Балкан, екологија и загађење река: Надлежни на састанцима, активисти траже хитне акције

Фотографије Потпећког језера препуног ђубрета преплавиле су интернет крајем 2020. и почетком 2021. године, а неколико дана касније у овај део југозападне Србије стигли су багери, камиони и друга механизација и почели да уклањају отпад.

На ужичку депонију Дубоко превезено је 36 камиона отпада до петка, 22. јануара, а процењује се да је у води још нешто више од те количине смећа, пише у одговору које је ББЦ на српском добио од предузећа Србијаводе, ангажованог на чишћењу.

Са састанка надлежних у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини у понедељак стигле су само најаве сарадње на решавању проблема загађења река на Балкану.

Активисти из ових земаља кажу да они одавно међусобно сарађују, али да њихове коментаре власти често не чују.

„Ми смо комшије и радимо заједно, указујемо на проблеме, али ово не можемо ми да решимо. Власти су те које могу", каже Алмер Мекић из црногорске невладине организације Еуромост из Бијелог Поља у Црној Гори за ББЦ на српском.

Уклањање отпада не решава проблем и његов узрок, сагласни су еколошки активисти из земаља у региону.

Страхују и да састанак неће донети конкретна решења, већ да ће све остати на папиру - као и до сада.

„Десет година указујемо на проблем без резултата"

Главна тема састанка било је загађење слива реке Дрине, чија је Лим притока.

Пре неколико година одржан је сличан састанак, међутим, без конкретних резултата, каже Алмер Мекић.

Његова организација годинама прати стање на Лиму и указује на константни проблем загађења, али на њихове апеле надлежни не реагују.

„Ми смо десет година живота дали за ту реку и гледамо ове слике сада.

„Кад видимо толики отпад на оном месту, запитамо се шта смо ми урадили, шта радимо све време", каже Мекић.

Објашњава да је тренутно стање најгоре од кад прати ситуацију на Лиму.

„Показало се оно на шта смо годинама указивали, али нико изгледа није схватио озбиљно.

„Ово је само део последица ако се овај проблем не буде решавао", каже Мекић.

Саша Бијелић, еколошки активиста из Прибоја у Србији, рекао је раније за ББЦ на српском да већина отпада која је у Лиму долази са пријепољске депоније Стањевине, која је затворена пре неколико месеци, али и са низа дивљих мини депонија дуж читавог тока реке у Црној Гори и Србији.

И Мекић каже да је већина отпада која је допливала до Потпећког језера из Црне Горе, али да се чишћењем не решава проблем.

„Потребна је сарадња државе и цивилног сектора", говори он.

Састанак представника власти јесте место где решавање проблема може да почне, а Мекић каже да на овакве догађаје морају да буду позвани и представници невладиног сектора.

Што је важније - ствари не треба да остану на томе да је састанак одржан, већ да се заиста нешто и уради, додаје.

Чишћење Лима почело је 5. јануара, а из Србијавода очекују да ће сав отпад бити уклоњен до почетка фебруара.

Еколошки активиста Саша Бијелић тврди да се чишћењем не решава проблем и да ће с новим падавинама и подизањем нивоа реке, на брану доћи нове количине смећа.

Дронови којима организација Еуромост снима стање на реци забележили су само у Бијелом Пољу 42 велике депоније и више од пет хиљада канализационих цеви које излазе у Лим.

„Читав ток реке покривен је смећем.

„Лети, када падне водостај Лима и вода се повуче, на цевима се задржава сав отпад, а када наиђу велике кише, све оде ка Србији", објашњава Алмер Мекић из ове организације.

Погледајте видео: Зашто је овај момак бацио 4.000 пластичних боца у Саву

Синиша Лаковић из еколошког удружења Јастреб из Прибоја каже да је тренутно водостај низак и да не стижу нове количине отпада до бране, али очекује да ће се то десити када почне да се топи снег у Црној Гори.

„Дешавало се ово и раније и пракса је била да се дигну уставе кад надође велика количина и велика вода дође.

„Онда брана и хидроцентрала морају да попусте због огромног дотока воде, па је то све смеће ишло даље ка Дрини, из Дрине у Саву и из Саве ето га на Калемегдану.

„Тако ми волимо да кажемо - да то све фактички иде за Београд", каже Лаковић.

Његова организација задужена је за постављање сајле која ће спречавати пролазак смећа до језера и хидроцентрале.

Сајла би требало да буде постављена током ове године, али не очекују сви да ће се тиме нешто битно решити.

Слична брана Дрине од смећа постављена је код Вишеграда у Босни, али је сајла почетком године пукла и ђубре је стигло до бране и угрозило производњу електричне енергије.

Лаковић каже да ће на току Лима код тог града бити постављене две овакве плутајуће баријере које ће заустављати доток смећа који стиже на хидроцентралу.

Са претходним министром ишло је теже, али сада је комуникација успостављена, додаје.

„Недавно су били представници министарства овде са нама на састанку.

„Излазили смо на терен, гледали места где треба да буду сајле и обећано нам је да ће ускоро доћи с пројектантима и геометрима да се све израчуна и почне да се поставља баријера.

„Када то поставимо, онда ћемо спречити доток смећа", каже Лаковић.

Сајле ће, тврди Лаковић, одржавати језеро чистим, односно до њега неће стизати отпад с Лима.

Отпад можда тако неће стизати до језера, али ће га и даље бити у реци.

„Ми не можемо да утичемо на узрок проблема, можемо да се бавимо последицама и да покушамо да чистимо колико је у нашој моћи", каже Лаковић.

Једино и трајно решење је да се престане с бацање смећа, додаје.

Међутим, у Вишеграду се показало да оваква брана не решава проблем, рекао је раније за ББЦ на српском Саша Бијелић, еколошки активиста из Прибоја, који води групу ВоЛим НЕ дам - Против хидроелектрана на Лиму у Прибоју.

Шта је речено на трилатералном састанку?

На састанку су учествовали представници Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, као и ентитета Република Српска.

Циљ је био утврдити „неопходне кораке за решавање деценијског проблема плутајућег отпада на Лиму и Дрини", наводи се у заједничком саопштењу.

„Учесници састанка су се сложили да је потребно да се ради на подизању свести грађана о заштити животне средине, како отпад из домаћинстава не би завршавао у рекама", наводи се.

У току је уклањање више од 7.500 хиљада кубика пливајућег отпада код бране Потпећ на Лиму, истакла је Ирена Вујовић, министарка екологије Србије.

Данило Мрдак, државни секретар у црногорском министарству екологије, истакао је да „нико не спори да највише отпада долази са територије Црне Горе".

Он истиче и да „мапирање несанитарних депонија још није урађено", али и да „нема алибија да се не крене у хитне акције и мере".

Шта је поручено са три стране?

Министарка Вујовић предложила је да три државе потпишу меморандум о разумевању, на основу којег ће се спроводити неопходне активности, наводи се у саопштењу.

Вујовић је затражила од колега и да свако у свом ресору формира радну групу, како би се на техничком нивоу приступило овом проблему и мапирале дивље депоније, додаје се.

Ратко Митровић, црногорски министар екологије, предложио је „формирање комисије за разматрање проблема у циљу дефинисања даље сарадње", истиче се.

Представници Црне Горе навели су и да би три државе могле да заједничким пројектом аплицирају за фондове Европске уније, као добар пример регионалне сарадње.

„Регионална сарадња је императив", рекао је Сташа Кошарац, министар спољне трговине и економских односа Босне и Херцеговине.

Он је истакао да је важно што постоји политичка одлука да се овај проблем решава заједничким ангажовањем.

За то време је Свјетлана Радусин, помоћница министарке за екологију Републике Српске, рекла да очекује конкретне активности на терену.

Како каже, у претходном периоду је „било доста стратегија и одлука које су остале мртво слово на папиру".

Да ли би казне биле решење

Мекић из црногорске организације Еуромост каже да већ десетак година указује на проблем нелегалног одлагања отпада на Лиму од Плава до Прибоја, али да се чишћењем у Прибоју не може решити проблем.

„Џаба чишћење, ако се не реши проблем у Црној Гори.

„Све иницијативе су добре, сва чишћења, акције, све су то добре иницијативе, али су по нашем мишљењу узалудне, док се од Плава до Прибоја не реши проблем, да се направи стратегија на који начин то да се уради, па онда тек да се чисти", каже Мекић.

Објашњава да Европска унија и Светска банка дају новац за решавање еколошких проблема, али да се конкретни резултати не виде и нада се да ће нова црногорска власт бити заинтересованија за екологију.

Једно од решења је, каже, боља казнена политика.

„Имамо одличан закон о комуналној полицији и он мора да се спроводи.

„Ако се закон буде примењивао, ако буде кажњавања, ником неће пасти на памет да баца отпад где стигне", додаје.

Његова организација дроновима снима стање на реци.

„Људи се плаше више наших дронова када их пустимо, него комуналне полиције.

„Прошле године су поднете укупно четири пријаве, а три су биле на наш захтев", каже Мекић.

Да у региону нема политичке воље за решавање проблема указује и еколошки активиста из црногорске организације КОД Вук Иковић.

„Иако су многи градови унапредили инфраструктуру и механизацију за управљање отпадом, резултати на терену се готово нису променили.

„Узрок је лоша комуникација са локалном заједницом", каже Иковић.

Додаје да постоје случајеви да је уложено по неколико милиона евра за унапређење система управљања отпадом, а да дворишта за пријем и третман отпада не раде.

„У извештајима Европске комисије за Црну Гору стоји да је очигледан недостатак административних и финансијских капацитета.

„Између осталог, то значи да имамо неодговорне људе на местима где се доносе одлуке битне по целу заједницу.

„Пракса, нажалост, показује да је неодговорност условљена одсуством воље и знања", каже Иковић.

Црна Гора позната је по планинским брзим рекама, а оне се, каже Иковић, користе као одводни канал за отпадне воде, као место за ископавање песка и шљунка, убијање рибе, а када је водни потенцијал добар - за постављање турбина за добијање струје.

„Шуме користимо за извоз трупаца, а већ уређен - урбанизован простор нападамо новом градњом.

„Због оваквог начина управљања имамо константни пад квалитета животне средине који узрокује пад квалитета живота и повећање трошкова здравља", каже Иковић.

„Дрина је хронично загађена"

На састанку који је одржан у понедељак учествовали су и представници Босне и Херцеговине.

Део отпада из Лима долази и до слива Дрине, а из организације Екохабитат из Горажда за ББЦ на српском кажу да је Дрина хронично загађена.

„Узводно су села кроз која никад није организован одвоз отпада па све завршава у Дрини и притокама, све се то акумулира на бранама централа на Дрини и пружа један неутешан призор већ годинама", кажу за ББЦ Ервин Дервишевић из те организације.

У току је чишћење смећа код Хидроелектране Вишеград, али Дервишевић каже да се оно чисти нередовно и „само кад дође до грла".

„Да су испуњавали бар део уговорних обавеза, никад до овог стања не би дошло, превасходно да су чистили талог, висина реке би била значајно нижа", каже Дервишевић.

Додаје да је потребна већа међуопштинска и прекогранична сарадња, како би Дрина била мање загађена, али и удруживање појединаца.

„За тренутне слике на рекама више је криваца најпре у систему који апсолутном маргином руралних подручја оставља људе у безизлазној ситуацији.

„Многи од њих нису у стању да скупљају и одвозе отпад 20 километара да би га правилно одложили", каже Дервишевић.

Зато, каже, људи бацају отпад у реке или праве дивље депоније уз њих, „с мишљу да ће то поток, река некад однети, а ХЕ Вишеград је на крају последња станица тог отпада".

Смеће које се тренутно уклања из Дрине, каже, долази највише од домаћинстава која немају организован одвоз отпада.

Чишћење организују само људи који имају ентузијазма и жељу да се нешто предузме, додаје.

„Власт и сви њени делови су заказали у домену отпада по свим ставкама, од одвоза, сортирања, рециклаже и решења за депоније, које су направљене на неприлагођеним местима, па спавајући над главама људи чекају на неку већу катастрофу", закључује Дервишевић.

ББЦ на српском је овим поводом покушао да добије одговоре од надлежих министарства у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, али они нису стигли до објављивања текста.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk