Северна Македонија и Албанија: Прогутали „кнедлу" с именом, а датума нема

лчкдјсфлкј Image copyright Getty Images
Натпис на слици Северна Македонија и Албанија опет нису добиле датум за почетак преговора са Бриселом

Одлука Европске Уније да Северној Македонији и Албанији не одреди датум за почетак преговора је „некоректна и погрешна", јер доноси више штете, него користи, каже за ББЦ на српском Маја Бобић из Европског покрета у Србији.

Таква одлука умало да изазове турбуленције на македонској политичкој сцени, па је премијер Зоран Заев, како су јавили медији, данас обавио вишесатне консултације.

Вишедеценијски спор око имена са Грчком Македонија је решила јуна 2018. договором да промени име у Северна Македонија.

То је требало да јој отвори врата Брисела, међутим, лидери земаља ЕУ током седмосатне расправе у четвртак нису успели да се усагласе ни око текста саопштења, који би уместо одлуке послао позитивне поруке Скопљу и Тирани.

Током расправе у Бриселу - распоред снага за и против био 25 према три, сазнаје Радио Слободна Европа из дипломатских извора.

Француска је, према тим изворима, била директно против, док су се Холандија и Данска противиле могућности да се пошаље позитиван сигнал и за Албанију.

Грађани земаља Западног Балкана, а посебно Северне Македоније и Албаније, с правом су „до сржи разочарани" одлуком земаља чланица да им не отворе преговоре о уласку у Европску унију, сматра и досадашњи европски комесар за проширење Јоханес Хан на Твитеру.

Image copyright Anadolu Agency
Натпис на слици Под будним оком европског комесара Јоханеса Хана, македонски премијер Заев скинуо је кравату да би заличио на грчког колегу Ципраса приликом потписивања споразума

Случај Македонија

„Разочарани смо, зато што смо прогутали велику кнедлу са променом имена, а и зато што је ЕУ давала велика обећања", каже за ББЦ на српском Олгица Аксоска, учитељица из Тетова.

Она сматра да је Северна Македонија урадила све што је било до ње у досадашњем току процеса.

„Француска неће да нас води у пакету са Албанијом, јер тамо влада корупција и читава села се баве продајом дроге, па вероватно не желе да то дође код њих", каже Аксоска.

Скопље има веће шансе да добије зелено светло од Брисела, јер су испунили готово све неопходне услове, посебно после потписивања Преспанског уговора о имену.

Некадашња учитељица прибојава се да би ова одлука Брисела могла да има шире последице.

„Штета је ако нас не приме, почеће Турска и Русија да овде шире утицај. Бугарску су зато примили - не зато што је испунила све обавезе, напротив, била је гора од нас.

„Турска ће слати мигранте, то би могао да буде наредни проблем и за Европу и за нас", закључује Аксоска.

Заев размишљао о оставци?

Македонски премијер Зоран Заев упозорио је лидере ЕУ да ће његова влада „бити мртва" уколико Брисел не донесе одлуку о почетку преговора о приступању Северне Македоније.

Током дана Заев је разговарао са челним људима влада Немачке, Шведске, Словеније, Малте, али и са Ханом.

„Од свих европских лидера стигла је јасна подршка Македонији да настави пут реформи и интеграција.

„Европски лидери су одали јасно признање за све напоре које је направила Северна Македонија и истакли да су земље и грађани били потпуни спремни за почетак преговора, али да је неколико држава ЕУ било против тога", наводи се у саопштењу Владе Македоније.

На сајту Владе стоји и да ће све одлуке донети у интересу државе и грађана.

Медији из Скопља пишу да Заев размишља о оставци, али није било званичне потврде.

Случај Албанија

Нисмо желели овакву одлуку, али нисмо се ни надали нечем већем, истиче економисткиња Ваљбону Љаску из Тиране.

„Лично не видим и мислим да ни остали Албанци не виде ову одлуку као страшно разочаравајућу", каже Љаску за ББЦ.

Макрон, који је био против отварања преговора, довео је у везу недостатак напретка и Северне Македоније и Албаније у областима владавине права, борбе против криминала и корупције и потребу да се ЕУ сама реформише, додаје она.

Насупрот томе, немачка канцеларка Ангела Меркел је подржала отварање преговора на почетку расправе.

Албански премијер Еди Рама и пре самита је био скептичан, тврдећи да је његова земља „колатерална штета".

„То је као када падају бомбе и погоде башту. Ми смо та башта", рекао је Рама.

Image copyright EBRD
Натпис на слици Заједничка фотографија скоро свих лидера земаља Западног Балкана

Шта је спорно?

За Французе је питање проширења проблематично у њиховој домаћој јавности, оцењује Маја Бобић из Европског покрета у Србији.

„Не желе да доносе одлуке, које ће бити политички непопуларне", каже Бобић.

Ипак, сматра да би сад било добро да понуде конкретне предлоге - како наставити процес проширења.

„Говори се да овај није добар. Макрон га је оценио као бизаран. Тачно је да то може да се критикује, али они који су против треба да дају јасне предлоге како другачије", истиче Бобић.

Историјска грешка

„То је тешка историјска грешка, јер огромна већина земаља чланица подржава отварање тих преговора", рекао је председник Европске комисије Жан-Kлод Јункер на крају дводневног самита ЕУ.

И Доналд Туск, председник Европског савета огласио се на Твитеру, где је потврдио да су обе државе урадиле све што је било у њиховој моћи.

Бобић подсећа да се ради о процесима који трају.

„Али ако блокирате почетак тог процеса, онда се доводи у питање и искрена намера да желите тим земљама напредак", оцењује она.

Ипак, додаје да је било много људи који су очекивали да ће ЕУ преузети одговорност за Западни Балкан.

„То је значајно због саме ЕУ, како би могла да има глобално важну улогу. Ако не може то у суседству, како ће моћи у другом неком крају света", пита се Бобић.

Европска унија јесте крива, али грађани региона немају ништа од тога да сваљују кривицу на Брисел, зато је боље да се посвете унутрашњим реформама, закључује она.

Image copyright ROBERT ATANASOVSKI/AFP/Getty Images
Натпис на слици Ангела Меркел је у референдумској кампањи први пут посетила Скопље у својој канцеларској каријери дугој 13 година

Шта даље?

У мају 2020. у Загребу ће се одржати Самит Западног Балкана, током хрватског председавања Европском унијом.

Ту би требало да се окупи крем Брисела - сви челници држава чланица, а међу њима и немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Емануел Макрон, преноси загребачки Јутарњи лист.

Очекује се да ће једна од главних тема бити проширење ЕУ.

„Нема много времена до маја 2020. године. Иако је Албанија досад испунила бројне захтеве, и даље има много тога да се уради", закључује Љаску.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи