Црна Гора, политика, религија и историја: Зашто је Цетиње место свих преплитања и душа Црне Горе

  • Наташа Анђелковић
  • ББЦ новинарка
Двор краља Николе

Аутор фотографије, Prestonica Cetinje

Потпис испод фотографије,

Двор краља Николе и шеталиште

Компликованост црногорске политике, идентитетска подељеност и вишевековна испреплетаност цркве и државе најбоље се виде у њеном средишту - на Цетињу.

Иако је Подгорица главни град, престоница подно планине Ловћен симболички је корен читаве државе, али и разгранато стабло модерних црногорских раздвајања.

Овај град је у центру пажње и због устоличења митрополита црногорско-приморског Јоаникија у Цетињском манастиру.

О Цетињу се зато говори али не само у верском, већ далеко више у политичком, па чак и безбедносном контексту - и неретко ван граница Црне Горе.

Шта Цетиње чини тако посебним?

„У симболичком смислу, оно је центар и душа Црне Горе, без ње не би ни постојала ни ондашња ни садашња држава.

„Црна Гора се изграђивала на Цетињу, све победе и порази су почињали на Цетињу, ту је био центар пре свега Цетињски манастир.

„Касније, 1838. Његош је отворио и државно седиште Биљарду, а 1867. књаз Никола је подигао двор где је било средиште земље", каже кустос Народног музеја Црне Горе Петар Лекић.

Аутор фотографије, Petar Lekić

Потпис испод фотографије,

Плави дворац - седиште председника Црне Горе

Шта су рекли званичници?

Председник Црне Горе Мило Ђукановић је међу противницима устоличења митрополита Јоаникија у Цетињском манастиру, сматрајући то додатним ширењем српских интереса у Црној Гори.

„Није паметно инсистирати на устоличењу на Цетињу, већ је паметно то изместити из Цетиња и обавити у неком од многобројних храмова у другим градовима.

„То би био залог за будућност", рекао је Ђукановић.

Најављеној црквеној церемонији се оштро противе црногорске националне организације, удружења и готово све опозиционе парламентарне партије, који су најавиле протесте у време процесије.

Устоличење митрополита Јоаникија у Цетињском манастиру, црногорски националисти доживљавају као покушај Српске православне цркве да прошири утицај у земљи.

Одржан је и протест са ког је поручено да би устоличење баш на Цетињу било „окупаторски чин", јер је он „намештеник Цркве Србије", како поједини погрдно називају Српску православну цркву у чијем саставу је Митрополија.

Митрополит Јоаникије истакао је да право на устоличење у Цетињском манастиру припада не само њему, него целом свештенству, монаштву и верном народу Митрополије црногорско-приморске.

„Ја сам 56. епископ и митрополит ове Светосавске митрополије која је установљена пре 800 година, а 41. митрополит црногорско-приморски који се устоличава у Цетињском манастиру.

„Ниједан континуитет у Црној Гори није толико јасан као овај, ниједно право није толико јасно и блиставо и непорециво као ово", рекао је митрополит Јоаникије.

Како је све почело?

Корени данашњих тензија сежу у средњи век.

Цетиње је постало седиште тадашње Зете, односно Црне Горе 1482. године, кад је зетски владар Иван Црнојевић ту саградио двор.

„Две године касније саграђен је манастир који је био центар Црногорске митрополије као водеће институције у борби против надирућег Османског царства", каже Лекић, уједно и историчар.

У време изградње манастира, Зета још није пала под османску власт.

„Његово оснивање дешава се у епохи пада Цариграда (1453), када се мала Зетска држава, нападнута од моћне Османлијске империје, повлачила из равнице око Скадарског језера у теже приступачне пределе, тражећи спас за свој опстанак.

„Тај историјски и, по много чему преломни догађај, један је од најзначајнијих датума историје Митрополије црногорско-приморске и Црне Горе", наводи се на сајту Митрополије чије је седиште у овом манастиру од оснивања.

Митрополит, који се налази на челу митрополије, представља високо рангирану титулу у православној цркви.

То је архиепископ на челу мање, независне црквене провинције.

„Цетиње је историјска престоница Црне Горе и симбол њене вековне слободе и државности", истиче прота Гојко Перовић, бивши дугогодишњи ректор Богословског факултета на Цетињу.

„Поред тога, а за многе грађане и пре тога - оно је духовно седиште Митрополије, такође вековни стожер сабирања православних хришћана на овим просторима, у који су - као својеврсни светионик - гледали не само верници из старе Црне Горе, него и приморци, Херцеговци, Васојевићи и остали", наводи он у писаном одговору за ББЦ на српском.

Пад Зете под османску власт формално ће се десити 1496. године када Ђурађ, син Ивана Црнојевића оснивача Цетињског манастира, напушта Црну Гору.

Претходно је три деценије, захваљујући савезништву са Венецијом, од 1455. до 1485. године одолевала турским нападима.

Борба за ослобођење трајала је више од три века, готово 400 година.

Аутор фотографије, Rudolf Mosinger Narodni muzej Crne Gore

Потпис испод фотографије,

Цетињски манастир вековима краси овај црногорски град

Цетињска штампарија - 40 година после Гутенберга

Четири деценије од објављивања Гутенбергове Библије, која се сматра првом штампаном књигом у Европи, 1493. на Цетињу је отворена штампарија.

То је била прва државна штампарија на словенском југу, наводи се на порталу града.

Била је смештена у месту Обод близу Ријеке Црнојевића.

„То је прва штампарија на ћирилици, она ће издати укупно четири књиге и престаће са радом три године касније када владар Црне Горе напусти домовину.

„Она је значајна за развитак ових крајева, јер се писменост са Цетиња ширила на околне државе", наводи Лекић.

Славу Обода и Цетиња ће за време комунистичке Југославије далеко више пронети истоимена фабрика беле технике.

Остало непокорено - симболички

Црна Гора ће државност обновити 1878. на Берлинском конгресу.

Међутим, од краја 15. до конца 19. века она ће углавном имати или неку врсту аутономије или независности.

„Две институције које су водиле Црну Гору у том периоду су Цетињска митрополија и Општецрногорски збор и они су учествовали у креирању државне политике", наводи Лекић.

Док је Митрополија представљала црквену власт, Збор је био цивилна управа, додаје.

Аутор фотографије, Petar Lekic

Потпис испод фотографије,

Његошева Биљарда на Цетињу

„Узима се да је 1796. године, са биткама на Мартинићима и Крусима, Црна Гора почела да гради институције и да постаје држава", додаје Лекић.

У првом реду, то постаје доношењем закона, а касније, за време Петра Другог Петровића Његоша, биће створене и институције законодавне, извршне и судске власти, као и полицијa.

Његош, чувени писац и филозоф, био је и црквени и световни поглавар Црне Горе од 1830. до смрти 1851. године и успео је да уједини црногорска племена и створи основе модерне државе, као и обавезу плаћања пореза.

Све то радио је са Цетиња на ком је 1838. сазидао нову владарску резиденцију Биљарду, названу по првом столу за билијар у Црној Гори.

Таква власт црквених великодостојника - теократија - у Црној Гори постојала је вековима, а посебно у време лозе Петровића.

„Црна Гора је корак по корак стварала институције.

„Што је то више радила, то је више била независна од Османског царства и ишла ка међународно признатој независности", наводи историчар Лекић.

Црна Гора географски тад представља простор четири нахије - османске административне целине - без излаза на море.

То су Катунска нахија са седиштем на Цетињу, Ријечка, Црмничка и Љешанска нахија или данас територија цетињске општине са деловима барске, подгоричке и никшићке општине.

Аутор фотографије, Prestonica Cetinje

Потпис испод фотографије,

Манстир на Цетињу основан је 1484. године

Цетињски манастир

Шта је Цетиње за Црну Гору, то је манастир за Цетиње.

У манастиру се чувају, између осталих, мошти Светог Петра Цетињског.

Његово световно име било је Петар Први Петровић Његош и он је био световни и духовни поглавар Црне Горе од 1784. до 1830. године.

У богатој манастирској ризници налазе се не само бројне рукописне књиге и реликвије, већ и три древне хришћанске светиње: руке Светог Јована Крститеља, делићи Часног Крста и икона Мајке Божије, зване Филеримоса, коју је по предању осликао Јеванђелист Лука и за коју се верује да је чудотворна.

Потпис испод видеа,

Опозиција има највеће шансе за формирање владе, па су на улици њени противници.

Од историјских предмета, на Цетињу се чувају и део свештеничке одеће Светог Саве из 13. века, штап Ивана Црнојевића, круна српског краља Стефана Дечанског из 14. века, која је била узор за истоветну круну којом је 1910. крунисан краљ Никола Петровић, пише лист Данас.

Супротни погледи на историју

Управо је око тог манастира чувана и развијана искра духовне слободе, али и сећање на државну самосталност, напомиње Гојко Перовић.

Он каже и да управо у виђењу црквене и државне самосталности леже и данашњи спорови.

„Један број грађана инсистира само на чињеници да је та самосталност постојала и да је постојала у одређеним границама.

„Други, убедљиво већински међу онима који се сматрају православним верницима, памте и душу, идеологију, оријентацију те самосталности која је непрекинуто била ослоњена на везу са Пећком Патријаршијом као својим духовним средиштем, и представу пијемонтске улоге Црне Горе и Цетиња у идеји најпре српског, а потом и јужнословенског уједињења које треба да уследи", истиче Перовић, позивајући се на писане историјске документе.

Пећка патријаршија је историјски назив за Српску православну цркву, а и данас патријарх СПЦ у титули има архиепископ пећки.

Многи питање црногорског идентитета виде другачије и то је кључни део данашњег мозаика политике и религије.

Национално оријентисани Црногорци уверени су да Црна Гора није била жариште покрета за ослобођење Јужних Словена, већ да је „присилном анексијом" постала део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године.

Одлукама Подгоричке скупштине новембра 1918. укинута је Краљевина Црна Гора и збачен је краљ Никола у корист династије Карађорђевића.

За те Црногорце устоличење митрополита Јоаникија на Цетињу представља „груби атак на црногорски национални и државни идентитет".

Аутор фотографије, Prestonica Cetinje

„Пре насилног укидања аутокефалне Црногорске православне цркве и њеног утапања у Српску 1920. године, од стране српског краља Александра Kарађорђевића, сви црногорски митрополити бирани су на општенародном црногорском збору, испред Цетињског манастира, а сада је та традиција прекинута и митрополити се бирају у Београду", рекао је функционер опозиционе Социјалдемократске партије и рођени Цетињанин Мирко Станић за Дојче веле.

И аутокефалност, односно самосталност Црногорске цркве је предмет спорења.

Поједини домаћи и стручњаци ван простора Балкана, који се баве тим питањем, уверени су да је црква била аутономна, али не и аутокефална, у смислу да је могла сама да поставља епископе.

Један град - два бадњака

Цетиње се поново као престоница нашло у Уставу Црне Горе већ 1992. током распада Југославије.

У то време, једино су у овом црногорском граду одржани антиратни протести због напада Југословенске народне армије на Дубровник у Хрватској у ком су учествовали и црногорски добровољци.

Међутим, митрополит Амфилохије, који је столовао са Цетиња готово три деценије, на ратишту у Дубровнику током рата у бившој Југославији уз гусле је певао добровољцима, а у Цетињском манастиру је 1991. године благосиљао паравојне формације Жељка Ражнатовића-Аркана, оптуженог за ратне злочине пред Међународним судом у Хагу.

Цетиње је годинама уназад и место где се сваког Бадњег дана, уочи Божића 7. јануара, пале два бадњака - пале их верници Српске православне цркве, али и верници непризнате Црногорске православне цркве.

СПЦ је у бившој Југославији практично држала монопол над свим православним верницима у земљи.

Међутим, откад се Југославија распала, све јој теже теже полази за руком да одржи тај статус, јер новонастале државе теже да оснују „своје" православне цркве, писао је Дејан Анастасијевић за ББЦ на српском.

У Црној Гори од 1993. постоји Црногорска православна црква (ЦПЦ), званично регистрована као невладина организација.

Не признаје је ни једна канонска црква, али има подршку Кијевске патријаршије.

ЦПЦ за сада врши службу у неколико капела на Цетињу и једној цркви у Котору, али има претензије да преузме све цркве и манастире на територији Црне Горе које су у власништву СПЦ.

Град без литија

Цетиње је једини већински православни град у коме током 2020. нису одржане литије против Закона о слободи вероисповести.

Поједини то тумаче чињеницом да је у Скупштини града стожер владајуће већине ДПС, странка црногорског председника Мила Ђукановића, која је на изборима 2020. изгубила републичку власт.

На тим изборима су главни ривали били Ђукановић и опозиција која је имала подршку митрополита Амфилохија или „Ђеда", како су га из милоште звали они који су га следили, иако је Митрополија упорно понављала да се не меша у политичке ствари.

„Мени се чини да је поред бројних врлина и позитивних особина које су се развиле у том слободарском идентитету Цетиња, барем једна дискутабилна, а то је, у највећој мери беспоговорна `оданост двору` то јест ономе што као званична политика долази од државне управе, без обзира да ли се радило о епохи Петровића, Карађорђевића, Јосипа Броза или најновијој Ђукановића.

„Свакако никада ту није реч о свим грађанима Цетиња, увек је постојао неки израз отпора званичној политици, ма каква она да је била, али говорим већински, чини ми се као да је овде људе најлакше организовати да масовно стану уз оно што је званична политика двора", истиче Перовић.

Модерно Цетиње

Ипак, стиче се утисак да је Цетиње данас помало скрајнуто.

Туристи долазе ређе него на приморје или у ски центре, а незапосленост у граду је и пре пандемије била око 15 одсто.

Потпис испод видеа,

Kako žive vršnjaci Đukanovićeve vladavine

„На Цетињу се живи као у већини градова који су прошли тешку транзицију од индустријских центара до места у којима готово не постоји индустријска производња или се производне активности остварују у микро, малим и средњим предузећима са малим бројем запослених", каже градоначелник Цетиња Александар Кашћелан за ББЦ.

Као предност такве привреде издваја месну и млечну индустрију, производњу меда и виноградарство.

Цетињу на руку иде и географски положај - на пола сата је удаљено од два аеродрома, а близу је и међународна лука Бар.

„Територија престонице обухвата и два национална парка - Ловћен и Скадарско језеро, што уз понуду из области културе, чини Цетиње веома атрактивним за туристе.

„Годишњи раст броја посетилаца пре пандемије износио је између 10 и 15 одсто", истиче први човек престонице.

На том месту се овај машински инжењер и магистар економије из редова Ђукановићевог ДПС-а налази од фебруара 2018. године.

Рођени Цетињанин у овом граду је одрастао и формирао породицу, стекао пријатеље и како каже, остварио пословне успехе.

Зато му је „привилегија и част" да буде на челу престонице.

„Цетиње је историјски, културни и друштвено-политички центар Црне Горе, отворена уметничка позорница и универзитетски град, чије се животно било рефлектује на све друге крајеве наше државе", каже Кашћелан.

На питање како је бити Цетињанин у Црној Гори, одговара „увек добро", поносно набрајајући разлоге.

„Добро је због слободарског духа, умешности, правичности, због етичког кодекса понашања који се преноси с колена на колено, због поштовања традиције и многих мудрих глава.

„Због љубави према Црној Гори која се никада не доводи у питање и наравно, због хумора, по којем смо познати готово као по срчаности", каже Кашћелан.

Два идентитета, а исто средиште

Цетиње је, тако, место и спајања и раздвајања.

И они грађани Црне Горе који се осећају као Црногорци, и они који се изјашњавају као Срби, симбол сопственог идентитета виде на Цетињу.

„Одређеној политици је био интерес да та два идентитета строго раздвоји и да их посвађа, иако су постојали сви предуслови да се они подједанко гаје и одржавају у љубави, као што су били у претходним вековима", сматра Перовић.

У том духу проматра и тензије уочи устоличења новог митрополита које каже да „подижу и распирују активисти и партијски лидери ДПС".

Председник Ђукановић је више пута јавно поручио да ће се залагати за обнову Црногорске православне цркве.

„Управо је његово ауторско дело теза да ће та партија формирати и обновити цркву, а та и таква теза је директан удар на црногорски Устав, па самим тим и на стабилност савремене црногорске државе.

„Њено развијање нас доводи до тога да устоличење митрополита, што је један духовни богослужбени чин, неко схвата као угрожавање црногорске државе", истиче свештеник.

Подсећа да је пре неколико месеци у Котору одржано устоличење римокатоличког бискупа и да нико у томе није видео никакав проблем.

„У једној грађанској и секуларној држави, двоструки аршини нарушавају нормалан друштвени амбијент.

„Овим тензијама несумњиво доприносе сви они тонови са разних политичких, медијских и идеолошких адреса у Црној Гори и окружењу који са ниподаштавањем гледају на Цетиње и његову специфичну историјску улогу и који немају осећај ни разумевање за слојевитост свих ових црногорских особености, а истовремено желе да се баве Црном Гором и да у њој имају утицај", напомиње Перовић.

Аутор фотографије, Prestonica Cetinje

Потпис испод фотографије,

На Цетињу се могу видети и очуване зграде из прошлих времена, али и модерна архитектура

Поделе не настају на Цетињу, уверен је Александар Кашћелан.

„Црногорска престоница никада у својој историји није била симбол подела, нити их је својим чињењима, као место где су столовали владари Црне Горе, генерисала.

„Нажалост, мало се у региону, па и у Црној Гори, зна о црногорској историји, јер се потоњи век здушно радило на потирању црногорског идентитета", каже Кашћелан.

Јавности, додаје, нису непознати инспиратори и извршиоци тог наума, које он „с намером" не жели да помене.

Говорећи о слободарском духу града подсећа да је 49 Цетињана проглашено за народне хероје због учешћа у Народно ослободилачкој борби током Другог светског рата, а то звање носи и сам град.

„Зато су све стереотипне представе о Цетињу којима смо засути у јавности беспредметне и комичне.

„Антифашизам, човекољубље, мултикултурализам, космополитизам - то је Цетиње, а сагласићете се са мном, то су вредности које не деле, него повезују људе", закључује први човек црногорске престонице.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk