Југославија: Преминуо Борисав Јовић, Милошевићев сарадник и човек који је извео тенкове на улице Београда 1991. године

Борисав Јовић преминуо је у 93. години

Аутор фотографије, MEDIJA CENTAR

Потпис испод фотографије,

Борисав Јовић преминуо је у 93. години

Један од последњих југословенских председника и некадашњи високи функционер Социјалистичке партије Србије Борисав Јовић преминуо је у 93. години у Београду, потврђено је Радио-телевизији Србије у Војно-медицинском центру Карабурма.

На лечење у ВМЦ Карабурма примљен је прошле седмице због обостране упале плућа, као последица корона вируса.

Јовић је био један од најближих сарадника бившег председника СР Југославије и Србије Слободана Милошевића, чију је политику јавно безусловно подржавао.

Током највећег протеста опозиције 9. марта 1991. године, као председник Председништва Југославије, наредио је да се на улице Београда изведу војни тенкови и тако разбију демонстрације.

О томе је говорио Богић Богићевић, члан Председништва СФРЈ из Босне и Херцеговине, наводећи да их је Јовић звао телефоном да дају сагласност за употребу тадашње Југословенске народне армије.

Богићевић је тада дао сагласност, али је објаснио да чланови Председништва били обманути јер тенкове нико није спомињао.

„Већина чланова Председништва, међу којима и ја, за такав предлог није имала никакве резерве зато што се то могло догодити и без наше сагласности. Нико тенкове није спомињао.

„Увече смо имали прилику да видимо тенкове на улицама и били смо шокирани.

„Наравно, та одлука је поништена одмах, тенкови су враћени у касарне, али се у ствари догодила још једна обмана, још једна превара актуелног председника Председништва, Борисава Јовића", испричао је Богићевић за Радио Слободна Европа.

Борисав Јовић је као представник Србије био на челу Председништва - ротирајућег тела сачињеног од представника свих југословенских република које је руководило земљом - од 15. маја 1990. до 15. маја 1991.

Тада је већ владала затегнута атмосфера међу републикама и слутило се да Југославији долази крај.

Док су Хрватска и Словенија предлагале ново државно уређење и лабавије везе између република, Србија и Црна Гора биле су за очување јединствене савезне државе.

Само четири дана по његовом одласку, 19. маја 1991. у Хрватској је одржан референдум где су бирачи великом већином гласали за напуштање Југославије.

Недуго потом почеће етнички сукоби на простору Босне и Херцеговине и Хрватске, а неколико година касније и на Косову.

Погледајте видео о демонстрацијама 9. марта 1991. године

Потпис испод видеа,

9. март 1991: Тридесет година од првих великих антирежимских демонстрација

Васил Тупурковски, који је у периоду од 1990 до 1991. године био члан Председништва СФРЈ из Македоније, каже да су разлике између њега и Јовића биле огромне, али да су се увек разумели.

„Знао је да процењује људе и шта они могу да ураде", каже Тупурковски за ББЦ на српском.

Наводи да је Јовићева заоставштина Устав Србије донет 1990. године.

„Он је тада извојевао велику победу за његову опцију, водио је ту акцију на најбољи могући начин", каже.

Додаје да су имали више контакта после распада Југославије.

„Мислим да је био добар човек и зато смо се већ 30 година и гледали и разговарали.

„Имао сам информацију да Бора није најбоље, али ми је давало наду што је изгледао веома добро на састанку живих чланова Председништва СФРЈ у Београду пре два и по месеца", каже.

Стјепан Месић, председник Председништва СФРЈ у другој половини 1991. године, каже да је Јовић био „добар човек, али хипнотизиран Слободаном Милошевићем".

„Нема он заоставштину, памтићу га по томе што је преносио Милошевићево мишљење.

„Није он имао свог мишљења", каже Месић за ББЦ на српском.

Штета што Јовић као образован човек није имао више самосталности, додаје први премијер Републике Хрватске.

„Кад год смо имали било какво гласање у Председништву, он би одлазио на консултације са Милошевићем и онда чим се ухвати за врата ја му кажем: `Боро, поздрави Милошевића", присећа се Месић.

Видели су се у мају ове године на округлом столу који је лист Политика организовала поводом три деценије од распада Југославије.

„Не знам да ли је био свестан да је Милошевић умро.

„Кад смо имали расправу у Политици, он је и даље говорио онако као да га Милошевић слуша, држао се линије која није прихватала реалност", напомиње.

Јовић и Месић разилазили су се, између осталог, и у основном тумачењу - зашто је дошло до рата у Југославији.

„Јовић је понављао оно што је често пута говорио и Милошевић - да је до рата дошло зато што је Хрватска донела устав по коме су Срби у Хрватској национална мањина, а не народ.

„То је питање о коме се може расправљ,ати, али није због тога дошло до рата, већ зато што је Милошевић на рушевинама Југославије хтео створити Велику Србију и то је проблем, који Бора није могао схватити", тврди Месић.

„Бора је мени рекао `нас Срби у Хрватској не занимају, нас ваша територија не занима, нас занима 63 одсто Босне и Херцеговине, то је било српско, то је српско и то српско мора остати`.

„И то је то што је водило Милошевића у тај рат, који је у ствари разбијао Југославију, а он је варао свет говорећи да се бори за Југославију, само не знам чиме", додаје хрватски политичар.

Варао је, каже, и Србе тврдњама да ће живети у истој држави.

„Није то кренуло од Милошевића, то је кренуло од 1844. и Илије Гарашанина, многи и данас у Србији причају о српском свету.

„То су људи који не схватају да су границе задане и да се границе не могу мењати у Европи", истиче Месић.

Један од најзначајнијих српских државника у 19. веку Илија Гарашанин је 1844. написао Начертаније - контроверзни документ о спољној политици Србије, који су неки тумачили као великосрпски, а неки као пројугословенски план.

На питање да ли је Јовић могао да уради више или другачије, Месић одговара да би га то одмах довело у сукоб са Милошевићем.

„То би било само једно гласање и готово након тога".

Када је реч о демонстрацијама 9. марта, и њему је познато да је тад било велике напетости и са великом могућношћу да се пролије крв, али истиче да чланови Председништва СФРЈ нису имали прави увид у то шта се догађа.

„То што смо добијали информације, биле су врло опасне.

„Богић Богићевић је био председник комисије која се бавила сигурношћу и сигурносним службама, имао је највише информација", истиче Месић.

Потпис испод фотографије,

Стјепан Месић

Никола Шаиновић, један од некадашњих најближих сарадника Слободана Милошевића, рекао је за Јовића да ће његово наслеђе остати „одбрана Југославије".

„Био је врло одлучан о одбрани распада Југославије и оних који су на силу хтели да промене структуру земље без сагласности њених народа. По томе ће, пре свега, остати запамћен.

„Касније је са књигом о Слободану Милошевићу дошао у сукоб са њим, али то не одлучује о његовом политичком наслеђу", рекао је Шаиновић за ББЦ на српском.

Шаиновић, функционер Социјалистичке партије Србије којег је Хашки трибунал 2009. осудио за ратне злочине на Косову 1999. године, каже да је одлазак Јовића „губитак за оне који су се борили за опстанак Југославије из позиције српског народа, за очување права српског народа на целом југословенском простору".

„Био је човек који је себе заложио из убеђења у Социјалистичку партију, у те идеје. Веровао је у то.

„Био је отворен, непосредан, био је човек који ће вам увек рећи то што мисли. Остао је веран својим идеалима до краја", рекао је Шаиновић.

Аутор фотографије, MEDIJA CENTAR

Потпис испод фотографије,

Бора Јовић написао је бројне књиге откад се повукао из политике

Ко је био Борисав Јовић?

Рођен је 19. октобра 1928. у селу Никшић у општини Баточина у Србији.

Студирао на Економском факултету Универзитета у Београду, дипломирао 1952. а докторирао 1965. године.

Током каријере био је на различитим високим државним функцијама, између осталих, на позицији амбасадора СФРЈ у Италији у периоду од 1975. до 1979.

За потпредседника Скупштине Србије изабран је 1983.

Представник Србије у Председништву СФРЈ постаје 28. марта 1989.

Био је једно време потпредседник, а касније и председник Председништва СФРЈ после чега долази на чело Социјалистичке партије Србије, где је био од маја 1991. до октобра 1992.

Ту је заменио Слободана Милошевића који је формално отишао с те функције, јер по тадашњем Уставу није могао истовремено да буде председник СПС-а и председник Србије, али је незванично задржао пресудни утицај у странци.

Јовић је написао више књига, међу којима су и Последњи дани СФРЈ (1995), Kњига о Милошевићу (2001), као и Kако су Срби изгубили век - Трагична судбина Срба у заједничкој држави (2016) и Велика превара (2020).

Милошевићев сарадник и критичар

Како је касније сведочио, књигу Последњи дани СФРЈ писао је на основу дневничких белешки и одмах по њеном објављивању 1995. сменио га је Милошевић.

„Никад није рекао да је књига била повод (јер смо имали спорова и пре него што је објављена) али ми је посредно речено да је књига, у ствари, била `кап која је прелила чашу`.

„Прво ме је сменио с места потпредседника СПС-а. Онда је тражио да дам оставку на место посланика.

„Одмах сам се сложио, јер сам знао да, ако сам не пристанем, он ће средити да се то спроведе", наводи се у архиви Међународног кривичног суда за бившу Југославију.

Тако је од најближег сарадника постао критичар и опонент човека за ког је касније говорио да је циљано градио сопствени култ личност.

„Људи су у прво време наше власти носили Милошевићеве и моје фотографије, као и фотографије других истакнутих функционера, што је код мене изазвало реакцију и ја сам замолио Милошевића да то заустави.

„Доста нам је било култа личности Стаљина и Тита. Његова реакција је била блага, као да је то била неважна ствар, али десило се да су одстрањене све друге фотографије осим његове", записао је.

За Милошевића је рекао да је „у сваком погледу био кључна личност, главни јунак ове српске трагедије".

Говорио је и о његовој неспремности да 1993. слуша критику власти коју је, чак ни у Скупштини коју је распустио и расписао изборе.

„Јавно је објаснио да народ заслужује бољу скупштину и да треба изабрати нову на коју ће да буде поносан", забележио је Јовић.

У књигама је описвао и сопствене недоумице док је био члан Председништва.

Са падом Берлинског зида 1989. године, са колегама је дискутовао како да се реформише држава, а да се очувају интереси српског народа.

„Тада сам био опседнут схватањем да српски народ има више интереса и потребе за Југославијом од неких других југословенских народа, зато што Срби живе у скоро свим деловима Југославије и што сам сматрао да би у случају распада Југославије велики део српског живља морао остати ван граница Србије, сем ако се силом не би изборио за другачије решење.

„Бојао сам се геноцида над Србима у случају да постану националне мањине, нарочито у Хрватској. Српско питање није било лако решити.

„Постојао је објективни ризик од грађанског рата за поновну поделу Југославије. Нажалост, моја страховања су се у многоме обистинила".

Међународни кривични суд за бившу Југославију утврдио је да је почињен геноцид у Сребреници 1995. где је за убиство више од 8.000 Бошњака осуђено 47 људи на више од 700 година затвора, а изречено је и пет казни доживотног затвора.

Тужилаштво Међународног суда је са Јовићем у три наврата 2002. и 2003. године обавило разговоре у својству осумњиченог, али против њега није подигнута оптужница.

Борисав Јовић је сведочио од 18. до 20. новембра 2003.

Пет година касније, 2008. у изјави за Радио Слободна Европа рекао је „свако решење би било боље од рата".

За распад Југославије крива КПЈ и одлука из 1928."

Последњих година био је чешће гост различитих емисија.

„За распад Југославије крива је Комунистичка партија Југославије која је 1928. донела ту одлуку, Јосип Броз је био генерални секретар који је послат овде да ту одлуку спроведе у живот", рекао је на ТВ Н1 Јовић.

И касније ће више пута поновити да је „неосновано приписивање Милошевићу одговорности за растурање Југославије", јер се с тим почело и пре његовог рођења.

„Милошевић се појавио тек кад се земља увелико распадала да би покушао да колико може заштити интересе Србије, што је веома засметало онима који су стекли навику да раде као да Србија не постоји", рекао је.

У тексту Политике из 2018. писало је да се овај бивши председник Југославије годинама возио градским превозом.

„Да сам се возио у мерцедесу, можда бих већ пропао.

„Од свих претходних власти никада нисам позван на државни празник као бивши председник Председништва СФРЈ", рекао је тад.

Текст је допуњен 14. септембра изјавом Стјепана Месића, бившег председника Председништва СФРЈ

Погледајте и видео о петооктобарским променама 2000. године

Потпис испод видеа,

Пети октобар две деценије касније: Шта се догодило 5. октобра 2000.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk