Црна Гора: Прво крштење трансродне особе у Подгорици

Вук Аџић у народној ношњи после крштења Image copyright Вук Аџић
Натпис на слици „Момак који изнајмљује ношње, иначе исламске вероисповести, није хтео да ми наплати када је чуо да ћу је носити на крштењу"

Вук Аџић је неколико недеља дан почињао на исти начин - устао би у девет ујутру и телефоном назвао Митрополију црногорско-приморску.

Није одустао док није добио састанак и заказао крштење.

„Упорност и истрајност су веома битни у животу. Желео сам да се крстим пре крајње операције прилагођавања пола, нисам хтео на операцију без благослова", каже деветнаестогодишњи Аџић за ББЦ на српском.

На дан крштења, обукао је традиционалну црногорску народну ношњу и са кумом кренуо ка Храму Христовог Васкрсења у Подгорици.

„Одувек сам желео да носим националну ношњу и кум ми је рекао - нема што, носићеш је на крштењу.

„Момак који изнајмљује ношње, иначе исламске вероисповести, није хтео да ми наплати изнајмљивање када је чуо да ћу је носити на крштењу", прича Аџић.

Фотографије које је објавио на Фејсбуку након крштења обишле су Балкан.

„Црква направила корак напред у односу на државу"

„Вуково крштење је јако важно за целу ЛГБТ заједницу и цео Балкан. Колико сам упозната, Вук је прва транс особа која није прошла целу транзицију, а крштена је у православној цркви", објашњава за ББЦ Бојана Јокић из невладине организације ЛГБТ Мрежа Прогрес из Подгорице.

Јокић подсећа да Црна Гора има стратегију која предвиђа доношење Закона о родном идентитету, али наглашава да још није ни у процедури.

„Не постоји ни радна група која се бави тим нацртом. Транс особе у Црној Гори још увек не могу да промене ознаку пола и лично име у документима пре операције гениталија", каже.

У Вуковој личној карти и даље стоји женско име - Милена. Тако ће остати док не дође до крајње фазе корекције пола - операције гениталија.

„Ипак, црква је уважила Вуков идентитет, упркос томе што он није завршио транзицију - уписали су га у књигу крштених под мушким именом", каже Бојана.

То је, сматра она, велики корак напред.

„Црква је, у односу на државу, направила огроман искорак".

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionЕлена - најстарија транс жена Сарајева

Вуково склониште

Вук већ девет месеци живи у Склоништу ЛГБТ Мреже Прогрес у Подгорици које финансира Министарство за људска и мањинска права.

„Дуго сам био изложен насиљу и одлучио сам да одем из породичне куће. Ушао сам у Склониште као неко ко је дуго трпео физичко злостављење", прича Аџић.

Под истим кровом, од отварања 2013. године, прошло је више стотина људи из региона, каже Јокић из ЛГБТ Мреже.

„Борба коју Вук води треба да служи као пример и много старијим транс људима и целокупној ЛГБТ заједници", додаје.

Шест месеци након што се преселио у склониште, Вук је још једном преживео насиље.

Вест о пребијеном транс мушкарцу из Црне Горе обишла је регион.

„Кренуо сам на село, у кућу коју је саградио мој покојни отац. Тамо сам пошао да осетим свог оца - у тој кући смо провели много времена заједно", каже.

У селу крај Колашина, све је било у реду док седмог дана није отишао на спавање.

Image copyright Вук Аџић
Натпис на слици „Доживео сам нову димензију насиља - нечију смелост да ти дође у кућу, пребије те и оде"

„Пробудило ме je куцање на вратима. Када сам отворио врата, високи мушкарац их је гурнуо и осетио сам јак ударац отвореном шаком", прича.

Пао је од силине ударца.

„Онда су ме двојица ухватила и држала док ме је овај тукао", сећа се.

Тројица мушкараца су пуштена да се бране са слободе, прича Вук.

„Ово је нова димензија насиља - нечија смелост да ти дође у кућу, пребије те и оде. Оставе као пса", каже.

Више не одлази у породичну кућу у којој је претучен.

„Осећам се страшно понижено јер сам дозволио тројици момака, који су вероватно били пијани, да у мене утерају страх да нисам сигуран више у својој кући, коју су градили отац и мајка", каже.

Црква и насиље

Када је скинуо народну ношњу после крштења, Вук се спаковао и кренуо на пут у Албанију.

Тамо је на семинару о ЛГБТ правима - у будућности жели да се бави активизмом.

„Мислим да су људи као људи створени да помажу једни другима", каже Аџић.

Јован Уличевић, директор невладине организације Спектра из Подгорице, каже да је Вуково крштење значајно за све вернике у Црној Гори.

„Значајно је за све транс особе које су верници и вернице, али и за вернике из опште популације којима црква представља одређени ауторитет и који се угледају на званичне ставове цркве", каже Улићевић.

Ипак, истиче да Вуков случај не сме да остане усамљен.

Image copyright Вук Аџић
Натпис на слици „За мене, црква је једино место, где не треба да се кријемо"

„У прошлости је забележено неколико случајева када је Црква користила говор мржње говорећи о ЛГБТ заједници. Сетимо се изјаве митрополија Амфилохија - Што плод не рађа, у огањ се бацa - када је 2013. говорио о Поворци поноса.

Важно је преузети одговорност за говор мржње који је утицао да ЛГБТ особе чешће доживљавају насиље", каже Улићевић.

Иако Вуково крштење сматра важним, Улићевић каже да је потребно „још много" да би ЛГБТ заједница у Црној Гори осетила да ју је црква прихватила.

„Овај случај не мора нужно да значи да Црква прихвата целу ЛГБТ заједницу. Мислим да је потребно још много дела како би нас уверили да Црква признаје и лезбејке, би особе и геј мушкарце", каже.

Религија и ЛГБТ заједница

„Као што је Вуку било важно да уђе у институцију која заступа веру која је њему, интимно, много важна, тако ће бити сутра некоме другом", додаје Улићевић.

За Аџића, црква је место на коме не треба да се крије.

„За мене, то је једино место, где не треба да се кријемо. Ту се види наша душа и оно што смо урадили у животу", каже.

Додаје да је предрасуда да бити ЛГБТ значи бити неверник.

„Међу нама има православаца, католика, муслимана и разних других религија. Ипак, има много људи који верују у Бога и иду у цркву, али не као ја, јавно, већ у Цркву иду прикривени", додаје.

Аџић је без скривања затражио благослов за крштење.

„Ја сам са људима у Митрополији разговарао као Вук. Јер, када бих се данас представио као Милена, гледали бисте ме чудно", смеје се.

Скоро две године од када је започео процес транзиције, Аџић се спрема за коначну операцију прилагођавања пола - операцију гениталија.

„Нисам хтео на операцију без благослова. Објаснио сам им о чему се ради, прихватили су и рекли - хајде да пробамо".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Повезане теме

Више о овој причи