Протести у Бугарској: Од плаже у Бургасу до насиља пред Народном скупштином у Софији

  • Петра Живић
  • ББЦ новинарка
епа бугарска 2

Аутор фотографије, EPA

Више од 50 људи је повређено, а више од 100 ухапшено на протесту у главном граду Бугарске где демонстранти већ 56 дана протестују против владе премијера Бојка Борисова.

„Данашњи протест био је као ниједан до сада", каже за ББЦ на српском Антонија Сивикова говорећи о протесту испред Народне скупштине Бугарске где су се 2. септембра окупиле хиљаде људи.

Сивикова, наставница немачког језика и власница мале породичне фирме, на улицама је већ два месеца.

Демонстранти су се окупили испред зграде Народне скупштине у Софији првог дана заседања парламента након летње паузе како би протестовали против плана владајуће партије да изгласа нови Устав.

Већ скоро два месеца демонстранти широм Бугарске траже оставку Борисова и главног тужиоца Ивана Гешева, незадовољни начином на који се Влада бори са корупцијом.

„Била сам на сваком протесту. Мислим да је протест једини начин да се изрази незадовољство - ако нисте члан владајуће партије, ако не подржавате владу, немате права да критикујете", каже Сивикова.

Док је владајућа партија у парламенту покушавала да обезбеди већину за промену устава, а председник Бугарске Румен Радев позивао премијера Борисова да поднесе оставку, демонстранти су зграду Скупштине и полицију гађали јајима, парадајзом и камењем.

Полиција је одговорила сузавцем.

„Демонстранти не желе да садашња власт мења устав. Организатори су јуче објавили да протести више неће бити мирни", каже за ББЦ на српском Лилија Мустакова, новинарка телевизије Нова ТВ из Софије.

Аутор фотографије, Антонија Сивикова

Измене Устава - „тактика одуговлачења" и окидач за насилне протесте

Тактика одуговлачења - овако план владе о изменама Устава описује Димитар Бечев, професор Универзитета Северне Каролине и истраживач Атланског савеза.

„Сви виде предлог премијера Борисова о новом Уставу као одлагање како би влада издржала до следећих редовних избора", каже Бечев за ББЦ на српском.

Редовни парламентарни избори би у Бугарској требало да се одрже у марту 2021. године.

Борисов, који је већ трећи пут обавља функцију премијера Бугарске, након недеља протеста у Софији и другим градовима Бугарске, обећао је да ће поднети оставку када Скупштина изгласа предлог о изменама Устава.

Главни циљ уставних промена требало би да буде јачање независности правосуђа.

Међутим, ни предлог измена Устава, ни реконструкција владе која је уследила након избијања протеста, када је смењено четворо министара, нису умирили демонстранте.

Сивикова је други дан септембра провела пред зградом Народне скупштине јер не верује да садашња Влада има довољно стручњака који би могли да измене Устав на прави начин.

„Поверење у Владу не постоји и једино што желимо да видимо је оставка садашње власти", каже.

Циљ демонстраната су слободни избори, додаје.

„Желимо да премијер Бојко Борисов и јавни тужилац Гешев поднесу моменталне оставке и да се оформи експертска прелазна влада како би се организовали фер избори", каже.

„Уставне промене тренутно нису потребне Бугарској. Уместо такве диверзије, потребни су регуларни избори на којој ће људи одлучити о власти", сматра Бечев.

Аутор фотографије, Антонија Сивикова

Од плаже у Бургасу до насиља пред народном скупштином

Протести у Бугарској почели су 9. јула након што је главни тужилац Иван Гашев наредио претрес канцеларије председника Румена Рудена и хапшење двоје његових сарадника осумњичених за трговину утицајем.

Хиљаде људи тада је изашло је на улице у знак протеста против Гашева и владе Бојка Борисова које су оптужили за повезаност са тајкунима и корупцију.

Председник Румен Радев, који долази из редова опозиционе Социјалистичке партије, стао је на страну демонстраната и већ скоро два месеца позива премијера Бојка Борисова да поднесе оставку.

„Радев је ново лице у бугарској политици. Покушава да се позиционира као неко ко се обраћа широким слојевима друштва", каже професор Бечев.

Незадовољству је допринео и догађај који се одиграо два дана пре претреса Радеве канцеларије, на плажи недалеко од приморског града Бургас.

Бивши министар правде и вођа опозиционе партије Демократска Бугарска Христо Иванов 7. јула је са још двојицом људи чамцем пристао на плажу на Црном мору, која се налази недалеко од виле Ахмеда Догана, некадашњег вође турске мањинске партије Покрет за права и слободе (МРФ).

Циљ им је био да на плажи оставе бугарску заставу.

Застава је завршила у мору - бацили су је припадници обезбеђења који чувају ову јавну плажу.

У преносу уживо на Фејсбуку, Иванов је тада рекао да је циљ постављања заставе био да се „плажа врати народу" и укаже да бугарску владу „контролише Дељан Пејевски".

Пејевски, бизнисмен и власник великог броја медија у Буграској, такође је члан Покрета за права и слободе, опозиционе странке коју су Иванов, а касније и демонстранти на улицама Бугарске, оптужили да „управља владом из сенке".

„Партија за права и слободе која подржава етничке Турке и муслимане годинама уназад је формално или неформално била део различитих влада и њени чланови су успели да изграде пословно царство", објашњава професор Бечев.

Након реконструкције владе средином јула, владајућа партија Бојка Борисова, Грађани за европски развој Бугарске, саопштила је да су промене у влади биле неопходне „како би се елиминисале сумње да је партијом управљају МРФ и Пејевски", пренео је Радио слободна Европа.

„Пејевски има медијски конгламерат и многи људи у Бугарској га виде као симбол проблема заробљене државе са којим се Бугарска суочава", каже Бечев.

Ово није први пут да Бугари протестују због Пејевског.

Хиљаде људи изашло је на улице 2013. године када је именован на место шефа Државне агенције за националну безбедност, подсећа Бечев.

„Када су демонстранти тада упирали прстом на Пејевског, то је чинила група младих, образованих људи из урбаних средина и нико на то није обраћао пажњу", каже.

За седам година, ситуација на улицама Бугарске се променила, додаје.

„Данас протестују и млади и стари - много више људи се пробудило из различитих сегмената друштва", каже Бечев.

Демонстранти не планирају да одустану упркос сукобима

Аутор фотографије, EPA

Новинарка Мустакова каже да се атмосфера на улицама, за скоро два месеца, колико трају протести, мењала.

„На почетку, било је много младих људи - били су главна покретачка снага. Међутим, данас је на улицама огроман број људи различитих профила", каже.

Почетком јула, демонстранти су поставили кампове на главним саобраћајницама Софије и данима блокирали саобраћај.

„Блокаде су створиле проблеме и тензије. Временом је много људи постало нервозно због блокада и почеле су размене тешких речи јер је живот у Софији стао", каже.

Сукоби испред зграде Скупштине 2. септембра ескалација су тензија која се ствара већ недељама уназад, сматра.

„Ово је први пут да видимо насиље на улицама и ухапшено је много људи. Полиција је саопштила да је велики број њих већ био хапшен. То нам показује да међу демонстрантима има људи који су на улицама да би провоцирали", каже Мустакова.

На једном од протеста Мустакова је нападнута, заједно са колегом сниматељем са којим је извештавала.

„Било је вече као и свако друго на протесту, међутим, група провокатора је скренула пажњу на мене и колегу сниматеља", прича.

Сећа се да их је опколила група људи који су их вербално напали.

„Покушали су да створе утисак да смо ми провокатори који су ту да дигну тензије", прича.

Уз помоћ полиције успели су да напусте протест.

„Много људи је одустало од протеста баш због оваквих провокација и насиља", додаје.

После протеста 2. септембра, друштвене мреже су преплавили снимци сукоба полиције и демонстраната.

Министарство унутрашњих послова Бугарске саопштило је да полиција користила само неопходну силу да би разбила демонстрације.

Портпарол Европске комисије саопштио је да Европска унија прати развој ситуације у Бугарској и да сила коју надлежни користе да би смирили демонстрације мора бити умерена.

Сивикова не намерава да престане да одлази на протесте.

„Већина демонстраната је позивала на миран протест, али било је људи који су дизали тензију, и то није лице протеста у Бугарској", каже.

Упркос сукобима, сматра да је важно да изађе на улицу.

„Мислим да је важно да нас буде што више јер наша земља изгледа зависи само од нас. Чини се да је Европска унија заборавила на своје принципе и на нас. Сами смо", љута је Сивикова.

Мустакова каже да демонстранти на Фејсбуку најављују да ће наставити са протестима.

„Нико не зна куда ће ово отићи, остаје нам само да пратимо дешавања дан за даном", каже.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk