Мигранти и Балкан: Јесу ли страхови од нове избегличке кризе оправдани

  • Наташа Анђелковић
  • ББЦ новинарка
Према подацима Инфопарка, организације која се годинама бави питањем миграната, тренутно у Србији борави мање од 7.000 миграната.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Према подацима Инфопарка, организације која се годинама бави питањем миграната, тренутно у Србији борави мање од 7.000 миграната

Откако је после војног пораза у Сирији прошле недеље Турска отворила границу са Грчком за мигранте, на Балкану се све више говори о обнављању такозване „Балканске руте" и снажном налету избеглица на путу ка Европи.

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган најавио је да ће милиони избеглица кренути ка Европи, а од прошле суботе је на граници Грчке и Турске заустављено најмање 24.000 људи.

Поређења ради, 2015. године када је мигрантска криза била на врхунцу, такозваном „Балканском рутом" - од Грчке, преко Северне Македоније, Косова, Србије и Босне и Херцеговине ка земљама западне Европе, пре свега Немачкој - прошло је више од милион људи.

Док поједини политичари користе тренутну ситуацију за промовисање антимигрантских ставова, они који су на терену - Комесаријат за избеглице Србије и активисти хуманитарних и невладиних организација - сматрају да су страхови неоправдани.

„Они мигранти који су у Грчкој прећи ће вероватно Западни Балкан на путу до Европе, као што су и досад прелазили", каже за ББЦ на српском Гордан Пауновић из невладине организације Инфопарк.

„Али треба знати да је то педесетак људи дневно, то су занемарљиве цифре. Током 2015. пролазило је 5.000 дневно - то је 100 пута више људи", напомиње Пауновић.

И Владимир Цуцић, комесар за избеглице и миграције Србије, сматра да је далеко мањи број људи је у покрету него што је најављивано.

Србија: Ситуација као претходних година, а различито расположење

Према подацима Инфопарка, организације која се годинама бави питањем миграната, тренутно у Србији борави мање од 7.000 миграната.

Слични су и подаци Комесаријата за избеглице - у прихватним центрима се тренутно налази 5.691 особа, а ван центара око 650 људи који углавном одбијају да буду смештени у ове објекте.

„Имаћемо врло сличну ситуацију као претходних година. Број мигранта јесте мало порастао, али то је све релативно занемарљиво - можда их на годишњем нивоу има 5.000 више.

„Уместо 30, биће 35 хиљада људи", каже Пауновић.

Потпис испод видеа,

У центру за пријем избеглица у Обреновцу мигранти имају бенд.

Но, атмосфера у земљи се променила - док су пре пет година многи носили помоћ мигрантима, данас је - и међу политичарима и међу грађанима - чини се, расположење другачије.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је да ће Србија наставити да буде солидарна са мигрантима, али је први пут рекао да „уколико буде потребно, у Србију неће ући нико".

„Али то ћемо сами да процењујемо, а нећемо да се иживљавамо над тим људима. Сигурно нећемо бити паркинг за мигранте и неће бити насељено 400.000 миграната", рекао је Вучић.

Лидер Двери Бошко Обрадовић се посебно истакао медијским наступом на Јутјубу - где је извео својеврсни експеримент са чашама у којима су вода и сокови, показујући тако, наводно, мешање миграната и грађана Србије.

Двери су оформиле и резолуцију о мигрантској политици којом се наглашавају потенцијални „проблеми концентрације војно способних миграната који се, како наводе, „неконтролисано крећу Србијом".

Потпис испод видеа,

Убиство на рубу мигрантске кризе у Босни

Пауновић сматра да „мигрантско питање није више хуманитарно и безбедносно, већ је постало политичко.

„На њему се губе и добијају избори", наводи Пауновић.

Како он каже, насиље су према мигрантима су прихватиле и неке од европских институција које су изразиле „подршку Грчкој, само да задржи мигранте да не дођу у њихово двориште".

Такав став има и реперкусије на Србију, наводи.

„Највећи проблем је погоршање друштвене климе и чињеница да је овде нормализовано присуство профашистичке, расистичке и антимигрантске реторике.

„Делови опозиције се утркује ко ће већу лажну вест да измисли", истиче Пауновић.

Он позива надлежне да регују на свакодневне изјаве које су отворено позивање на расну и верску дискримнацију или узнемиравање јавности.

Како се Северна Македонија припрема за нови талас миграната

Александар Миладиновић, ББЦ репортер, из Скопља

Северна Македонија се налази у потпуно другачијој ситуацији у односу на 2015. годину и последњу велику мигрантску кризу.

На власти више није Никола Груевски, који је тада био део система за решавање питања балканске мигрантске руте.

На власти није ни влада која има пун капацитет, већ техничка влада коју чине представници и власти и опозиције, што је македонски специјалитет пред изборе.

Технички премијер је Оливер Спасовски, министар унутрашњих послова владе Зорана Заева.

Ове недеље одржан је састанак посебног штаба у оквиру Владе и донета је одлука да се подигне степен приправности, а поновљено је и да Северна Македонија остаје транзитна земља.

Влада је најавила и да ће се ојачати жичана ограда, која је коришћена за спречавање преласка мигранта и 2015.

Остају два транзитна центра „Винојуг" и „Табановце" и у њој се мигранти могу задржати свега 72 сата, рекао је технички премијер.

И македонска полиција чека евентуални нови мигрантски талас у деликатном стању јер је привремено на њеном челу технички министар из редова опозиционе ВМРО-ДПМНЕ.

Око овог ресора воде се и највеће политичке битке у предизборном периоду јер Северну Македонију очекују парламентарни избори 12. априла.

Шта државе могу да ураде?

У Србији, полиција мора да појача присуство у пограничном подручју и обезбеди личну сигурност и имовину људи који живе у местима попут Кањиже и Шида и околним селима, а да истовремено не омета проток миграната, наводи Пауновић.

„То је једини начин да Србија не постане паркинг за мигранте, што је страх који постоји код једног броја људи", каже он.

Исти број људи који уђе у Србију, додаје Пауновић, треба из ње да изађе, да би Србија наставила да обавља „функцију проточног бојлера".

„Већина људи у Србији мигранте не види. Они верују да миграната овде више нема и да није пропаганде екстремиста и ксенофобних група, ово би било много мања тема", додаје Пауновић.

Владимир Цуцић, комесар за избеглице и миграције, сматра да „нема места страху и паници".

„Кад смо прегурали 2015. и оних милион и нешто људи у партизанским условима и били за пример целој Европи и целом свету, онда је ово ситница.

„Али да ће да стану миграције, неће у скорије време. Капиларно ће да наставити постоје", каже он.

Аутор фотографије, AFP

Потпис испод фотографије,

Више људи је примљено у болицу због повреда у сукобима мигранта са грчком полицијом

Шта се догодило у Турској?

У Турској тренутно има око 3,7 милиона сиријских избеглица, као и миграната из других земаља попут Авганистана.

Од децембра прошле године скоро милион људи је побегло на границу Сирије и Турске, због жестоких борби у сиријској области Идлиб.

Ердоган је рекао да ЕУ није пружила никакву помоћ да се избеглице сместе у безбедне зоне у Сирији. Пошто план није уродио плодом услед војних неуспеха, Анкара је званично саопштила да отвара границе и хиљаде миграната је кренуло ка грчкој обали.

Хиљаде њих су се током викенда сукобили са грчком полицијом и војском, а шефица Европске комисије Урсула фон дер Лејен је Грчку назвала „штитом Европе" и обећала новчану помоћ од 700 милиона евра.

Аутор фотографије, EPA

Потпис испод фотографије,

Група избеглица на обали Турске

Хронологија мигрантске кризе у Европи

  • Највећи број долазака - 1.015.078 - забележен је 2015. године. Тада су хиљаде људи изгубиле животе у путу
  • Више од 800.000 људи стигло је преко мора из Турске у Грчку. Већина је наставила путовање Европом како би стигла до Немачке и Шведске.
  • ЕУ и Турска су 20. марта 2016. постигле договор по којем су сиријске избеглице враћене са грчких острва у Турску. Заузврат, Турска је добила шест милијарди новчане помоћи од ЕУ
  • После постизања договора, драстично се смањио број избеглица у Грчкој
  • До обала Италије је током 2016. и 2017. стигло 180.000 и 119.000 људи, које су кријумчари чамцима превезли из Северне Африке, писао је ББЦ Њуз.
  • Током 2017. године Италија је примила 67 одсто свих мигранта који су стигли до Европске уније. Тај број се значајније смањио тек 2018.
  • Највећи број тражилаца азила у ЕУ су из Сирије, Ирака, Авганистана, Нигерије и Пакистана, у свима њима су недавно били или и даље трају сукоби.
  • Између 2014. и 2017. године, више од 919.000 Сиријаца затражило је азил у ЕУ.
Потпис испод видеа,

Како је Шид прихватио избеглице

Шта даље?

Никакав велики талас мигрантске кризе није могућ, тврди Пауновић.

„Европа је донела одлуку да су њене спољне границе затворене, да Грчка и Фронтекс на Медитерану бране такозвану тврђаву Европе, тако да никакав драматичан пораст броја миграната нећемо видети".

То би, каже, било могуће само у случају да дође до неке ужасне глобалне катаклизме.

И Цуцић каже да је „Србија домаћи задатак обавила најбоље могуће" и да ће наставити то да ради.

Србија није узроковала мигрантску кризу, а много је помогла да она буде амортизована, истиче он.

„Нико од милион људи који су прошли Балканом није се вратио. Као земља транзита, ми ту чорбу кували нисмо, није ред ни да кусамо", закључује Цуцић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk