Председнички избори у Хрватској: Нови живот Зорана Милановића

Док су имена која ће се наћи на гласачком листићу у другом кругу председничких избора у Хрватској била очекивана, њихов редослед у првом кругу уноси значајну дозу политичког узбуђења.

Кандидат опозиционе Социјалдемократске партије (СДП) Зоран Милановић у првом кругу избора остварио је готово три одсто предности у односу на актуелну председницу, кандидаткињу владајуће Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) Колинду Грабар Китаровић.

„Идемо у други круг, али не идемо у рат - ратови су готови и то говорим од самог почетка.

„Идемо у цивилизовану грађанску утакмицу у којој треба да победи бољи, а верујем да сам тај бољи ја", поручио је Милановић после објављивања изборних резултата.

Трећепласирани у трци био је независни кандидат Мирослав Шкоро кога је подржао и део бирача ХДЗ-а, па је актуелна председница позвала гласаче да се у другом кругу уједине иза њеног програма.

„Чула сам поруку оних који нису гласали за мене и јасна ми је, али сада није време за поделе на нас и њих - годинама смо радили да те поделе нема и не смемо се сада на то враћати, због снаге Хрватске.

„Можете не волети мене, можете не волети неку странку која ме је подржала, али не можете као домољуби не волети Хрватску", рекла је Грабар Китаровић у изборној ноћи.

Председник Хрватске постаће кандидат који у другом изборном кругу, 5. јануара, освоји више гласова.

Ово су седми председнички избори откад је Хрватска стекла независност и на њима се надметало једанаест кандидата.

Први круг избора за председника Хрватске

према подацима Државне изборне комисије, са 99,88 одсто бирачких места

Преокрет повратника

Када је Зоран Милановић, некадашњи премијер Хрватске који је са странком чак двапут изгубио парламентарне изборе, решио да се врати у политику као кандидат за председника, важио је за једног од најозбиљнијих кандидата.

Ипак, убедљива предност у првом кругу деловала је као сценарио који се могао описати као нереално добар.

„Пре нешто мало мање од годину дана, када се чинило да је СДП потонуо и да од СДП-а неће бити ништа, рекао сам да је чак и овакав СДП спејс шатл за све остале странке у Хрватској.

„Стојим иза тих речи и том ставу су почели да се приклањају и грађани Хрватске", каже за ББЦ на српском Пеђа Грбин, функционер СДП-а.

Међутим, јасно је да осим консолидованог СДП-а, узрок доброг резултата Зорана Милановића лежи и у томе што се појавио снажан трећепласирани - што се дуго није догодило на хрватским председничким изборима.

Сличност бирачког тела Мирослава Шкора са присталицама Грабар Китаровић, уз очигледно незадовољство дела гласача радом актуелне председнице, резултирао је великом поделом гласова на десници.

Да ни ХДЗ није учинио све како треба невољно у разговору за ББЦ на српском признаје ветеран хрватске политике Владимир Шекс.

„То што није урађено биће предмет анализа", процедиће Шекс кроз зубе, и не покушавајући да негира да је резултат Грабар Китаровић лошији од очекиваног.

Он додаје и да је Милановић кандидат уједињене левице који на том полу политичке сцене није имао снажног ривала - чиме донекле оправдава резултат кандидаткиње ХДЗ-а.

„Није ово само упозорење ХДЗ-у - у целој Европи се догађају велике тектонске промене.

„У великом су налету популистичке странке, странке екстремне деснице и левице, анархистички покрети који сви оспоравају легитимитет демократских поредака и траже замену, додуше ненасилним путем", каже Шекс.

Кључ је у Шкори и излазности

Када се сабере резултат Колинде Грабар Китаровић и Мирослава Шкора, дође се готово до у промил тачно до магичне бројке од 51 одсто.

Управо таква рачуница жеља је Владимира Шекса, доајена ХДЗ-а.

„Резервоар гласова за други круг је управо у бирачком телу које је сада гласало за Шкору", каже Шекс.

Он верује да ће његова странка успети да убеди бираче да је Зоран Милановић лошије решење за Хрватску до чијег избора би довело њихово незадовољство Колиндом Грабар Китаровић.

Њен коначни резултат могао би да одреди и политички пут ове странке и њеног лидера, премијера Андреја Пленковића, кога следеће године чекају унутарстраначки и парламентарни избори.

Са друге стране, у СДП-у рачунају да су гласачи Мирослава Шкора суштински и трајно незадовољни актуелном председницом.

„Велики број грађанки и грађана Хрватске о Мирославу Шкори није размишљао као о кандидату крајње деснице, него као о особи која иде против естаблишмента и политичког система.

„Три четвртине грађанки и грађана нису били задовољни оним што смо имали претходних пет година и некако ми је тешко за очекивати да ће се онај ко данас није био за останак Колинде Грабар Китаровић на функцији предомислити у наредне две недеље", каже посланик СДП-а Пеђа Грбин.

Важан елемент резултата у другом кругу биће и број бирача који ће се одлучити да изађу на гласање.

У односу на претходне изборе 2014. године, када је Иво Јосиповић у првом кругу имао минималну предност над Колиндом Грабар Китаровић коју није успео да очува у другом кругу, број гласалих био је виши за 110 хиљада.

Од мотивисаности бирача, пре свега оних који у првом кругу нису гласали за Милановића или Колинду Грабар Китаровић, зависиће и избор будућег председника Хрватске.

Битка ће се водити и у великим градовима који су у првом кругу листом припали Милановићу - Загреб, па чак и Сплит и Задар, и традиционално убедљиво Ријека и Пула.

Мирослав Шкоро славио је на истоку - у Осијеку, Славонском Броду и Вуковару.

Изборни мени као слика кампање

Штаб Колинде Грабар Китаровић определио се да изборне резултате чека у једној од загребачких конгресних дворана где се одржавају и друге свечаности, попут свадби. С друге стране, тим Зорана Милановића новинаре и присталице окупио је у „Творници културе", симболично смештеној у некадашњем Радничком дому „Ђуро Салај". Послужење за госте може да послужи и као симболика слике из изборне кампање.

Ко ће желети да заборави ове изборе

Очекивано четврто место, али са мање гласова од очекиваних, заузео је независни кандидат, некадашњи судија, а данашњи посланик Европског парламента Мислав Колакушић.

Мало због резултата, мало због традиције да не даје изјаве у изборној ноћи, Колакушић није коментарисао учинак који га ипак оставља у Бриселу.

Задовољан петим местом био је Дарио Јуричан, својеврсни кандидат антиполитике, који је на изборе желео под именом загребачког градоначелника Милана Бандића.

Мање гласова од кандидата који је на изборима наступио са пуно пародије и ироније, освојили су политичари који претендују да постану лидери две различите врсте „трећег пута" у политици Хрватске - Далија Орешковић и Иван Пернар.

Магичну границу од један одсто гласова прешла је још левичарка Катарина Пеовић, што није успело либералу Дејану Ковачу.

Коначно, двојица десничара - Анто Ђапић и Недјељко Бабић - „успели" су да из првог круга изађу са неславним резултатима.

Ни Ђапић са око четири, ни Бабић са око три хиљаде гласова нису освојили ни упола онолико гласова колико им је потписа уопште било потребно да би предали кандидатуру за председника Хрватске.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk