Црногорски епидемиолог у Интервјуу петком: „Можемо да сузбијемо епидемију, али је то џабе ако имамо жариште у окружењу”

  • Александар Миладиновић
  • ББЦ новинар
Сенад Бегић

Аутор фотографије, NAda Vojinović/IZJZ CG

Потпис испод фотографије,

Сенад Бегић каже да припада бројној генерацији младих епидемиолога који су оснажили црногорски одговор на пандемију

Са око 630 хиљада становника, Црна Гора би епидемиолозима могла да буде релативно једноставан задатак.

Док Србија у једном дану потврди и више од 400 случајева заражених вирусом корона, у десет пута мањој Црној Гори укупни број заражених од почетка епидемије није достигао 300.

„Можемо ми средити епидемиолошку ситуацију у једној општини или држави - потребно је само време - али џаба нам све ако жаришта и даље има у окружењу или у Европи.

Овде се не ради о одлуци једне државе него о чињеници да ћемо сви зависити од других и да је јединство и заједништво на глобалном нивоу кључна ствар у овој пандемији", каже за ББЦ на српском помоћник директора Института за јавно здравље Црне Горе Сенад Бегић.

Он каже да су стручњаци задовољни резултатима које постижу чија је тајна у чињеници да су власти слушале струку, као и да су ригорозне мере уведене и пре него што се први случај појавио.

„На почетку је нама био циљ да у потпуности сузбијемо епидемију, али питање je колико је то утопистички циљ - треба бити реалан и водити рачуна о људским и свим другим ресурсима.

Не треба тежити нечему што није одрживо - Црна Гора има прилику да епидемију сузбије, да вирус не стигне до осетљивих, али ми тежимо да епидемијску кризу развучемо и да растеретимо здравствени систем."

Црна Гора је последња у региону забележила први случај заразе вирусом корона - први пацијент, који се у међувремену опоравио, регистрован је 17. марта.

Podgorica, 27. mart 2020.
Getty Images
Virus korona u Crnoj Gori

Zemlja Evrope koja je poslednja registrovala obolele

  • 324ukupno obolelih

  • 265oporavljenih pacijenata

  • 8preminulih

Izvor: Institut za javno zdravlje Crne Gore, 7. maj 2020.

„Црногорци воле пуно да славе и пуно да тугују"

Епидемиолог Бегић каже да је јасно да је црногорски начин борбе са вирусом специфичан.

„Код пандемија се не може применити правило - ко је видео једну пандемију - видео је све, не постоји један модел који се примењује свуда."

Осим броја становника, он издваја и културолошке и обичајне разлике.

„Црногорци воле да пуно славе и пуно тугују - ми смо идентификовали најмање три или четири сахране које су епидемиолошки били кључни догађаји за ширење заразе када мере још нису биле проглашене.

Ту је и огроман степен јединства, на сваком кораку - од односа и придржавања донетих мера, до чињенице да у теренским истраживањима имамо велику подршку и оболелих и њихових контаката."

Управо су сахране и породична окупљања главни начини ширења заразе у Црној Гори, а Бегић напомиње да је у два велика кластера, како се још називају жаришта повезаних заражених, окупљено око 40 одсто оболелих у Црној Гори.

„Ми и даље успевамо да идентификујемо све контакте.

Додуше, имамо и неколико случајева за које немамо податке о извору инфекције, али то је разумљиво на овом нивоу заражавања."

Бегић каже да је проблем са којим су се црногорски епидемиолози сусрели на почетку епидемије била друштвена осуда заражених.

„Свако сваког зна јер друштво није велико, али смо се изборили и са проблемом стигматизације неколицине првих случајева."

Ипак, велику буку у читавом региону подигла је јединствена одлука црногорских власти да на почетку борбе са вирусом објави имена оних који морају бити у самоизолацији.

Одлуку је донело Национално координационо тело за заразне болести уз подршку Агенције за заштиту личних података, док су јој се успротивиле неке организације цивилног друштва.

„Када је примећено да неки не схватају значај самоизолације и останка у кући, а потенцијално су били инфицирани, донета је одлука да се објаве подаци о особама у самоизолацији.

То је епидемиолошким службама значајно помогло јер се променио образац понашања тих особа - на значају је добило друштвено одговорно понашање тих људи", сматра Бегић.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

У Црној Гори је на болничком лечењу тренутно 31 особа (податак од 16. априла 2020. године)

У Тузима као у Кини

Посебна етапа црногорске борбе са пандемијом одвијала се у Тузима, општини са нешто више од 11 хиљада становника.

Најмлађа црногорска општина, која је независност од Подгорице стекла 2018. године, искусила је потпуни карантин.

„У Тузима смо имали породични кластер у ком је иницијални случај био повратник из САД који је стигао пре увођења мера, а откривен је тек кад је развио симптоме док је до тада већ имао интензивне контакте.

Чим смо дошли до епидемиолошких података уз комбинацију са културолошким карактеристикама, предложили смо да се комплетна општина стави под посебне мере - забрани излазак из објеката становања, кретање и излазак из општине."

Број оболелих нарастао је до 36, али се строгим мерама ту и зауставио.

Бројне вишечлане, чврсто повезане породице ове недеље могле су да одахну када је после неколико недеља дозвољено по једном члану домаћинства да изађе у набавку основних намирница.

„Оно што су ти становници постигли, виђено је само у Кини и нисам сигуран да то игде постоји - апсолутно придржавање мера, без иједног проблема, и то је угасило тај кластер.

Видели смо онда огромну посвећеност - кризног штаба, општинских служби, подгоричких служби - сви су се ставили у службу те општине", каже Бегић.

„Ниједна маска не може да замени физичку дистанцу"

И сама Светска здравствена организација (СЗО) мењала је препоруке за ношење маски током ове пандемије - од става да оне нису адекватна заштита и да су обавезне за заражене и медицинске раднике, па до закључка да оне могу чувати друге од нас.

Црногорске власти својим грађанима још не намећу обавезу ношења заштитне опреме.

„Наш став је да високо филтрационе маске треба да буду доступне здравственим радницима, док је део те медицинске опреме доступaн и грађанима.

Став је да свако ко носи маску, треба да је носи правилно, али још није обавеза да је сви грађани носе - јасно је да ниједна маска не може да замени физичку дистанцу", наглашава епидемиолог Бегић.

„Тешко је предвидети даља дешавања"

И за епидемиолога Бегића, питaње будућности остаје замагљено.

Ипак, за најближу будућност и викенд православног Ускрса, нема никакве дилеме око исправности одлуке да се избегну било каква масовна окупљања.

„Било какво масовно окупљање, било који да је разлог, представља епидемиолошки ризик.

Католички Ускрс је за нама, мисе су служене без присуства верника - грађани добро знају шта је ризик, колико је важно знати да постоје асимптоматске особе."

На питање о нешто даљој будућности и могућностима повратка живота налик оном пре пандемије, Бегић има много више недоумица.

„Тешко је, готово је немогуће предвидети даља дешавања јер не постоји ниједан податак који указује да ће се овај вирус повући доласком лепших дана.

Јасно је да отварање граница и попуштање мера неће бити нагло већ јако пажљиво разматрано и одвијаће се сукцесивно."

Пандемија, сматра он, није више ствар само лекара.

„Одавно ово није проблем здравственог система него комплетног друштва.

У његовом решавању успеће само она која се стриктно буду придржавала мера које су мање-више свуда исте", закључује Бегић.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Црногорска полиција помаже у спровођењу полицијског часа у Црној Гори

„Епидемиолошко читање" Тита

Сенад Бегић један је од најмлађих стручњака који се на највишем нивоу у региону бори са вирусом корона.

То га није спречило да се у истраживању агенције Ипсос нађе међу три личности које уживају највеће поверење грађана Црне Горе у актуелним догађајима.

Рођен је 1981. године, медицину је студирао у Подгорици, а епидемиологију специјализирао у Београду.

„Ми се школујемо за овакве ствари, као што је Тито говорио - спремамо се као да ће сутра почети рат, а живимо као да ћемо 100 година бити у миру.

Ми се припремамо и едукујемо за пандемије, али се надамо да никада нећемо искусити њихову разарајућу моћ."

Већ дванаест година, Бегић је запослен у Институту за јавно здравље Црне Горе.

„Све приморске општине имају један или чак и два стручњака епидемиологије, општине на северу су много боље покривене.

Црна Гора има низ младих, ентузијастичних, школованих епидемиолога који су кроз пројекте стицали искуства у Европи и свету."

На опаску да епидемиологија није била међу најтраженијим специјализацијама, Бегић се неће увредити - каже да разуме млађе колеге које су тежиле клиничким и хируршким гранама које могу деловати атрактивније и динамичније.

„У последњих пар година, епидемиологија је постала све интересантнија грана медицине - чак и Светска здравствена организација налази да је најмање шест од десет здравствених опасности у годинама пред нама из домена епидеомиологије.

Ми само радимо свој посао, правдамо поверење грађана, али и средства која су уложена у нас од буџетских пара - струка добија на значају и ја се надам да ће се и после ове пандемије тај тренд наставити у осталим областима здравства", закључује Бегић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk