Бранко Лустиг: Човек који је преживео Аушвиц, освајао Оскаре и борио се против фашизма

Бранко Лустиг Image copyright Emma McIntyre/Getty Images
Натпис на слици Бранко Лустиг

„Мој број је А3317. Далек је пут од Аушвица до ове позорнице", изјавио је продуцент Бранко Лустиг када је примао Оскара за филм Шиндлерова листа.

„Умирући су ми оставили у аманет да, ако преживим, причам како је било."

Лустиг је преминуо у 88. години у Загребу.

Због јеврејског порекла, Лустиг је током Другог светског рата био заточеник концентрационих логора Аушвиц и Берген-Белзен.

Бројни чланови његове породице страдали су у логорима широм Европе.

Искуство из Другог светског рата, Лустиг је пренео у филм Шиндлерова листа, помогавши редитељу Стивену Спилбергу да уверљиво прикаже мучне сцене из концентрационих логора.

„Било је право богатство радити са њим", каже о Лустигу Наташа Поповић, директорка загребачког Фестивала толеранције која је са Лустигом блиско сарађивала последњих 12 година.

„Од њега смо много научили о људскости, праштању, толеранцији, прихватању различитости и храбром иступању", додаје она.

Поповић каже да је Лустиг оставио велики траг „не само у Хрватској и филмском свету, већ у целокупном друштву".

Бранко Лустиг је 1955. године дипломирао на Академији драмских уметности у Загребу, а исте године је почео и каријеру у Јадран филму.

Радио је на филмовима Гладијатор, Виолиниста на крову, Софијин избор,Лимени бубањ, Пад црног јастреба, Ханибал, Амерички гангстер и ТВ серијама Ветрови рата и Рат и сећања.

Поред филмске каријере, Лустиг је живот посветио и борби против фашизма, активизму и јачању толеранције.

„Када је указивао на јачање фашизма у Европи, тада су га сви чудно гледали, а данас се то, нажалост, показало истинитим", каже Наташа Поповић.

Поповић је основала Фестивал јеврејског филма 2007. године на ком је Лустиг био гост. Те исте године су га питали да постане председник фестивала.

„Одмах је пристао", каже Поповић, а фестивал је после неколико година променио назив у Фестивал толеранције.

Поповић сусрете Лустига са младима на фестивалу описује као изузетно емотивне.

„Он је младима пренео сведочанство о концентрационим логорима. Било је доста заједничког плакања током разговора са том децом", каже директорка фестивала.

За 12 година фестивала, више од 25.000 младих је чуло приче Бранка Лустига.

„То је једна од главних мисија фестивала - едукација о холокаусту."

Од хрватског продуцента се опростио и глумац Расел Кроу који је са њим сарађивао на филму Гладијатор. Лустиг је и за овај филм награђен Оскаром.

Кроу је на Твитеру написао:

„Управо сам прочитао вест.

Бранко Лустиг је преминуо.

Какав задивљујућ живот је имао.

Од хорора Другог светског рата, до два Оскара.

Једном приликом ми је рекао „често се не слажеш са мном, али си ми увек пријатељ у данима када си ми потребан.

Да. Пуно љубави, Бранко.

Увек твој пријатељ."

Лустиг се пре десет година вратио у Хрватску.

Ове године је проглашен почасним грађанином града Загреба због изванредног доприноса промоцији вредности демократског друштва, филмске уметности и културе разумевања међу различитима.

Поповић каже да „нас је Бранко Лустиг задужио да покушамо да учинимо све како се неке ствари не би поновиле и учинимо свет бољим местом".

„Од њега смо научили да опростимо и разговарамо са свима. Нешто што Балкану посебно недостаје."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи