Родитељски ратови: Шта када мама или тата отму дете

Четири године трајала је битка Славице Бурмазовић за њених троје деце Image copyright Fonet
Натпис на слици Четири године трајала је битка Славице Бурмазовић за њених троје деце

Срећан завршетак четворогодишње драме око судбине троје деце Славице Бурмазовић узбуркао је јавност у Србији, јер се показало да највећу цену родитељских сукоба плаћају они због којих се те битке и воде.

Додатну тежину целој причи дала је и чињеница да се у решавање овог проблема укључила дипломатија.

„Свако раздвајање родитеља и у идеалним условима када су они сарадници, када заједно о свему одлучују, велики је стрес за децу, а поготово у случајевима отмице - ту највећу цену плаћају деца", истиче за ББЦ на српском Марија Драшкић, професорка Правног факултета Универзитета у Београду.

Слични случајеви нису ретки ни у земљама у региону, а један од разлога је и непоштовање међународних договора и закона. Исходи, углавном, нису познати јавности.

„Да би интерес детета био заштићен неопходно је да се поштује Хашка конвенција, као и да њу поштује и Србија, ако то очекује од других", додаје Драшкић.

Бивши супруг Славице Бурмазовић, турски држављанин, пре четири године је без сагласности мајке одвео њихову децу у Турску.

Министарство спољних послова Србије је случај прогласило међународном отмицом.

Турски суд је донео одлуку да се деца врате мајци, али их је отац одвео у Иран, због чега је министар спољних послова те земље Мохамед Зариф обећао српском колеги Ивици Дачићу да ће се лично ангажовати.

„Ја сам најсрећнија мама", рекла је уз широки осмех Бурмазовић, чија деца данас имају 15, 14 и осам годинa.

Шта кажу закони?

„Под појмом међународне отмице деце подразумева се неовлашћено одвођење деце у иностранство, које спроведе родитељ или сродник без сагласности родитеља који врши родитељско право", каже за ББЦ на српском адвокатица Марија Н. Јовановић.

Ако нема одлуке суда о старатељству над децом, сматра се да оба родитеља врше то право, додаје Јовановић, која се бави породичним правом.

„Отмица деце овог типа у Србији није регулисана Породичним законом, већ Хашком конвенцијом о грађанскоправним аспектима међународне отмице деце коју смо потписали 1980. године и она се непосредно примењује", објашњава она.

Ова конвенција омогућава родитељима да деца буду по хитном поступку враћена или уколико је то у складу са одлуком суда о старатељству.

Image copyright Fonet
Натпис на слици Министар спољних послова Ивица Дачић на аеродрому дочекао децу из Ирана

Породични закон прописује да за битнапитања мора бити питан други родитељ, чак и када први има пуно старатељство над дететом.

Битна питања су промена пребивалишта у документима, школовање, одлазак детета на операције.

„Породични закон је мало штур, па више даје простора за произвољне интерпретације", истиче Јовановић.

Имала је случај у каријери - мајку која је у Америци дала сагласност бившем мужу у Србији да деца буду код њега, али на крају је отац задржао децу и преко одобреног рока.

„Суд је стао на становиште да је мајка дала прећутну сагласност да остану, чим није одмах покренула захтев, зато не треба оклевати", наводи Јовановић.

Како деца иначе путују?

Према Закону о путним исправама - захтев за издавање пасоша за малолетне особе подноси један од родитеља, уз писмену сагласност другог.

И ово правило има изузетак - ако родитељ „самостално врши родитељско право" - поседује судску одлуку о старатељству, „што је најчешће мајка, она може без сагласности другог родитеља да извади пасош детету", наводи Јовановић.

Друго је питање када дете путује у иностранство без родитеља - на екскурзију или летовање.

Деца до 16. године у Србији - у случајевима кад путују сама или у пратњи некога ко није родитељ - морају да поседују сагласност оба родитеља, оверену код нотара.

У тексту сагласности мора да буде наведено у коју земљу дете путује, са ким и у ком периоду.

Провера сагласности зависи од граничара и границе.

„Црногорци проверавају, Грци исто, али у Шведској не увек. Све зависи од земље до земље", каже Јовановић.

Управо је Шведска била одредница и неколико наводних отмица деце из региона.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Илустрација девојчице: „У случајевима отмице највећу цену плаћају деца", кажу стручњаци.

„Они су једноставно нестали"

Самир, отац из Сарајева је 2017. године за Балкан Инсајт испричао да децу, која су тада имала 13 и осам година, није видео ни чуо више од пет година.

Након развода 2009. године, како је рекао, бивша супруга му није дозвољава да редовно виђа дете, иако је је судском одлуком требало да га виђа најмање по два сата седмично и сваки други викенд.

Ћерку није виђао јер је била млађа од три године.

А онда, једног дана у мају 2012. године, позвонио је на врата стана у којем је његова бивша супруга живела с децом - нико није одговарао.

„Апсолутно без икакве назнаке, без икаквог објашњења, без икакве поруке, без ичега. Они су једноставно нестали", рекао је тада Самир.

Испоставило се да је бивша супруга, без његовог знања и претходног обавештења, с децом отишла у Шведску, где је током рата у Босни боравила као избеглица и стекла држављанство.

„Млађа ми је кћи у ауту тужно рекла како ће њу и сестру мама одвести у далеку земљу"

Шведска је била крајње одредиште и за мајку која је априла 2014. године из Хрватске одвела двоје деце.

Након четворогодишње везе, пар из Хрватске се раздвојио, а суд је старатељство доделио мајци која се преселила с децом у близину Ријеке.

Редовно се сретао са децом, осим када су била болесна, док их мајка није одвела.

„Млађа ми је кћи у ауту тужно рекла како ће њу и сестру мама одвести у далеку земљу. То је било задњи пут да сам их видео", рекао је отац Д.Н. из Лабина.

Сваке године Министарство социјалне политике и младих, надлежно и за породичне односе, прими тридесетак захтева којим један родитељ тражи да се његово дете или деца, које је други родитељ одвео у иностранство, врати у земљу, или из Хрватске у неку другу државу.

У већини случајева, како су из овог Министарства одговорили ријечком Новом листу 2014. године, деца буду враћена.

Тај процес, како показује пракса, може трајати месецима, па чак и годинама.

Кордон за Реу

Велику пажњу медија, али и мештана добио је пре пет година и случај трогодишње Рее Матијевић.

Њена мајка Наташа ју је из Загреба, где јој живи отац, довела у Љиг, без очеве сагласности.

Како је Политика писала, када је требало да се примени Одлука суда у Ваљеву да се дете врати оцу Роберту, мештани и Наташине колеге су направили кордон око Центра за социјални рад и спречили су то.

Мајка се на том скупу није појавила, али јесте саветник тадашњег председника Томислава Николића - Оливер Антић, који је држао и говор.

Услови за покретање поступка о отмици

Међутим, како се наводи на сајту српског Министарства правде, да би се поступак по захтеву наставио пред централним извршним органом, претходно је потребно да подносилац захтева докаже :

  • Да је дете имало редовно боравиште у држави различитој од оне у коју је одведено.
  • Да одвођење представља повреду права на старање над дететом у држави из које је одведено. Право на старање може постојати на основу самог закона или може бити утврђено судском одлуком. Родитељ који је лишен родитељског права правноснажном судском одлуком, лишен права да одлучује о битним питањима која се тичу дететовог живота или је лишен пословне способности не може се позивати на повреду права на старање над дететом.
  • Да је подносилац захтева у тренутку одвођења фактички вршио право на старање односно на виђање детета
  • Да дете није навршило 16. годину живота

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи