Покрет Самоопредељење: Шта је тајна косовског политичког феномена

  • Александар Миладиновић
  • ББЦ новинар
Приштина, 28. мај 2020.

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије,

Аљбин Курти поздравио је своје присталице са терасе зграде Владе Косова само дан пре него што је смењен са те функције

Од идеје рођене у затвору, преко протеста, хапшења, превртања камиона, сузавца у Скупштини, па све до најкраће владе - све то стане у 15 година историје покрета Самоопредељење.

Овај посебан играч на косовској политичкој сцени обележио је последњих деценију другачијим приступом од већине партија које сада морају да се уједине у вршењу власти да на премијерском месту не би био Аљбин Курти.

„Одувек смо желели да направимо покрет који је шири од политичке партије - ако желимо одрживе промене, оне морају да буду подржане из свих слојева друштва.

„Један левичар и један конзервативни десничар могу да нађу заједнички циљ у Самоопредељењу - а после из покрета могу да настану партије различитих идеологија", присећа се за ББЦ на српском времена настанка покрета један од његових оснивача Љибурн Аљију.

После турбулентних година развоја, Самоопредељење је постало једна од водећих политичких опција.

„Самоопредељење подржавају претежно млађе генерације које немају нужно националистичка осећања, већ желе смену корумпираних политичких елита", сматра новинарка из Приштине Сербезе Хаџиај.

У јуну 2005. године, дотадашња углавном студентска мрежа трансформисала се у покрет који се пет година касније дефинитивно укључио у политичку борбу изласком на изборе.

На парламентарним изборима 2019. године, партија Аљбина Куртија освојила је највише гласова па је, после вишемесечних преговора, Курти постао премијер.

Ипак, после само 50 дана, Демократски савез Косова (ДСК) Исе Мустафе напустио је владу, да би неколико месеци касније ДСК преузео премијерско место и у потпуности сменио Самоопредељење са власти.

Како је настао покрет

После НАТО бомбардовања 1999. године, на Косову је створена нова реалност - без контроле југословенских и српских снага, уз присуство међународне војске и администрације Уједињених нација.

„Идеја да је на Косову потребан један снажан покрет родила се док смо били политички затвореници у Нишу.

„Разговарали смо о томе како Косово треба да се понаша после рата", каже Љибурн Аљију.

Потпис испод фотографије,

Љибурн Аљију данас је посланик у Скупштини Косова

Он подсећа да је највећа косовска партија ДСК створена после пада социјализма, док су на почетку 21. века партије Хашима Тачија и Рамуша Харадинаја изрониле из ратног периода.

„Стварању нашег покрета није претходио такав земљотрес - ми смо покрет стварали ни од чега.

„Било је нас неколико затвореника, имали смо искуства из претходних покрета, а Аљбин Курти је водио студентске протесте деведесетих."

Име су одабрали у складу са начелима, додаје Аљију.

„Заступали смо позитивни део национализма - његову ослободилачку функцију, па нам је било какво решење унутар Србије или Југославије било неприхватљиво.

„Све је то требало решити референдумом - отуд и име Самоопредељење."

Референдум је означен и као начин за добијање одговора на питање да ли грађани Косова желе уједињење са Албанијом, а самоопредељење је принцип који Аљију наводи као кључан и у односу према власти мисије УН (УНМИК).

„Нисмо били против Уједињених нација него против система у коме странци долазе да нама управљају, а они су имуни од тих закона - то је колонизаторски однос.

„Они нас нису сматрали грађанима него становницима", каже Аљију.

Протести или насиље

За Самоопредељење се чуло и ван Косова када су на протестима 10. фебруара 2007. године избили масовни нереди.

У окршајима са припадницима румунског контингента УНМИК полиције погинуло двоје, а повређено 80 демонстраната, док је Курти ухапшен.

„Самоопредељење има историју стварања проблема на уличним протестима и профил снажне опозиције.

„Готово целокупно њихово руководство створено је кроз протесте", каже новинарка Сербезе Хаџиај.

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије,

Последњи протест Самоопредељења одржан је за време пандемије вируса корона, уз поштовање удаљености међу демонстрантима

Љибурн Аљију и данас тврди да су све акције покрета биле мирне, укључујући и бацање боје на зграде или „мирни марш" на полицијске барикаде 2007. године - јер нико на тај начин није био повређен.

„За наше тадашње противнике, бити миран значи остати код куће и ништа не рећи.

„За нас, бити миран значи и изразити протест на миран начин, да нико не буде повређен нити нападнут."

Усвајање плана Мартија Ахтисарија у Скупштини Косова био је сигнал да Самоопредељење промени стратегију.

Уместо дотадашње борбе на улицама и грађанским акцијама, одлучили су се да 2010. године први пут изађу и на изборе.

„Регистрацијом као странка, ми нисмо престали да будемо покрет.

„Тиме смо само добили нова средства да бисмо постигли наше циљеве."

На сваким следећим изборима, покрет је освајао више гласова - од 88 хиљада, преко 99 хиљада, па све до 200 хиљада 2017. године, односно 221 хиљаду 2019. године.

Раст у гласовима паралелно се одвијао са бројним протестима - од противљења Бриселском споразуму 2013. године када је током протеста повређена америчка амбасадорка Трејси Ен Џејкобсон, преко превртања камиона са српском робом 2016. године, па све до сузавца у сали Скупштине Косова приликом покушаја усвајања споразума о демаркацији границе са Црном Гором.

Аљију тврди да насиље никад није била стратегија Самоопредељења, већ да је сила примењивана над члановима покрета.

За испаљивање патрона сузавца у скупштинским клупама, Аљију са осмехом објашњава разлоге.

„Овде народ зна шта је сузавац јер га је често удисао на протестима.

„Није фер да само посланици не знају шта је сузавац, или да су га заборавили из Милошевићевог времена."

Аутор фотографије, Ermal Meta/AFP/Getty Images

Потпис испод фотографије,

Куртија је хапсила и косовска полиција када је 2005. године Самоопредељење протестовало против присуства Уједињених нација на Косову

Самоопредељење и Срби

Политичка представница косовских Срба Рада Трајковић каже да је однос српске заједнице и Самоопредељења пун контроверзи.

„Самоопредељење је велики изазов и непознаница, пре свега због негативне пројекције која постоји према њима.

„Још се добро не разумемо, нисмо се практично ни у потпуности упознали."

Она додаје да је први утисак умногоме определио споро успостављање поверења између две стране.

„Покрет је у почетку избегавао и да комуницира са Србима, изводио је акције које су изазивале страх и штету код Срба.

„Сећам се кад су њихови млади чланови на Видовдан правили сачекуше за сва превозна средства Срба који су желели на Газиместан - то је све стварало осећај да нису добронамерни за Србе."

Аутор фотографије, Medija centar Beograd

Потпис испод фотографије,

Рада Трајковић каже да кампању воде само ноћу, кад их нико не види, због притисака

С друге стране, Љибурн Аљију са поносом истиче да потиче из Прешева, из породице која се са Србима и Аустријанцима борила против Турака у 18. веку.

„Срби и Албанци су живели заједно све док Србија као држава није окупирала Косово - тад је почео конфликт са Србијом.

„Наш конфликт је одувек био са државом Србијом, не са српским народом."

Аљију тврди и да је Ахтисаријев план створио услове да се људи трајно поделе по етничким и верским линијама, што отвара простор за трајни конфликт.

„Уместо интеграције људи, интегришу се политичари, а људи на терену се одвајају - видите Вучића и Дачића са Тачијем, док се људи раздвајају."

Рада Трајковић каже да су односи на терену временом релаксирани.

„Они су били потпуно другачији од осталих партија - када оду на годишњи одмор, они су препуштали општину својим заменицима Србима са пуним ингеренцијама.

„Били су спремни да Срби промовишу своје вредности, да остварују права."

Иако су таблоиди блиски властима у Београду упозоравали на екстремизам Аљбина Куртија, уз договор са Србијом, Српска листа ушла је после избора 2019. године у Куртијеву владу.

Ипак, српски посланици били су и међу онима који су срушили ту власт.

„Веома сам се изненадила када је Српска листа учествовала у рушењу Куртијеве владе јер је он деловао спреман да изручује људе Трибуналу за злочине почињене на Косову.

Куртију би било природно да су Срби постали прави партнери и подршка за опстанак на власти и то би донело промене које би нам пуно значиле, али је Српска листа постала сигуран Тачијев глас јер су Вучић и Тачи заправо једно", закључује Рада Трајковић.

Каква је будућност покрета

Одлазак Самоопредељења са власти после само 50 дана протекао је без инцидената, мада се Аљбин Курти није појавио да лично преда функцију наследнику Авдулаху Хотију.

„Ми не бацамо сузавац за формирање владе, иако су они то очекивали, мада не знам да ли ће бити потребе за сузавцем ако буду покушавали да постигну лош споразум са Србијом.

„Ипак, мислим да неће бити потребе јер сада нас подржава више људи него пре неколико година - кад имаш више снаге и подршке, мања је потреба за сузавцем", каже Куртијев страначки сарадник Љибурн Аљију.

Он додаје да је краткотрајна власт Самоопредељења била довољна да конкуренти виде шта ће се десити када странка поново дође на победничко место.

„Наши противници су мислили да ћемо се понашати као они - наше владе до сада су јачале, па смо добили богате политичаре и сиромашан народ.

„Сада имамо две партије - ми смо са једне, а сви други са друге стране, плаше се да ћемо им анализирати имовину и открити како су се обогатили."

Новинарка Сербезе Хаџиај каже да би оваква стратегија Куртијеве странке могла да донесе резултат.

„У испитивањима јавног мњења наводи се да више него икад расте подршка Самоопредељењу, посебно након што је ДСК срушио владу уз подршку председника Тачија.

„Постоји очекивање да би, ако би избори били одржани, Самоопредељење освојило више гласова него све друге партије заједно."

Због тога, и један од оснивача покрета закључује да циљ Самоопредељења није био опстанак на власти.

„Да уђемо у њихове игре, ми више не бисмо били ми и то би било добро за њих.

„Боље је да паднеш једном и не промениш се, него да се често мењаш - за нас није био проблем да губимо, кроз падове смо јачали", закључује Љибурн Аљију.

Дванаест година након проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 115 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk