Представа „Коса“: Зашто је ово једини мјузикл уз који су сви плакали

Представа Коса Image copyright Бојан Ђуришић
Натпис на слици У новој изведби представе Коса учествују и глумци Позоришта за младе из Новог Сада

Миодраг из Београда гледао је пре равно пола века југословенски мјузикл Коса - онај први, неки би рекли и прави.

Тада је имао 17, а сада му је 66 година.

„То је, чини ми се, било 1970. године. Дотад су неки из нашег друштва већ имали лонгплејку - плочу са музиком са Бродвеја, тако да смо ми углавном знали све песме напамет, на енглеском", каже Миодраг за ББЦ на српском.

Помало неуобичајено, позвали су и једног наставника физике да им се придружи, а он је на крају завршио - у сузама.

Са друге стране, на самој сцени, дочекао га је Бранко Милићевић - Коцкица. Играо је готово све мушке улоге.

„Бити хипик у Коси било је нешто нестварно, да вам пођу сузе", каже Бранко Коцкица за ББЦ на српском.

Ту негде у исто време филмски критичар Милан Влајчић мјузикл је гледао у Лондону.

Ово није прича о сентименталности према старим представама јер је Коса поново ту.

Чак 50 година касније, глумац Иштван Кереши глуми у трећој различитој изведби мјузикла, која ће бити игран 22. фебруара 2020. у Београду.

Сви они су за ББЦ на српском говорили о томе - зашто је Коса представа у којој сви певају, али многи кроз сузе, као и да ли овај мјузикл говори само о једној генерацији хипика у Америци за време рата у Вијетнаму.

Представа Коса Image copyright Бојан Ђуришић
Натпис на слици Прва Коса у Србији је играна 1969. године, а нова се игра тачно 50 година од тада

Гага Николић у кожном прслуку - храброст ношења дуге косе

Оригинална представа Коса је први пут одиграна 1968. године на Бродвеју.

Иако многи памте легендарни филм Милоша Формана, он је изашао тек 11 година касније.

Бродвејски мјузикл је била представа у неколико одвојених прича о младим хипицима у Америци који дане проводе у Централ парку у Њујорку - без посла, будућности, али уз слободни однос према љубави.

Проблеми младих, слобода говора, право на различитост, сексуална револуција, забринутост због рата у Вијетнаму две деценија након Другог светског рата били су свакодневница западног света.

Али ретки су могли да замисле да ће се мјузикл одиграти на другој страни, социјалистичкој Југославији.

Само годину дана после Бродвеја - мјузикл је стигао и у југословенски Атеље 212.

Идеја је потекла од глумаца Зорана Ратковића и Мире Трајловић, који у Косу гледали у Њујорку.

Драган Гага Николић појавио се на сцени само у кожном прслуку и панталонама са металним ланцима по телу.

Попео се на рамена Миши Јанкетићу и запевао.

Играо је главног лика, Џорџа Бергера, бунтовника, одметника и хипика који пева о сексуалним, расним, верским слободама.

„Данас треба замислити то време у коме смо ми играли Косу", изјавио је Драган Николић за НИН касније.

„Тада је била велика храброст носити дугу косу, јер су клинце у школи насилно шишали ако би им коса била дужа од онога што се сматрало пристојним".

Миша Јанкетић играо је Клода Буковског, исправног момка који добија позив за одлазак у рат у Вијетнаму.

Мјузикл је на овим просторима значио још нешто.

Југославија је била једина социјалистичка земља у којој се Коса играла за време Хладног рата.

Коса је феномен, то није само представа, то је читав покрет, читав период и првих промена друштвеног система и првих отварања истока ка западу…

„Ми смо ишли улицом и људи су знали да смо ми из Косе, били смо страховити популарни", рекла је пре неколико година глумица Нада Блам, која је за време прве изведбе имала само 16 година.

Сека Саблић је у представи била хипи трудна девојка, која не зна ко је отац детета које носи. Главне соло нумере је певао Душан Прелевић Преле.

Бранко Милићевић Коцкица је играо неколико улога.

Представа Коса Image copyright Бојан Ђуришић
Натпис на слици Прича о Коси је и прича о рату
Grey line

„Американци су били шокирани - играм хипика у Коси, а нисам пробао марихуану"

Бранко Милићевић Коцкица - играо у Коси 1969. у Београду

Како мислите, како сам се осећао?

То ми је био један од најлепших периода у животу, све је добро ишло.

И онда сам још добио да будем хипик у Коси, замислите?

И публика и све је било одлично.

Једино што ми је било незгодно јесте када сам отишао касније у Америку и упознао се са глумцима из филма.

Они нису могли да верују да сам играо у Коси, а никада нисам пробао марихуану.

Представа Коса Image copyright Бојан Ђуришић
Натпис на слици Хипици у Коси експериментишу са дрогама и слободним сексом
Grey line

Београд без „малограђанских предрасуда"

Други главни лик у представи Клод Буковски је неснађени песник који се спријатељи са групом хипика, који експериментишу са дрогама и сексом.

Југословенско издање изазвало је помпу и јер су се глумци у нумери Дај нам сунца појављивали без одеће.

Представа је чак два пута играна пред Титом, али су глумци тада ипак задржали одећу и нису цепали војне књижице.

Коса почиње „као химна радости неког слободног племена које се одрекло друштвених норми цивилизације, конвенција морала и свих свакидашњих навика грађанског реда", писао је лета 1968. године у Политици Јован Ћирилов, драматург који је годинама радио са Миром Трајловић у Атељеу 212 и који је превео мјузикл са енглеског.

У часопису „Њусвик" 1969. године објављено је да су Њујорчани Џером Рагни и Џејмс Радо, аутори оригиналне Косе изјавили да им је београдска поставка најдража од свих верзија њиховог мјузикла које су видели.

Рекли су и да „Београд нема малограђанских предрасуда".

„Оригинална Коса је био дух хипи културе, догађај тог времена", каже за ББЦ на српском Милан Влајчић, књижевни критичар из Београда.

„Гледао сам Косу у Лондону 1969. године. Људи су излазили на сцену и играли са глумцима".

Представа у Београду, сматра Влајчић, „није имала тај дух и прецизност, али је изазвала огромно одушевљење".

Док су аутори били одушевљени слободноумљем у Београду, Влајчић се присећа и другачијих реакција.

„Једна глумица се обнажила, то је изазвало велики хаос.

„Тражили су да се представа укине", каже Влајчић.

Представа због голих глумаца на сцени није одиграна у Италији.

Он мисли да је Југославија тада ипак имала „јак рокерски утицај који је био аутентичнији", али му је филм Коса међу првих десет мјузикла које је гледао.

Представа Коса Image copyright Бојан Ђуришић
Натпис на слици „Београд нема малограђанских предрасуда"
Grey line

„Рекао нам је: Питомци, желим вашој генерацији све најбоље"

Миодраг, пензионер из Београда - гледао прву представу у Београду 1970. године

У то време биосам ученик Пете београдске гимназије.

Неколико нас из разреда одлучили смо да позовемо професора физике, који је био баш готиван лик, да иде са нама у позориште.

Није нам био разредни старешина, али је умео да нам приближи ту материју и имао је јако добар однос са нама и пристао је.

Из сале смо изашли одушевљени, али је мјузикл посебно дотакао наставника.

Професор је био сав у сузама,а иначе није уопште био сентименталне природе.

Рекао нам је: Питомци", тако нас је звао, желим вама и вашој генерацији све најбоље".

Мало кад се сад сетим тог, мислим да је он већ тада нешто наслућивао.

У сећању су ми остали Преле, Мира Пејић и Сека Сабљић, иако је имала врло кратку песму.

Упамтио сам и Наду Симић, јер је била из мог краја.

Представа Коса Image copyright Бојан Ђуришић

Сцене из филма Коса које сви памтимо:

  • Клод Буковски се шета Централ парком када наилази на групу хипика различитих раса који играју уз песму Aquarius (Водолија). Песма говори о времену када ће мир завладати планетом и љубав ће нас ујединити
  • Бергер одлази на фенси забаву више класе. Пење се на сто и почиње да игра међу чашама и тањирима и пева I got life (што би значило - Живот је мој)
  • Последња сцена на гробљу након што је Бергер погинуо у Вијетнаму. Сви певају Let the sunshine in (Дајте ми сунца)
Grey line

Нова Коса - старе теме

Најновија Коса, у режији мађарског редитеља Петера Телихалија, одиграна је први пут у децембру прошле године у Новом Саду, а у Београду ће бити премијерно изведена 22. фебруара.

Настала је на чувеном, истоименом бродвејском мјузиклу и култном филму Милоша Формана.

Играју глумци Позоришта младих и Новосадског позоришта, али и студенти Академије уметности у Новом Саду.

„Дошли смо на идеју да обележимо 50 година од култне представе", каже за ББЦ на српском Михајло Несторовић, директор Позоришта младих и један од глумаца у представи.

„Ми никада нисмо радили тако велики пројекат, тек никада нисмо радили мјузикле".

Несторовић каже да је мислио да представа припада само његовој генерацији људи који сада имају више од 50 година.

„Наше позориште окупља младе глумце на почетку каријере и мислио сам да они неће уопште знати о чему ја говорим.

„Када сам им рекао да ћемо радити Косу - вриснули су од среће", каже он.

То му је, каже, доказало да је прича универзална.

„Не пева се само о рату у Вијетнаму него о рату свуда.

„Не говори се само о слободи пре пола века, већ и слободи данас", додаје Несторовић.

Отац који забрањује, пуковник који тера на шишање, директор позоришта - ово су улоге које Несторовић игра у представи.

„Из те визуре забрана ми се чини да за младе нема много излаза.

„Наша реалност то и доказује - јер, видите, нико од младих глумаца који играју у представи није стално запослен, већина и даље живи са родитељима.

Коса даје слику друштва у којем живимо", додаје он.

Представу, каже, за сада „највише гледају стари рокери и бивши хипици који излазе уплакани".

Представа Коса Image copyright Бојан Ђуришић
Натпис на слици У новој Коси играју глумци Позоришта младих и Новосадског позоришта, али и студенати Академије уметности у Новом Саду

Наравно да је и Џон Севиџ плакао

Прошлогодишњој премијери представе у Новом Саду присуствовао је и прослављени холивудски глумац Џон Севиџ, који је у филму играо Клода Буковског.

„Слобода је музика. Носи дух наде", поручио је тада.

Директор позоришта Несторовић је Севиџа упознао пре неколико година - у Сомбору.

„Упознао нас је мој пријатељ који годинама живи у Холивуду", каже Несторовић.

„Дружили смо се месец дана. Када сам схватио да радимо мјузикл, одмах сам га позвао.

„Рекао је - оу мен, да ли је могуће да још неко памти Косу?"

И он се расплакао - на генералној проби када је чуо последњу легендарну Let the sunshine in.

Џон Севиџ Image copyright Privatna arhiva
Натпис на слици Џон Севиџ (други с лева) са екипом из представе у Новом Саду
Grey line

„Коса није прича једног времена"

Иштван Кереши, глумац из Новог Сада, играо у три различите верзије Косе

Мјузикл Коса ме је пратио као глумца.

Моја прва професионална представа у новосадском позоришту 2001. била је управо верзија Косе, била је по угледу на бродвејску.

Онда сам 2010. дошао у Београд и прво што сам радио јесте била нова прича инспирисана Косом Кокана Младеновића.

То је била једна измештена Коса, која је говорила о протестима на Волстриту и младима у том тренутку.

Нова представа у којој учествују и глумци Позоришта младих из Новог Сада је нешто ново и говори о тој младалачкој емоцији.

Коса за мене ипак није прича једног времена.

Поготово што сексуална револуција, 50 година од прве Косе, и даље није стигла у Србију.

Коса нам је увек потребна.

Grey line

Све фотографије су заштићене ауторским правима.

Grey line

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи