Породица и Хрватска: Геј пару дозвољено да удоми незбринуту децу

лгбт Image copyright BBC, Лазара Маринковић
Натпис на слици Младен и Иво планирају да у свој дом приме двоје, троје деце

Иво Шегота и Младен Кожић из Загреба од 2017. године желе да постану хранитељи, а после две и по године правне борбе Управни суд им је то и омогућио.

„Пресретни смо. Како смо рекли и суткињи, ово је божићни поклон каквом се нисмо надали", рекао је Шегота за Јутарњи.хр.

Кожиш и Шегота су се 2017. године пријавили Центру за социјални рад у Загребу са захтевом да у дом приме дете, односно децу.

Центар који потпада под надлежност Министарства демографије, обитељи, младих и социјалне политике, одбио је њихов захтев, због чега су се жалили Управном суду, који је сада поништио сва досадашња решења.

Адвокатица Сања Безбрадица Јелавић, која заступа Шеготу и Кожића, рекла је за Јутарњи да је одлука суда је коначна и обавезујућа и да на њу није могуће уложити жалбу.

„Писано образложење још није стигло, но, како је речено током објаве, суд је прихватио нашу аргументацију из тужбе, утемељену на хрватским прописима и Европској конвенцији о људским правима, те је наложио надлежнима доношење нове одлуке у складу с пресудом.

„Верујемо да ће надлежни поштовати судску одлуку", каже она.

За сада нема реакција надлежних, али року од 60 дана министарство мора да донесе нову одлуку, овог пута утемељену домаћем и међународном законодавству.

Шта се догодило

Иво и Младен су склопили животно партнерство 2015. године, заправо годину дана након што је хрватски парламент усвојио Закон о животном партнерству.

Закон налаже да се „особама истог пола дају на располагање сви инструменти који су им неопходни да заједнички граде породичан живот".

Они су желели да прошире породицу и након венчања су поднели захтев за усвајање детета Центру за социјални рад, али су их тада одбили.

Тада су покренули судски поступак на Управном суду, који још увек траје.

То их није обесхрабрило, па су размишљали и о томе да постану хранитељи.

„Много смо о томе размишљали. Свесни смо да је то привремена, а не трајна брига о деци и да хранитељи нису усвојитељи, али смо закључили да би и та опција била остварење наших снова", рекао је Шегота за Јутарњи.хр.

Лета 2017. године поново су били на вратима Центра за социјални рад у Загребу.

Током неопходне процене и тестирања су им рекли да у Загребу недостаје породица која желе да постану хранитељи и да многи немају услове да у дом приме више деце, због чега су центри присиљени да раздвајају биолошку браћу и сестре.

„Лепо су нас примили, посебно психолошкиња и социјална радница која нам је рекла да је срећна, јер смо заинтересовани да у кућу примимо двоје, троје деце", рекао је Кожић за Јутарње вијести.

Иако су испрва поново одбијени, две и по године касније суд у Хрватској пресудио је у њихову корист.

Подршка геј заједнице

Из организације Дугина обитељ - која је све време током судског процеса била уз Шеготу и Кожића - кажу да је ово први пут да је један суд у Хрватској потврдио међународну судску праксу и одлуке Европског суда за људска права, а то је да истополни парови пред законом морају бити исти као и хетеросексуални.

На Фејсбук страници Дугине обитељи пише да Иво и Младен нису једини пар који је последњих неколико година одбијен од стране Министарства обитељи у намери да постану хранитељи.

„Њихова храброст, јавни наступи и пристанак да уђу у правну борбу су преседан и за остале парове који желе да на овај начин прошире породицу и пруже бољи дом и детињство деци", кажу из ове организације.

Они су позвали све истополне парове који се суочавају са дискриминацијом у Хрватској да се им се јаве и затраже бесплатну правну помоћ.

Негодовање конзервативне заједнице

Из организације У име обитељи саопштено је да је одлука суда „још један у низу покушаја ЛГБТ и интересних лобија да се, супротно интересима деце, Конвенције о правима детета, Уставу Републике Хрватске, Закону о удомљавању и вољи хрватских грађана јасно израженој на народном референдуму о браку - отвори пут удомљавању и затим посвајању деце од стране истосполних парова."

„У име обитељи истиче како је у најбољем интересу сваког детета да одраста уз биолошког оца и мајку, а ако то није могуће - у заједници или форми проверене друштвене бриге која, колико год је могуће, имитира управо заједницу у којој дете једино долази на свет, заједницу жене и мушкарца", наводи се у саопштењу.

У овој организацији, давање деце на бригу истополним паровима виде као одрастање у „експерименталним условима у којима држава и друштво имају врло ограничене механизме праћења и надзора."

На иницијативу организације У име обитељи, у Хрватској је 2013. године одржан референдум на ком је одлучено да се у уставу ове земље брак дефинише као заједница мушкарца и жене - чиме је практично онемогућено доношење закона који би дозволили бракове истополних партнера.

Шта све не можете као припадник ЛГБТ заједнице на Балкану

Иако се у већини држава од средине 1990-тих година истополни односи не сматрају кривичним делом, Западни Балкан је још далеко од легализације истополних бракова.

Истополни бракови нису дозвољени ни у једној од држава у региону. Ситуација је једино боља у Хрватској, где је 2014. године донет Закон о животном партнерству и истополним паровима којим је омогућено склапање животног партнерства, по ком имају иста законска права као и хетеросексуалне особе у браку.

Међутим, могућност усвајања деце је ускраћена истополним паровима у Хрватској.

Од доношења закона, па све до краја 2018. године, склопљена су 262 животна партнерства, показују подаци Загреб Прајда.

Поред Хрватске, легализацији истополних бракова најближе је пришла Црна Гора, јер је влада у децембру 2018. године усвојила предлог закона о легализацији истополних бракова.

Међутим, истополни парови и даље неће моћи да склапају бракове у Црној Гори, како Закон о животном партнерству лица истог пола није добио већину у парламенту.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Повезане теме

Више о овој причи