Избори на Косову: Да ли ће друга влада Аљбина Куртија трајати дуже од прве
- Александар Миладиновић
- ББЦ новинар
Аутор фотографије, ARMEND NIMANI/AFP via Getty Images
Аљбин Курти победу је остварио у најхладнијем дану ове године, по снегу и температурама у двоцифреном минусу
Странка Самоопредељење освојила је више гласова на ванредним парламентарним изборима на Косову него што су укупно сакупиле три највеће традиционалне партије, показују први прелиминарни резултати Централне изборне комисије.
„Био је ово референдум за питање правде, а против заробљене државе, и ми смо на том референдуму победили", рекао је у победничком говору лидер Самоопредељења Аљбин Курти коме ће за састављање владе бити неопходни бар гласови мањинских заједница на Косову.
Странка досадашњег премијера Авдулаха Хотија, Демократски савез Косова (ДСК), доживела је тежак пораз.
„Преузимам пуну одговорност за изборни резултат о коме ћемо детаљно дискутовати на страначким органима", рекао је Хоти у изборној ноћи, док је промене у ДСК најавио и њен лидер Иса Мустафа.
Свих десет мандата српске заједнице и у новом сазиву парламента имаће Српска листа, блиска званичном Београду, док ће мањинске заједнице поделити преосталих десет мандата.
Били су ово пети за редом парламентарни избори на Косову расписани пре истека мандата претходне власти.
Према подацима Централне изборне комисије, на њима је гласало 47 одсто бирача.
Може ли Куртијева власт бити стабилна
Еуфорија на улицама косовских градова упркос великом температурном минусу није била изненађење, баш као ни изборни победник.
„Мислим да нико није изненађен исходом избора.
Људи су веома фрустрирани корупцијом и, изнад свега, ароганцијом странака које су на власти од проглашења независности и злоупотребљавали су позиције", каже Ђуљијета Мушкољај, професорка Правног факултета у Приштини.
Када је Аљбин Курти у октобру 2019. први пут довео Самоопредељење на место најјаче странке на Косову, најавио је корените промене - али се на премијерском месту, у коалицији са ДСК, задржао нешто дуже од педесет дана.
Упркос томе што је кампању водио под паролом да Самоопредељење жели победу без коалиција, и за други покушај на месту премијера, биће му неопходни партнери.
„Имаћемо нову власт без оних који би требало да се реформишу у опозицији", поручио је Курти и у изборној ноћи, говорећи о могућности сарадње са три преостале странке које су прешле цензус.
Присталице Самоопредељења славиле у Приштини су уз традиционалну музику
Док се поражени ДСК није ни изјашњавао о могућности за нови договор са Самоопредељењем, из другопласиране Демократске партије Косова (ДПК) открили су шта ће бити њихова улога.
„Јако су далеко наша политичка виђења и ДПК неће бити део Куртијеве владе.
Косову је потребна стабилност и ДПК обећава да ће бити фактор стабилности са водећег места у опозицији", рекао је Енвер Хоџај, потпредседник странке коју је основао Хашим Тачи, један од ратних лидера ОВК, доскорашњи председник Косова, коме се тренутно суди за ратне злочине пред Међународним судом у Хагу.
Професорка Мушкољај каже да је јасно са ким Курти може да преговара.
„Самоопредељење може да рачуна на гласове мањинских заједница, али видећемо и да ли ће неки појединци са осталих листа можда гласати за Куртијев предлог."
Ипак, ни то се можда не испостави као једноставан задатак.
Бројне мањинске партије међусобно су се у предизборном периоду оптуживале да су настале под утицајем Српске листе, али су из ове странке демантовали да желе да контролишу више од десет српских мандата.
Српска листа је у првом Куртијевом мандату била члан Владе Косова са два министра, што јој је по косовском Уставу припада, иако није гласала за владу нити је Самоопредељење желело да сарађује са странком блиском званичном Београду.
Зна се премијер, ко ће бити председник?
На изборном слављу, Аљбин Курти се појавио у друштву Вјосе Османи, актуелне председнице Скупштине Косова и вршитељке дужности председнице.
Ова доскорашња чланица Демократског савеза Косова напустила је сопствену странку, нашла се на Куртијевој листи и сада је његова кандидаткиња за веома важне изборе који следе.
„Вјоса Османи је председница, Вјоса Османи је председница", два пута је у изборној ноћи поновио Аљбин Курти.
Да ли ће се присталице Самоопредељења радовати и после избора председника Косова
Ипак, до таквог сценарија није кратак пут.
Председник Косова бира се у Скупштини Косова, а за његов избор потребно је да бар две трећине посланика буде у сали и да гласа за једног од кандидата.
Уколико се то не догоди у два круга, у трећем кругу за председника се бира онај који обезбеди просту већину од 61 посланика - или се скупштина поново распушта.
Без сарадње бар једне од три традиционалне странке, Курти не може да обезбеди потребне две трећине посланика у сали за гласање.
„Ако све прође глатко са избором владе, верујем да ће Самоопредељење некако наћи начин да, у сарадњи са другим странкама, изабере председника.
Мислим да ће бити веома тешко да то буде Вјоса Османи - она ће можда бити жртвована јер ће Самоопредељење тражити некога са добром репутацијом, некога кога би подржале и друге партије које нису у позицији да иду поново на изборе", каже Ђуљијета Мушкољај, некадашња судија Уставног суда Косова.
Једна понуда већ му је стигла - али и она би могла да буде недовољна јер кандидат није остварио запажени изборни резултат.
Рамуш Харадинај на овим изборима истакао је своју председничку кандидатуру, а у изборној ноћи понудио је и подршку Аљбину Куртију.
„Не мислим да би Самоопредељење прихватило његову кандидатуру и не верујем да ће он моћи да постане председник.
Мислим да ће он можда желети да подржава владу Самоопредељења, чак и ако га они не подрже за председника - без тога, његова партија могла би да нестане", сматра Ђуљијета Мушкољај.
Дугачка листа изазова
Осим политичких, Аљбина Куртија чекају озбиљни изазови и на традиционалним пољима друштвених проблема.
„Самоопредељење ће имати веома тежак посао да начини неки напредак јер је Косово, и иначе једна од најслабијих европских економија, сада додатно погођено пандемијом.
Косово је земља у којој су корупција и организовани криминал веома раширени и тешко је за један мандат променити реалност заробљене државе", каже новинарка Сербезе Хаџиај.
Аутор фотографије, Getty Images
Мандат Авдулаха Хотија на месту премијера Косова био је веома кратак
Она подсећа и да би влада Самоопредељења могла другачије да води већ дуготрајне преговоре са Србијом.
„Курти је познат по томе да је мање спреман на уступке, обећао је да ће примењивати политику реципроцитета са Србијом.
Остаје да се види да ли ће бити спреман на било какав компромис."
У претходном мандату, Курти није подржао преговоре које је у име бившег америчког председника Доналда Трампа водио његов изасланик Ричард Гренел, а који су резултирали Вашингтонским споразумом.
Лидер Самоопредељења наводио је да су се српски и косовски председник Александар Вучић и Хашим Тачи договарали о размени територија и промени граница, што за Куртија није било прихватљиво.
Српска листа неприкосновена
Свих десет мандата резервисаних за српску заједницу остаће у истим рукама.
Српска листа, коју снажно подржава власт Српске напредне странке у Србији, убедљиво је победила два изборна ривала.
„Избори су одржани у посебним околностима због пандемије, због сијасет трикова којима је Приштина желела да умањи снагу српског народа, снагу Српске листе.
Ми смо слогом осујетили те њихове намере", рекао је Горан Ракић, у претходном мандату потпредседник Владе Косова.
Према Уставу Косова, Српска листа имаће, у зависности од бројности будућег кабинета, једно или два министарска места.
Тринаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.
Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.
Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.
Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.
