Председнички избори у Хрватској: Неочекивана неизвесност

Бенковац, 11. децембар 2019.
Натпис на слици Предизборне пароле нису оставиле дубљи траг у хрватском друштву

На председничким изборима у Хрватској, готово да је само једна ствар извесна - шеф државе у наредних пет година највероватније биће изабран тек у другом изборном кругу.

У првом, заказаном за недељу 22. децембар, на листићу се налазе имена једанаест кандидата.

Предизборне анкете показују да три водећа имена са листе имају готово једнаке шансе да уђу у други круг и директну борбу за победу.

„Ово су најнеизвеснији избори у Хрватској после дуго времена - разлика међу водећим кандидатима је на нивоу статистичке грешке", каже за ББЦ на српском некадашња премијерка Хрватске Јадранка Косор.

У предизборној кампањи, која је трајала само шеснаест дана, грађанима је предочена политичка понуда коју стручњаци оцењују као - веома слабу.

„Види се значајан пад квалитета политичке касте што је последица друштвене агоније у којој се Хрватска налази иако је формално изашла из економске кризе.

„Политичка каста је и узрок и последица те агоније", каже професор загребачког Факултета политичких наука Дражен Лалић.

Уколико ниједан од понуђених кандидата не освоји више од половине гласова изашлих бирача, два првопласирана надметаће се у другом изборном кругу 5. јануара.

Мандат председника Хрватске траје пет година.

Ко су све кандидати за председника Хрватске

На гласачком листићу 22. децембра наћи ће се једанаест председничких кандидата:

  • Недјељко Бабић, Анто Ђапић, Колинда Грабар Китаровић, Дарио Јуричан, Мислав Колакушић, Дејан Ковач, Зоран Милановић, Далија Орешковић, Катарина Пеовић, Иван Пернар, Мирослав Шкоро.

Квалификациона битка на десници

Са позиције председнице, у изборну трку ушла је Колинда Грабар Китаровић чију је кандидатуру подржала владајућа Хрватска демократска заједница (ХДЗ), странка чији је била члан пре него што је поднела оставку по избору на високу функцију.

Грабар Китаровић представница је „дипломатске елите ХДЗ-а" која се налази на кључним функцијама у Загребу: премијер Андреј Пленковић био је каријерни дипломата, председник парламента Гордан Јандроковић био је шеф дипломатије, баш као и Грабар Китаровић.

Апсолутна контрола полуга власти, коју тренутно у Хрватској има ХДЗ, могао би да буде мач са две оштрице, сматра професор Лалић.

„Никад до сада носилац власти који се поново кандидује није добио изборе ако је владу контролисала њена или његова политичка опција.

„Јосиповић је добио изборе кад је ХДЗ био на власти, али је изгубио кад је СДП био на власти - то је нешто што треба узети у обзир јер ХДЗ контролише апсолутно све нивое власти."

Натпис на слици Актуелна председница Колинда Грабар Китаровић

Изазов Колинди Грабар Китаровић у првом кругу стиже и са њене, десне стране политичког спектра - певач Мирослав Шкоро својом кандидатуром коју је подржао чак и део ХДЗ-а показао је да је резервоар гласова на хрватској десници завидно велики.

„Постојање два релевантна кандидата на десници показује да су многи бирачи Колинде Грабар Китаровић изузетно незадовољни њеним мандатом, док је део бирача незадовољан и вођством ХДЗ-а", каже некадашња председница ХДЗ-а Јадранка Косор.

Снажне десничарске поруке Шкора за Јадранку Косор нису одраз његовог стварног политичког става.

„Ја га познајем и он није радикални десничар.

„Уверена сам да радикално десни ставови, које исказује у кампањи, представљају резултат саветовања оних око њега који рачунају да ће тако покупити десничарско бирачко тело."

Шкоро је подршку добио и од формално треће по снази странке са претходних парламентарних избора, партије Мост Боже Петрова.

Осталим кандидатима са деснице, попут Анте Ђапића или Недјељка Бабића не дају се веће шансе да угрозе примат две водеће личности овог дела политичког спектра.

Натпис на слици Мирослав Шкоро један је од ретких кандидата који је уопште имао предизборне плакате

Има ли Милановић нови политички живот

Када је Зоран Милановић 2015. и 2016. године двапут узастопно изгубио на парламентарним изборима предводећи Социјалдемократску партију (СДП), могло се помислити да је његова политичка каријера - заувек окончана.

Некадашњи премијер формално је увео земљу у Европску унију, а потом политички потонуо у мору спорних одлука, али и политичких порука како на домаћем, тако и на регионалном плану.

„Део људи, а међу њима свакако и припадници српске заједнице, у првом кругу ће Милановићу тешко опростити неке националистичке изјаве и промашаје из првог мандата.

„Њему је важно да у првом кругу изведе што више бирача - у другом би многи зачепили нос и гласали за њега јер осећају презир према Колинди Грабар Китаровић и вредностима деснице које она промовише", каже професор Дражен Лалић.

Уз то, додатни изазов Милановићу је и „нежно" бирачко тело на које претендује.

„Милановићу не иде на руку слабија мотивисаност бирача левице, чињеница да су бирачи левице критичнији јер су образованији, као и околност да више има мањих кандидата у пољу левице и левог центра."

И Јадранка Косор, некадашња Милановићева противница у парламентарној борби, сматра да Милановићу управо кандидати који немају велике шансе могу додатно отежати улазак у други круг.

„На левом центру се није појавио кандидат тзв. сталожене, проевропске Хрватске који би могао да победи у првом кругу.

„Људи су жељни нормалног политичара, који трезвено гледа на ствари, али тога није било, па је Милановић остао једини избор", каже Косор.

Натпис на слици Зоран Милановић вратио се у политички живот Хрватске

Некадашњем лидеру СДП-а гласове ће „крњити" независна кандидаткиња Далија Орешковић, избор левичарског Радничког фронта Катарина Пеовић, либерал Дејан Ковач, па и антиполитичар Дарио Јуричан са својим иронијским концептом гласања против актуелног система.

Популисти Мислав Колакушић и Иван Пернар на своје начине покушали су да се поставе као алтернатива двама доминантним правцима хрватске политике, али ће, по свему судећи, овај „трећи пут" остати изван игре за други круг у овом изборном циклусу.

Историјат председничких избора у Хрватској

  • 1992. године: победа Фрање Туђмана (ХДЗ) у првом кругу са 57,8% гласова
  • 1997. године: победа Фрање Туђмана (ХДЗ) у првом кругу са 61,4% гласова
  • 2000. године: други круг, Стјепан Месић (ХНС) 56% - Дражен Будиша (ХСЛС) 44%
  • 2005. године: други круг, Стјепан Месић (независни) 66% - Јадранка Косор (ХДЗ) 34%
  • 2010. године: други круг, Иво Јосиповић (СДП) 60,2% - Милан Бандић (независни) 39,7%
  • 2015. године, други круг: Колинда Грабар Китаровић (ХДЗ) 50,7% - Иво Јосиповић (СДП) 49,3%

Само једна четвртина ватерполо меча

Професор Дражен Лалић каже да су председнички избори тек једно гласање у низу који је почео изборима за Европски парламент, а наставиће се у 2020. години парламентарним и унутарстраначким изборима у водећим партијама, посебно ХДЗ-у.

„Имамо ватерполо са четири четвртине, а ово је друга четвртина - и баш као у ватерполу, види се само део тела играча који је изнад воде.

„А пуно тога се дешава испод површине - Хрватска је клијентелистичка земља у којој онај ко контролише државну власт, контролише економска, културна и друга збивања."

Предизборна кампања од свега шеснаест дана зато је само део ширег мозаика политичке борбе.

„Владајући су одредили да кампања буде овако кратка вероватно да би председница давала што мање изјава и тако била у некој врсти златног кавеза, са смањеном могућношћу за грешком", сматра Јадранка Косор, и сама кандидаткиња за председницу Хрватске на изборима 2005. године.

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionРедитељ Дарио Јуричан кандидат је на председничким изборима у Хрватској.

Све то утицало је и да интересовање за кампању, њена присутност у животу грађана и на улицама широм земље - не буде велика.

„Никад нисмо видели лошије маркетиншке поруке кандидата - мало је креативних и подстицајних порука, а неки кандидати нису имали ни телевизијске спотове.

„Кампања је била маркетиншки досадна", оцењује професор Лалић.

Некадашња премијерка оцењује да ова етапа политичке борбе није донела игру „на све или ништа".

„Водећи кандидати су заиграли бункерашки, нико није ишао ва банк - није било нових идеја, а ни окренутости будућности и правим овлашћењима председника, већ међусобним одговарањима.

„Овлашћења председника су минимална, али он представља државу па је мени битно да то буде особа која нас неће срамотити и која ће поштовати Устав", закључује Јадранка Косор.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Повезане теме

Више о овој причи