Померање сата: Када смо и зашто смо увели летње време

Alarm clock, file pic Image copyright Getty Images
Натпис на слици Научне студије показују да померање сата утиче лоше на људски биоритам

Тик-так. Време је да се поново помера сат.

И не, нећете спавати дуже, ако унапред урачунате разлику.

На зимско рачунање времена прелази се сваког последњег викенда у октобру у ноћи између суботе и недеље - када се казаљка са три сата помери на два.

Захваљујући паметним телефонима, рачунарима и осталим уређајима повезаним на интернет - то се често завршава аутоматски.

Посланици Европског парламента у марту ове године изгласали су да се укида померање сата од априла 2021. године.

Дотад ће све земље ЕУ морати да одаберу летње или зимско рачунање времена.

Иако је било најава, Влада Србије и даље није донела закон којим би се то променило.

Зашто је уведено летње време?

Основна идеја је да се боље искористи дневна светлост.

Лети када су дужи дани, помера се сат тако да се један јутарњи сат „украде" и дода вечери - како би мрак пао касније.

То је, најпре, смислио амерички политичар и научник Бенџамин Френклин, давне 1784. године.

Објавио је есеј у коме је предлагао да људи раније устају и тако уштеде на свећама.

Слична идеја је пала на памет и пра-пра-прадеди певача групе Колдплеј Криса Мартина - Вилијему Вилиту 1907. године.

Он је објаснио да му је то синуло када је током летњег јахања ујутро приметио колико је завеса још спуштено.

Ипак, није доживео да то види у Великој Британији.

Летње рачунање времеа прва је увела Немачка 1916. године, а неколико недеља касније и Велика Британија.

Обе су тада биле у јеку Првог светског рата и било им је врло значајно да што боље искористе дневну светлост, а сачувају угаљ.

Следеће године то је урадила Русија, а 1918. и Сједињене Америчке Државе.

Ипак, у мирнодопским условима то није заживело у Америци.

Под притиском фармера, амерички председник Вудро Вилсон убрзо је укинуо летње време, наводећи да се земља поново враћа „Божјем времену".

Image copyright AFP
Натпис на слици Померање часовника много пута је стварало проблеме грађанима, широм света

Ни у Европи нису постојала правила која би важила за све.

Током Другог светског рата Британци су, на пример, дуплирали уштеду - померали су часовнике два сата унапред.

Тек после овог рата у Америци је настао хаос са рачунањем времена, пише портал Астрономија.

У западној Вирџинији на једној аутобуској линији од педесетак километара путници су чак седам пута морали да померају казаљке на часовницима да би их ускладили са прописаним тачним временом.

Транспортни, као и многи други губици били су милионски.

Летње време је у тадашњу Социјалистичку Федеративну Републику Југославију стигло, први пут, тек 27. марта 1983. године.

Настрадали због померања сата

Неусклађеност због померања сата доскоро је правила проблеме људима.

Екстреман пример су палестински герилци који су пре 20 година са Западне обале прокријумчарили темпиране бомбе у Израел.

У септембру 1999. Западна обала је још била на летњем рачунању времена, док је Израел померио часовнике за један сат уназад.

Палестинци нису знали за промену времена и бомбе су експлодирале сат пре него што су планирали, док су их још постављали.

Погинула су тројица екстремиста који су, наводно, планирали да убију више стотина људи.

Image copyright PA
Натпис на слици Првобитна идеја за померање сата је уштеда енергије

Где се све користи?

Данас на свету чак 110 од 192 државе користи летње рачунање времена, а оно се не користи у Kини, Јапану, Јужној Kореји и широм афричког континента, пише Национална географија.

Већина земаља које га користе су у Европи и Северној Америци.

Исланд је изузетак, пошто је много северније од целе Европе и има екстремније варијације дневног светла и мрака током године, да не би имали много користи од померања сата.

Белорусија, Грузија и Русија су, такође, одабрале да имају исто време и зими и лети.

За земље на екватору, где дневног светла има приближно исто током целе године, нема потребе за оваквим уштедама.

Тако је и у Аризони и на Хавајима, које имају сунца током целе године. Све остале савезне државе у Америци померају сат у пролеће и јесен.

И за и против

Чланице ЕУ добиле су 2001. обавезу да уведу такозвано - летње време, како би се трговина и транспорт на заједничком тржишту несметано одвијала и смањили трошкове енергије.

Додатни дневни сати у летњем периоду могли би да смање трошкове грађана на вештачко осветљење и омогуће им да слободно време проведу на отвореном.

Ипак, показало се да су реалне уштеде енергије прилично маргиналне.

Смањење електричне енергије надокнађује се повећаном употребом грејања или климатизације, а такође и горива у возилу.

Притом, неки од главних трговинских партнера ЕУ - попут Кине, Русије и Турске - не померају сат.

У складу са новом законском регулативом, грађани ЕУ последњи пут ће подешавати сатове у пролеће 2021.

Зимско рачунање времена траје до последњег викенда у марту.

Финцима није исто као Грцима

Финска је позвала на укидање летњег времена, након што је 70.000 грађана потписало петицију којом се то захтева.

У јуну Финска има 18,5 сати дневне светлости, а у децембру само 5,5 сати, док у Грчкој лети дан траје 14,5 сати, а зими 9,3 сата.

Обе земље у истој временској зони - источноевропско време (ГМТ + 2).

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Ако у школу или на посао крећете по мраку, очекивано је да вам се приспава

Како утиче на здравље људи?

Поједине научне студије показале су да промене сата имају негативне ефекте на здравље људи.

У студије Европске комисије наводи се да би „ефекат на биоритам људи могао да буде озбиљнији него што се првобитно мислило".

Сматра се да то може довести до поремећаја сна, али и повећаног броја срчаних удара и кардиоваскуларних проблема.

Даље, то може утицати на пораст броја саобраћајних незгода.

Такође, померање сата подразумева да деца у јесењим месецима ујутро крећу у школу по марку, што може бити опасно.

На другој страни, аутори Џенифер Долијак и Николас Сендерс наводе да се највећи број уличних злочина догоди током поподнева између 17 и 20 часова и препоручују летње рачунање времена.

Они сматрају да више природног светла у том периоду може да помогне жртвама и пролазницима да увиде могуће претње, као и да касније идентификују починиоце".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Повезане теме

Више о овој причи