на однос према Европској унији и Западу - „попут клацкалице", каже Игрутиновић.

„Ако не можемо брзо на ову страну, онда ћемо с Русима потписивати споразуме. Та логика би могла бити и срећнија, али има рационалност", објашњава он.

Култура: Враћа се страница Мирослављевог јеванђеља

Посета Медведа требало би да донесе и добре вести за културу.

Министар културе Владан Вукосављевић најавио је да ће током предстојеће посете бити потписан споразум са Русијом о враћању 166. странице Мирослављевог јеванђеља.

Већ век и по, страница најстаријег сачуваног српског илустрованог ћириличног рукописа не налази се у Србији.

Београд ће заузврат предати Москви седам слика руског сликара Николаја Рериха, преноси Политика.

„Гајим опрезан оптимизам да ће ова примопредаја бити извршена до краја ове године", рекао је Вукосављевић.

Натпис на слици Председник Владе Руске федерације Дмитриј Медведев

Дмитриј Медведев - од Пинк Флојда до винограда у Италији

  • Када је 2007. постао председник Русије Медведев је био први лидер после више деценија, који није био директно повезан са совјетском Комунистичком партијом или тајним службама.
  • Ипак, најчвршћи ослонац био му је бивши агент КГБ и потоњи председник Владимир Путин.
  • Он га је и током 2000. поставио на чело руског нафтног гиганта Гаспрома, заједно са Алексејем Милером, а касније је сарађивао с Путином на више политичких позиција.
  • Ипак, њихова сарадња почела је још почетком деведестих у Санкт Петербургу.
  • Медведева описују као економског либерала, али му критичари замерају да је његова посвећеност демкратији само декларативна.
  • Током изборне кампање 2007. Одбијао је да учествује у телевизијским дебатама са осталим кандидатима, тврдећи да би им тако само „дизао популарност".
  • Залагао се за технолошке реформе, због којих су га прозвали „нано-председник". Тај надимак се односи вреоватно и на чињеницу да је релативно низак.
  • Иако је одрастао у Лењинграду, укуси су му „западњачки". Као дете маштао је да носи фармерке.
  • Фан је рок група Пинк Флојд и Дип Парпл, који су свирали у Кремљу 2008. на годишњици оснивања Гаспрома.
  • У тинејџерским данима заљубио се у будућу супругу Светлану, са којом има сина.
  • Недавно се суочио са оптужбама за корупцију и масовним протестима широм Русије.
  • Руски лидер опозиције Алексеј Наваљни објавио је 2017. спот у коме се наводи да је Медведев тајно нагомилао огромно богатство.
  • Премијер је те тврдње одбацио као „глупости".
  • Наводно, његово богатство укључује винограде у Италији, планинску вилу и две луксузне јахте.
  • „Узели су неке старе глупости о мени и мојим позаницима, али и о људима за које никад нисам чуо", рекао је Медведев.
  • Наваљни је тврдио да се премијер обогатио захваљујући компликованој мрежи корупцинашких послова који су обављани преко оф шор фирми и добротворних организација.
  • То је покренуло антивладине протесте више хиљада Руса у неколико градова. Због учешћа у њима стотине демонстраната је ухапшено.

Турски ток као утешна награда

Посету Медведева, који је други човек државне администрације, треба посматрати у склопу развоја добрих односа Москве и Београда, оцењује Георгиј Енгелхарт са руског Института за славистику.

Она јесте гест поштовања према Србији, али има и практичних разлога - попут разговора о пројекту Турски ток, сматра он.

„То је значајно и за билатералне односе, као и за државе региона", каже Енгелхарт.

Турски ток транспортује гас из Русије до Турске, делом преко Црног мора, а могућа траса другог крака је преко Бугарске, Србије, Мађарске, све до Словачке и Аустрије.

Ипак, Игрутиновић у Турском току види само „утешну награду" за неуспели пројекат Јужни ток.

„Суштински ништа ту Србија не одлучује, јер нема излаз на море. Мора да чека одлуке других и хоће ли Бугари градити гасовод, све зависи од тога.

„Национално је значајнија изградња интерконектора од Ниша ка Софији, којим треба да се повеже преко Бугарске са грчким терминалом, како би Србија имала могућност различитих добављача", истиче Игрутиновић.

Србија готово потпуно набавља гас из Русије.

Натпис на слици „Ова посета има државну тежину, због функције премијера, али сам Медведев није виђен као самостални политички чинилац у Русији. Он је близак и одан Путину - одатле црпи своју моћ", каже Игрутиновић.

Косово константа

Добри односи Србије и Русије делимично су у вези и са питањем статуса Косова, оцењује Игрутиновић.

Недавно, када је председница Горњег дома Федералне скупштине Руске федерације Валентина Матвијенко била у Београду председник Вучић јој се захвалио на подршци око Косова, подсећа аналитичар.

„Та врста захвалности, било да је предмет разговора или само протоколарна ствар да се констатује да се позиције две државе не мењају - служи Србији да учврсти своју позицију по питању Косова", наводи он.

То је важно у овом тренутку када је дијалог са Приштином у прекиду, а ишчекује се „крешендо преговора" посебно након слања два изасланика Вашингтона на Балкан и формирања нове Европске комисије.

Подршка Москве односи се на подршку Србији у Савету безбедности Уједињених нација и ослањање на Резолуцију 1244.

Србија је, с друге стране, одбила да уведе санкције Москви после анексије Крима што су западне земље пре пет година урадиле.

Хуманитарни центар у Нишу није на агенди

Питање руског Хуманитарног центра у Нишу, за чије особље је руска страна својевремено тражила посебан статус, једно је од ретких отворених питања две државе.

Ипак, Енгелхарт сматра да то није више на јавној агенди.

„Значај који му је на почетку дат био је у контексту кризе Русије са Западом. С једне стране, Запад је у свим потезима Русије видео тајне империјалне планове и субверзивне активности - оно што зову „малигним утицајем".

Руси су на то гледали као на ствар престижа, јер НАТО војници у Србији по споразумима уживају повлашћени статус, готово дипломатски", истиче научник руског Института за славистику.

Ипак, по броју људи тај центар и војни арсенал НАТО није упоредив, додаје он.

Image copyright Sasha Mordovets
Натпис на слици Путин на војној паради 2014. у Београду

А у паузи једна деценија

Последњи пут је Медведев у Београду боравио 2009. године.

Тада је као председник Руске федерације са тадашњим колегом из Србије Борисом Тадићем потписао низ споразума - кредит од милијарду долара, али и кровни споразум о изградњи гасовода Јужни ток, који је требало да прође кроз Србију.

Годину дана пре тога, руској компанији Гаспромњефт продат је већински пакет Нафтне индустрије Србије - 51 одсто акција.

Енергетским споразумом Руси су се обавезали да то плате 509 милиона долара, уз обећање да ће се Србија снабдевати гасом из Јужног тока, али и зарађивати од транспорта овог енергента.

Поред нафтне компаније, продато је право експлоатације свих природних резерви нафте и гаса у земљи у периоду од тридесет година.

Према истраживању које је спровео портал Инсајдер у тренутку продаје, ти ресурси вредели су више од седам милијарди евра.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи