Оскар и Земља меда: Како је филм из Северне Македоније ушао у историју светског филма

атиџа
Натпис на слици Земља меда

Филм Земља меда номинован је за најбољи документарац и најбољи страни дугометражни филм на 92. додели Оскара - чиме се уписао у историју светске кинематографије као прво остварење, које је добило ове две номинације.

Документарац прати живот Атиџе, скромне пчеларке из Северне Македоније који говори о све горем односу савременог човека према природи.

Она живи с мајком, спашава пчеле и враћа природу у равнотежу.

„Главна идеја филма је да прикаже припадност човека природи, али и како се нарушава равнотежа у природи због начина на који се користе природни потенцијали", каже продуцент и монтажер Атанас Георгиев.

Филм су режирали Тамара Котевска и Љубомир Стефанов, а Георгиев за ББЦ на српском каже да је „ово време документарног филма".

Значај природе

Филмска екипа је пратила Атиџе, жену која је била једно с природом и показала моћ и величину човека.

„Ово је време у коме се искреност, једноставност и хуманост боре да преживи битку с материјалним.

„Скромност је нешто што заборављамо због престижа и лакомости. На том путу можемо стићи до амбиса, како би лекцију научили", каже Георгиев.

Он каже да управо о томе говори и главна Атиџина порука „пола узми- пола остави" - ове речи осликавају њен однос према меду, пчелама и природи.

Када су аутори упознали Атиџе и снимили материјал, знали су да је у питању „озбиљно добар филм".

Ипак, нису очекивали да ће документарац доћи овако близу Оскара, каже продуцент.

Велики успех

У Северној Македонији одушевљени су успехом филма, а то је, каже продуцент највећа награда за уметника.

Друштвене мреже су након објаве номинација биле препуне честитки.

„Како нас је учила Атиџе... Два Оскара, један да узмемо, а други да им оставимо због равнотеже са универзумом", написала је једна особа на Фејсбуку.

Ауторима је честитао и доскорашњи премијер Северне Македоније Зоран Заев речима да је ово „историјски успех за савремени македонски филм".

Када је филм освојио три награде на Санденс филмском фестивалу, који је основао глумац и режисер Роберт Редфорд, о њему су писали Гардијан, Њујорк Тајмс, Ролинг Стоун и Венити фер.

„Након Санденса смо увидели да ће овај филм имати дуг пут пред собом", каже Георгиев.

Сматра да су добре критике и награде допринеле томе да биоскопске сале месецима буду пуне када се приказује Земља меда.

„То је стимулисало публику и на неки начин је отерало да погледа филм", каже он.

Лимит само у новцу

Северна Македонија је земља са малом филмском продукцијом, много талентованих уметника и добре приче могу се наћи на сваком кораку, каже Георгиев.

„Иако су финансијска средства лимитирана, капацитет аутора није", каже он.

Он сматра да публика - не само македонска, већ и публика у свету - мора да научи да је документарни филм данас другачији од онога на шта смо навикли да гледамо.

„Документарци нису филмови са протагонистима који седе и причају, већ вешто приказане слике из реалног живота."

Од партизана до Оскара

Музичка група Фолтин из Северне Македоније радила је музику за овај филм, а и раније су сарађивали са екипом која је режирала Земљу меда.

Пеце Трајковски, један од музичара који је снимио музику за филм Земља меда, каже за ББЦ на српском да су почеци изгледали „партизански".

„Радећи у Македонији и на Балкану, ми смо се навикли", каже Трајковски за ББЦ на српском.

Снимали су музику за сцене које су већ биле снимљене док се још увек радило на другим сценама.

Ипак, сваки пут када би се вратили са снимања, били су јако узбуђени. Каже да, како се филм мењао, тако се мењала и музика.

„Много музике смо снимили и схватили да оно што смо снимили на самом сету уживо је било довољно да исприча причу коју су аутори хтели да кажу".

Додаје да су и они, уз остатак екипе, успели да нађу баланс са окружењем у меденој земљи, попут Атиџе.

Група Фолтин, поред бројних студијских албума, дугогодишње компонује музику и за позоришне представе. Номинације за Оскара ни Трајковски није очекивао.

„Поред свих признања, најбитније је да ово је филм који ће се гледати свуда у свету. Надам се да ће се неки од њих који га буду погледали, пробати да промене нешто у својим животима, а тиме и живот ове наше планете."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Повезане теме

Више о овој причи