Интерсекс особе на Балкану: „То није поремећај - ми смо различити“

Ерин и Кристиан
Натпис на слици Ерин и Кристиан

Кристиан Р. има 46 година и живи у Београду.

Ерин В. има 25 и живи у Загребу.

Обојица са супругама.

Међусобно се познају и сарађују.

Не могу да имају биолошку децу.

Обојица су имали озбиљне психолошке кризе у одрастању.

Обојица нису знали шта им је, али су осећали да „нешто није у реду".

Ово није прича о Србину и Хрвату, ово је прича о интерсекс особама.

Шта је интерсекс?

  • Термин који обухвата више од 40 дијагноза особа које су рођене или у неком тренутку живота им се испоље биолошке особине које се не уклапају у типично мушке или типично женске.
  • Постоји много могућих варијација, које се односе на атипичне гениталије, хромозоме и хормоне.
  • То нема везе са нечијим родним идентитетом или сексуалном оријентацијом.
  • Ипак, и они се суочавају са стигмом, правном дискриминацијом, а често су принуђени и на операције, баш због ових карактеристика.
  • Ако сте се сусрели са дужим низом слова LGBTI - oни су ово И. Скраћеница се тада односи на људска права лезбејки, гејева, бисексуалних, транс, интерсекс особа.
  • Интерсекс не треба мешати са трансродним особама, чији се родни идентитет разликује од пола са којим су рођени, па се током живота могу одлучити и за медицинску корекцију пола.
  • Према подацима Уједињених нација између 0.05 и 1.7 одсто становништва рађа се са одликама интерсекса - толико је и риђокосих на свету.

Нејасноће од детињства

„Од рођења хоће да ме угурају у девојчицу, а нешто се ту не слаже. Сви ме зову дечаком, а имам женско име.

„То име ја не доживљавам као своје и сви ме виде као дечака, а моји родитељи се, пак, не буне на то, нити то виде као проблем", започиње причу за ББЦ Кристиан.

И Ерину су при рођењу одредили женски пол, али је он одмалена о себи говорио у мушком роду. Све до поласка у школу.

„Ипак, наставио сам код куће тако да причам, мами и тати је то било симпатично", истиче Ерин за ББЦ.

Данас себе сматра мушкарцем, као и трансродном особом.

Ради као достављач хране, као у и невладиној организацији Транс аид за помоћ транс и интерсекс особама у Хрватској.

Натпис на слици Ерин себе сматра мушкарцем, као и трансродном особом.

И даље је једини који се у овој земљи изјашњава као интерсекс.

Кристиан је, пак, једини који се тако изјашњава у Србији.

Шта је било с телом - „не знам"

Обојица сумњају да су у детињству били подвргнути невољним операцијама.

„Шта се десило мом телу, о томе се ћути", каже Кристиан.

Да је нечега било - доказује ожиљак.

„Имам ожиљак, али не знам од чега је. Тај ожиљак ми је сметао да возим бицикл".

С тим се изборио тако што бицикл и данас вози - стојећи.

„Међу првима сам возио маунтин бајк у Београду, волео сам бициклизам. Али дуго нисам савладао то, јер ми је било болно да седим и возим".

С друге стране, пишкио је седећи, а имао је јако велику жељу да то ради - стојећи.

„Никад нећу заборавити ту слику - један мој другар стоји и пишки, а ја гледам, иако ми се много пишки".

Јако му је било тешко што мајку и оца није могао да пита све што га је занимало.

Начин на који се родитељ односи према чињеници да је његово дете интерсекс особа утицаће на то колико ће и како њихово дете то прихватити, каже за ББЦ на српском докторка Катарина Максимовић, специјалиста психијатрије у КБЦ Др Драгиша Мишовић.

Једна од најважнијих ставки је бити отворен према свом детету, разговарати са њим у складу са узрастом, као и слушати шта дете говори о својим потребама и осећањима.

Важно је да дете осећа да га родитељи воле и у потпуности прихватају баш таквог какав је.

У неким срединама, склоност да се од деце крију информације доводи до тога да дете рођено са одликама интерсекса откривајући да су његови најближи били неискрени доживи то као трауматично искуство које може водити у дугорочни проблем са поверењем.

Породице које су развиле начин отворене комуникације са својом децом о њиховој различитости, веома су позитиван утицај имала на самопоуздање своје деце и касније адолесцената, психолошку стабилност и у перспективи бољу функционалност.

Са којим спољашњим органима је рођен Кристиану више није пресудно да сазна.

Тестиса није било, бар не - колико је њему познато.

Натпис на слици Кристиан

„Не знам да ли се неко тиме играо. Искрено, сумњам да сам рођен са неким микропенисом или са нечим што подсећа на то, а да је то скраћено да бих био девојчица".

Балкан се у односу према интерсекс особама не разликује много од остатка света.

Каква је ситуација у свету?

  • 2012. Европска комисија је објавила тематски извештај „Дискриминација транс и интерсекс особа по основу пола, родног идентитета и родног изражавања", који је по први пут испитао ситуацију дискриминације интерсекс особа у Европи.
  • 2013. Парламентарна скупштина Савета Европе ушла је у историју доношењем резолуције о телесном интегритету интерсекс деце
  • Исте године Специјални известилац УН о тортури саопштио је да „операције које, без сагласности пацијента, мењају гениталије подлежу под термин тортуре"
  • 2017. међународне организације Хјуман Рајтс Воч и Инетрект тражиле су да се „забране све хируршке процедуре, које се безбедно могу одложити, на деци са атипичним полним"
  • 2018. Немачка је уврстила интерсекс особе у законе - људи могу да се пријаве као интерсекс и да им то пише у документима, од почетка 2019.
  • 2019. окупљена је радна група лекара и интерсекс активиста у Великој Британији који се залажу да да се за сваку операцију овог типа на деци тражи сагласност
  • 2019. Кенија је на званичном попису прикупљала податке и о интерсекс особама

Упитници у пубертету

Збуњеност из детињства пубертет је само појачао.

Кристиан је у тинејџерском периоду суочио родитеље са својим дилемама. Готово безуспешно.

„Тог ручка се сећам, као да смо ножем исекли ваздух кад сам их питао за то", објашњава и рукама „сече" ваздух.

„Од њих потпуни игнор - ништа, ништа, ништа. А сам сам у породици, немам браће и сестара".

Тада се Кристиан не идентификује ни као мушко ни као женско, осим што је „формално морао да буде женско".

„Мене сви знају по надимку, готово нико није знао право име. Скоро сви ме у школи доживљавају као дечака, јер сам андрогино изгледао".

Image copyright Party Delights
Натпис на слици Дечак или девојчица? На ово питање је некада тешко одговорити

Изостали су уобичајени симптоми пубертета.

„У лето кад су сви порасли од пет до 15 центиметара, ја сам порастао један центиметар. И дан данас слично изгледам као нека коцка", каже Кристиан у шали.

Ни Ерин се није развијао ни као вршњаци, ни као вршњакиње.

„Нисам добио ни менструацију, нити су ми расле груди. Нити сам као дечаци добијао бркове и дубљи глас. Изнад главе ми је стално стајао упитник", каже Ерин.

„Док сам био у основној школи то ме није много бринуло, јер је мама рекла `има времена`.

„Међутим, у средњој школи то је постало јако стресно за мене", истиче он.

Мушкобањаста девојка и покушај самоубиства

Иако је одрастао у Бјеловару, уписао се у средњу поморску школу у близини Ријеке - јер је желео да буде „капетан брода".

„Тамо сам био једино женско с 34 дечака у разреду и тек тад сам схватио да не изгледам као они.

„Говорили су да сам мушкобањаста девојка, али да сам један од њих. Међутим, знао сам да то није тако", наводи Ерин.

Због здравствених проблема враћа се у родни град и тамо уписује туристичку школу, у одељење у ком су већина биле девојчице.

„То ми је било још горе. Било ме је срам што само ја немам менструацију, да сам почео лагати да је имам.

„То је било ужасно стресно", истиче Ерин.

Натпис на слици Ерина су у различитим оптичарским радњама перципирали различито - као мушкарца и као жену

Тада лекари одлучују да му уведу терапију женским хормоном естрогеном - како би му изазвали циклус.

„Тек тад сам се осетио скроз криво, али је то нисам преиспитивао.

„Kо сам ја да се противим кад је доктор тако рекао", истиче момак из Хрватске.

А стално су га, каже, лечили по принципу `ај да пробамо, па ако прође, прође`.

„Нико ми није објаснио шта ми је, нити ме је неко некад питао како се осећам".

А осећао се врло лоше. Толико лоше да се у средњој школи повукао у себе и покушао самоубиство.

После тога кренуо је и на психотерапије.

Image copyright Marko Misić
Натпис на слици Докторка Катарина Максимовић

Време када треба укључити психолошку подршку детету рођеном са одликама интерсекса је индивидуално, наводи докторка Максимовић.

Најосетљивији период је адолесценција (некада тек са почетком пубертета неке од поменутих одлика долазе до изражаја и јављају се први симптоми.)

Период адолесценције подразумева бројне изазове, а код особа које се на било који начин разликују овај период је још и тежи, те је неретко управо тада потребно укључивање психолога и психотерапеута.

Тада утицај вршњака и средине постаје све значајнији, а дискриминација и стигматизација узимају маха, те они често доживљавају и вршњачко насиље.

Особа се осећа рањивом, одбаченом, недовољно вредном, развија симптоме депресије, аутодеструктивности понекад чак и до покушаја суицида.

Ћутање као бег

У средњошколском узрасту Кристиан је коначно схватио да се његова физиономија и његов осећај не поклапају.

„Схватио сам да нешто ради, нешто не ради, али се не уклапа у слику", напомиње.

Оно што је знао са сигурношћу је да мора нешто да промени.

„Знао сам да морам урадити неку корекцију која ће ми помоћи да имам неки други орган", истиче он.

Ни то није имао коме код куће да каже - мама му се разболела у том периоду, а умрла у његовој 19. години. С оцем и даље није о томе разговарао.

Знало је свега двоје или троје другара.

„У том периоду ја сам јако пуно ћутао, био врло асоцијалан", каже Кристиан.

Са 19 година решио је да направи другу промену на свом телу.

У то време у бившој Југославији бесни рат и уведене су међународне санкције.

Натпис на слици Кристиан се у периоду адолесценције повукао у себе и доста ћутао

„Она прва операција је била невољна, имамо неке идеје шта су сецкали, а ову другу сам ја иницирао.

„Тада смо утврдили да су унутра вероватно били закржљали јајници и закржљала простата".

Ћутао је готово пет година - и пре и после операције.

„Криво ми је што су људи погрешно схватили моје ћутање. Ја тад нисам имао ни желудац, ни петљу, ни неки други орган да себе оправдавам".

После операције променио је читав круг људи.

Експериментални кунићи

О интерсексу као и методама лечења често ни лекари не знају много.

То потврђују обојица саговорника ББЦ, иако се Ерин лечио недавно - две деценије после Кристиана.

Како каже Кристиан, тада се нису радили сви медицински протоколи као данас, а он је био један од првих оперисаних пацијената.

„Радили су они нама свашта, били смо им као експериментални кунићи".

Упркос или захваљујући томе, он добија пенис - функционалан.

С друге стране, у низу медицинских анализа и метода, Ерину су поред хормонске терапије извели и „дилетацију" - проширивање вагине.

„И то су рекли да се мора направити. А шта ако ја не желим проширену вагину?

„Понашају се као да здраво тело подразумева и неке мере".

Лекари су се, каже, врло нехумано према њему односили.

„Дешавало ми се да лежим у болници, они дођу дигну плахту и дозивају колеге `хеј, дођи да видиш ово, ја ово никад нисам видео`.

„Звучи сулудо, а мени је то било нормално. Сад кад вратим филм, помислим Исусе боже, шта су мени радили".

И нико му није објашњавао чему се толико чуде.

„Да нећу имати децу саопштили су ми успутно - као да кажу имаш пришт на носу. Тад сам имао 16 година, па су ваљда мислили да ми није време", додаје Ерин.

`Нећу да будем здрава жена`

Прво позитивно искуство са лекарима Ерин је имао прошле године, када му је ендокринолошкиња рекла да је са њим све у реду.

„На толико леп начин ми је објаснила све о интерсексуалности, са много саосећања.

„Није знала да ја знам. Она ми је први пут рекла да је са мном све у реду", препричава Ерин.

Из ординације је изашао у сузама.

„Да ми је то неко рекао 10 година раније верујем да би мој живот потпуно другачије изгледао.

„Не бих морао сам да се образујем и да дословно ја информишем лекаре о томе", истиче Ерин.

У блиској прошлости нудили су му да буде „здрава жена".

„Нећу то, хоћу да будем здрава интерсекс особа", подвлачи.

Посебно се ужасава када интерсекс назову поремећајем.

„Чим кажете поремећај, то значи да ту нешто треба поправити - а интерсекс особе нису поремећене, ми смо различити", подвлачи Ерин.

Колико интерсекс деце се рађа на Балкану?

  • Албанија - бројке варирају сваке године. Током 2013. године рођено је девет, 2014. године две, а 2015. године пет интерсекс беба
  • Босна и Херцеговина - нема података, претпоставка је да се пацијенти шаљу у веће здравствене центре, попут Београда
  • Косово - нема званичних бројки, али је начелник Kлинике за гинекологију и акушерство у Приштини изјавио недавно да се годишње код њих роди отприлике 11.000 беба, при чему је у последње три године рођено по једно интерсексуално дете, преноси портал Косово 2.0
  • Македонија - постојеће здравствене установе не размењују информације о броју интерсекс беба и деце. Не постоји ни медицински тим нити интерни протоколи о третману који се односе на интерсекс. У једном интервјуу, македонски лекар је изјавио да је у пракси дужој од једне деценије имао три случаја интерсекс тинејџера - сви су идентификовани као девојчице.
  • Србија - нема званичне статистике, али је доктор Владимир Којовић, уролог и дечији хирург са Института за мајку и дете, за ББЦ на српском изјавио да они имају „осам до десет нових случајева годишње, из целог региона"
  • Хрватска и Црна Гора - нису биле део извештаја, нити има доступних података у медијима

Подаци из Извештаја Уједињених нација за развој из 2017.

Стална жеља за уклапањем

Жељу коју има од детињства - да промени име, Ерин је испунио тек пре годину и по дана.

„Kад сам напунио 18 година нисам одмах променио, мислио сам можда ћу се навићи, иако сам и пре основне школе говорио да је ружно.

„Било ме је страх, не како ће људи реаговати, већ нисам хтео да се још више издвајам, јер знам да сам различит од свих које познајем. Хтео сам се уклопити што више".

Image copyright Getty Images
Натпис на слици У акрониму ЛГБТИ - интерсекс особе су ово И. Скраћеница се тада односи на људска права лезбејки, гејева, бисексуалних, транс, интерсекс особа.

Ишао је код психолога, али тек после вишемесечних несаница и ноћних мора.

„Жена ме је натерала, ни она више није могла да спава од мене".

Ипак, ни терапеуту није одмах рекао да је интерсекс, али временом се отворио.

Европски закони на Балкану

Ерин и његова супруга везу су започели пре неколико година као девојке, а пре две године склопили су животно партнерство.

Хрватска је 2014. године, годину дана пошто је постала чланица Европске уније, донела Закон и животним партнерствима који се односи на истополне заједнице.

Међутим, ускоро им предстоји „развод", јер је он у процесу „промене ознаке пола".

То је у Хрватској могуће уз сагласност лекара и социјалних радника - и без хируршких операција.

Kада постане и законски мушког пола, њихово истополно партнерство престаће да важи, па ће морати да се разведу и склопе „обичан" брак.

„То све морамо платити. А шта ћу ако се она предомисли у међувремену?", каже кроз смех и у истом даху додаје:

„Смејем се, а плаче ми се. Уместо да ускладе законе, они су закомпликовали све".

Тело=запис

Кристиан и даље има осећај да његовом телу нешто недостаје.

„Моје тело има неке механизме као да је нешто постојало - кроз неке грчеве или нешто.

„Имам радну теорију да је наше тело јединствено и да носи запис - памти сваку врсту повреде или екстремне трауме, која је искочила из свакодневице".

Тада започиње причу о интегритету и аутономији тела коју сматра неправедно запостављеном у јавности.

„Она важи за све делове тела, а посебно за гениталије. Људи се ту културолошки подељени - стриктно на мушкарце и жене - као мачем, а ми смо ту негде између".

Кад каже ми - мисли интерсекс особе, иако живи живот „обичног мушкарца".

„Већина нас смо и мушкарци и жене. Зашто немамо слободу да останемо различити, са каквим год гениталијама?

„Ко то оспорава и ко то диктира?"

За интерсекс људе кроз историју говорило да су божанска бића, као и чудовишна.

„Али су тиме опет стављана у посебну категорију која уместо да повезује два света, одваја их", каже Кристиан.

Иако се овим питањима бави дуго ипак познаје само једну особу која живи као интерсекс - да није оперисан и то момак из Америке.

На питање може ли интерсекс особа, као таква, да живи на Балкану, има благо песимистичан одговор.

„Ја бих волео", каже Београђанин.

На ово питање Ерин одговара сигурније.

„Здраворазумски помислиш прво не, али мислим да јесте могуће".

Навикао на непријатности

Поента је, додаје, да свако има границу - кога доживљава мушкарцем, кога женом.

У сат времена су га у четири оптичарске радње продавачице другачије виделе.

Image copyright ББЦ
Натпис на слици ЛГБТИ популација је једна од најдискримисанијих група на Балкану

„Једна ме је одмах одвела где су женски модели, а друга после 15 минута ми је с врата рекла `Изволите, господине`, а никоме се нисам представљао", наводи Ерин.

Он је доживео и бројне јако неугодне ситуације, био је и жртва насиља, посебно после ретких појављивања у медијима.

„Тужно је рећи, али навикао сам на то.

„У Бјеловару су ме дечаци од 16 година прозивали, `ај сад покажи да си мушко`. И почну ме гурати. Њих шесторица, а ја треба да се побијем да докажем да сам мушко", наводи Ерин.

Спирала тишине

Кристиан у активизам улази у тридесетима, а већ више од две деценије он је спона између лекара и заједнице интерсекс особа.

Директор је невладине организације Спектрум и члан бројних међународних организација које се баве овом тематиком.

„Проблем је што људи и даље нису спремни да причају о томе. Ћути се зато што су гениталије нешто посебно", наводи Кристиан.

Ерин сматра да то не би требало да буде разлог за стид.

„Срамиш се тога, јер се о томе не прича, а генерално није никакав проблем.

„И деци је то лако објаснити - `постоје дечаци, девојчице и неки трећи`, као у другим случајевима где има варијација", наводи Ерин.

Медицински је, додаје он, наметнуто да свако мора да се осећа као мушко или као женско.

„Уместо да схватиш - другачији си и то је то.

„У школи су и деца са клемпавим ушима или зубима који вире напољу - те разлике су видљиве, али сви знамо да је свако посебан на свој начин", каже Ерин.

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionPrvi Balkanski trans inter marš

Обојица апелују да би лекари требало да прекину с праксом - операција интерсекс особа без сагласности.

„Свако има право да одлучује шта ће са својим телом", подвлачи Кристиан.

„Девојка која има тестисе није мање жена", истиче.

„Нико неће дете од шест година које има велики нос одвести на пластичну операцију да се коригује или девојчици од 13 година повећати груди.

„Или да дете од пет година каже желим да мењам пол и имам пимпек, ко би то испунио? Али ако си интерсекс, онда је то нормално и нико не прави проблем", истиче Ерин.

Како околина реагује?

Када кажу да су интерсекс - људи на то реагују различито.

„Неки су шокирани, јер не знају да то постоји.

„Многи замисле брадату жену или мушкарца са грудима, а интерсекс особе изгледају као и све друге", описује Ерин, који жели уписати Факултет за рехабилитацију.

Њега су неретко питали „шта имаш у гаћама".

„Буду јако збуњени и морају знати да ли ја имам пенис или вагину.

„А кад ја њих питам шта имају и како то изгледа, колико је дугачко и широко - тек тад схвате колико је то глупо питање", наводи.

Kад сазнају да има жену, тек тад крену бројна питања.

„Без пардона питају - А како се сексате? Одлично, а како се ви сексате? Та су ми омиљена", додаје Ерин.

Незнање је ту, каже Кристиан, додатни проблем.

Тела су, додаје, сведена на гениталије, а то је најчешће мали део.

„Шта је комад меса - пенис или вагина, од неколико центиметара?

„Заборавља се да не причамо са гениталијама, већ са особама", закључује Кристиан.

Незнање највећи проблем

Анализа докторке Катарине Максимовић, специјалисте психијатрије

С обзиром да се ради о феномену који није учестао основни проблем јесте незнање, тачније недовољна информисаност која је више него погодно тло за развој предрасуда и стигматизације, осуде околине.

На Балкану, нажалост, није једноставно одгајати дете као родно неутрално, дете које није ни дечак ни девојчица, одговарати на питања родбине и комшилука ,,Да ли је то дечак или девојчица?" са ,,Ни једно ни друго/ Још увек не знамо" или само прећутати одговор.

Kада се роди дете се роди са амбивалентним гениталијама - савет је да се да родно неутрално име.

Родитељима је важно рећи да на рођењу не знамо шта се дешава у мозгу и не може се предвидети да ли ће родни идентитет бити у складу са полом.

Ако стручњаци сматрају да је медицински третман неопходан, родитеље треба обавестити о здравственим последицама и ризицима обављања интервенција, а посебно, могућност одлагања операција које нису од виталног значаја до тренутка када је то правовремено - јер је то најбољи исход за пацијента.

Постоји неколико теорија везаних за време формирања родног идентитета, но сматра се да се језгро родног идентитета формира од треће године живота.

Kод деце са интерсекс одликама може се управо у том узрасту десити да је појави несклад између експресије родног идентитета и пола приписаног по рођењу, а у наредном периоду - посебно у пубертету - овај несклад постаје израженији.

Тај несклад је веома, веома често увод у психолошке трауме.

Нови живот с кратком косом

Ерин ускоро започиње транзицију хормонском терапијом.

„Раније сам имао дугу косу. И сада ми је жеља имати дугу косу, али ми је важно да ме људи доживљавају као мушкарца, па сам одлучио да ћу носити кратку", каже Ерин.

У обзир долази и хируршка промена пола.

У свему га супруга потпуно подржава.

„Kад сам се једном питао да ли сам ја нормалан, жена ми је рекла - `ти си тотално ненормалан, зато се и волимо`.

За помоћ и подршку интерсекс особе из региона могу се обратити Институту за здравствену заштиту мајке и дететаСрбије Др Вукан Чупић" у Београду, као и невладиним организацијама xyspectrum.orgу Србији иtransaid.hrу Хрватској.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи