Србија, Република Српска, празници: Како ће се 15. септембра обележити Дан српског јединства, слободе и националне заставе

  • Наташа Анђелковић
  • ББЦ новинарка
Застава

Аутор фотографије, Fonet

Потпис испод фотографије,

У обележавању празника учествоваће и Гарда Војске Србије, најавили су званичници

Да ће се ове године 15. септембар обележавати као Дан српског јединства, слободе и националне заставе поједини су сазнали тек када су претходних вечери у току биле пробе прославе, а на зграде постављане државне заставе.

Датум за најновији државни празник одабран је у знак сећања на пробој Солунског фронта 1918. и обележава се као радни дан.

Почетак пробоја Солунског фронта једно од кључних датума Првог светског рата, оцењује историчар Немања Калезић.

„То је велики дан у националној историји који није досад обележаван на посебан начин.

„Одабран је као општи српски празник који неће бити везан само за Србију, већ и за све Србе на простору бивше Југославије и у емиграцији", каже Калезић за ББЦ на српском.

Дан српског јединства, слободе и националне заставе као празник је уведен прошле године на заседању Високог савета за сарадњу Србије и Републике Српске, једног од два ентитета Босне и Херцеговине.

Ипак, због пандемије корона вируса није уприличена прослава.

„Главни циљ у покушају да утемељимо овај празник јесте да мотивишемо све наше грађане где год живели, Србе из свих крајева, да тога дана тамо где живе, на кућу или зграду, истакну нашу тробојку, заставу која је једна од симбола Срба", рекао је министар спољних послова Србије Никола Селаковић.

Аутор фотографије, Fonet/MOD

Како ће бити обележен?

Док су прошле године улице и значајна места у Београду 15. септембра биле окићене заставама или светлом на зградама, мостовима и другим објектима у бојама тробојке, ове године се спрема богатији програм.

Званичници најављују низ манифестација, а централна би требало да буде одржана на Савском тргу у Београду, поред споменика Стефану Немањи.

Предвиђено је обраћање председника Србије Александра Вучића, српског члана Председништва БиХ Милорада Додика и патријарха Порфирија, најавио је Селаковић на ТВ Хепи.

Пре тога, на различитим тачкама у српској престоници биће организована окупљања.

Учествоваће Гарда Војске Србије и њен оркестар, уз, како каже Селаковић, „највећу светињу из тог времена, а то је 51 српска пуковска застава, које су симболи српске победе и славе, али и голготе", а чији су оригинали у Војном музеју.

„Да је Србин бити лако, Србин би био свако.

„Али ми смо народ који је опстао на историјској сцени зато што се боримо, а лакше ћемо се борити заједно са заједничком свешћу и идентитетом", рекао је раније српски шеф дипломатије Селаковић.

Аутор фотографије, Fonet

Потпис испод фотографије,

Председник Србије Александар Вучић и српски члан Председништва БиХ Милорад Додик

У обележавању учествује и хеликоптерска јединица Министарства полиције - вијорећи заставом изнад Београда, саопштено је на њиховом Фејсбук профилу.

У среду од ујутру до увече на београдском Ушћу биће приказано наоружање и војна опрема - авијација, хеликоптери, тенкови, ПВО системи које користи српска војска.

Глумци Петар Божовић, Лазар Ристовски, Милан Васић, академик Душан Ковачевић снимили су спотове у којима се уз звуке Марша на Дрину поручује да је „Српство васкрсло", а људи позивају да 15. септембра истуре заставу на прозор.

Неки од њих објављени су и на Тик току профилу председника Србије Александра Вучића.

Дан српског јединства, слободе и националне заставе ове године се први пут обележава и у школама Републике Српске и то низом наставних активности, од 7. до 15. септембра, објавио је Радио Слободна Европа.

Од школа је затражено да доставе фотографије, видео снимке и остале материјале о одржаним активностима.

Истог дана и Дан традиције

У среду, 15. септембра на државни празник широм Србије биће одржана и прва манифестација Дан традиције.

Организатори, Дечји културни центар Београд (ДKЦБ) и Удружење кореографа народних игара Србије, припремају параде на централним улицама градова и села, као и саборе, наступе фолклораша и концерте свирача старих инструмената и оркестара.

Свечана поворка учесника обучених у народне ношње у Београду кренуће у 12.00, од Библиотеке града Београда, кроз Kнез Михаилову, па до Трга републике, где ће на великој бини бити одржан главни музичко-сценски програм.

У централном програму учествоваће и глумци и певачи, као и дечји хорови.

Како ће се то одразити на саобраћај?

На сајту Града Београда наведено је да ће режим јавног градског превоза бити значајно измењен, а централне улице затворене.

Саобраћај у Немањиној улици у Београду, од Балканске до Савског трга, биће обустављен и у уторак и у среду од 18 часова до поноћи, због генералне пробе и прославе Дана српског јединства, слободе и националне заставе.

Аутор фотографије, Фонет/Божана Павлица

Какве су реакције?

Председник Хрватске Зоран Милановић критиковао је Вучићев позив Србима широм света да 15. септембра истакну српску заставу, рекавши да „беспослен поп и јариће крсти".

„Стварно не могу да верујем да у Србији немају важнијег и паметнијег посла, попут привредног развоја државе у којем Србија заостаје, а Хрватска не напредује како би требало", рекао је Милановић.

Аутор фотографије, Поставка музеја Родна кућа Степе Степановића

Потпис испод фотографије,

Илустрација српских војника с почетка 20. века

Историчар Миливој Бешлин изјавио је недавно да се кроз овакво увођење новог празника ствара „погубна нестабилност у региону", али и да је то „једини начин да се скрене пажња са све теже ситуације у самој Србији".

„Овај предлог је дословна копија албанског Дана заставе и сведочи да ова два национализма не само да имају сличне идеје, него и методе рада.

„Ово ће изазвати даље напетости у региону и Србе ван Србије додатно поставити насупрот држава чији су пуноправни грађани", рекао је Бешлин за Данас.

Како је текао пробој Солунског фронта?

Солунски фронт је оформљен у јесен 1915. између савезника са једне и Немачке, Аустроугарске, Бугарске и Турске са друге стране.

Савезници су га пробили у борбама 15. до 17. септембра 1918. после којих је Бугарска капитулирала.

„Пробој је општесавезничка и велика ствар.

„Сам пробој су извршиле српске и француске јединице, касније су наступале британске и нешто мање грчке и италијанске", наводи историчар Немања Калезић.

Ипак, додаје, српска војска је чинила шестину трупа на Солунском фронту и била далеко слабије наоружана и опремљена од осталих савезничких војски.

Међутим, оно што их је одвајало била је мотивисаност на борбу после такозване албанске голготе и опоравка на грчком острву Крфу.

Потпис испод фотографије,

Споменик Франше Д`Епереу у Београду - француском маршалу и почасном војводи српске војске

То је први препознао француски маршал Франше Д`Епере.

„Код Француза је био велики број људи из Сенегала, Индокине, Вијетнама, а у српској војсци смо имали човек који зна да ако пробије ту линију фронта, да ће видети породицу.

„Нико пре Д`Епера то није приметио", додаје он.

Дринска дивизија српске војске одиграла је важну улогу, а њу су чинили људи из Западне Србије, не и са простора Републике Српске, како би се могло протумачити данас.

„Сви добровољци који су долазили из Босне и из Подриња, којих је било страшно пуно и који су одбијали да ступе у аустроугарску војску били су прво у добровољачким јединицима, а касније у четничким одредима Војводе Вука", наводи историчар, додајући да ће касније одатле настати југословенска војска.

„Занимљиво је да сами учесници пробоја и непосредно после, све до 1941. нису обележавали то као посебан датум", каже он.

У то време празновао се 1. децембар као датум настанка Југославије, тачније Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Поред Божића и Ускрса, између два рата у Србији се као велики празник обележавао рођендан краља.

Световни празници долазе са комунистичком влашћу после 1945.

После распада Југославије услед жеље за отклоном од комунистичког наслеђа на Балкану се бирају нови датуми за празнике националних држава.

Који су још државни празници у Србији?

Сретење - Дан државности Србије празнује се 15. и 16. фебруара.

Тог дана је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак и дан када је у Kрагујевцу 1835. године донет први Устав Kнежевине Србије.

У државне празнике, према закону, спадају и Нова година, Празник рада, Дан победе и Дан примирја у Првом светском рату.

Нова година празнује се 1. и 2. јануара, Празник рада - 1. и 2. маја, Дан победе 9. маја, а Дан примирја у Првом светском рату 11. новембра.

Од верских празника обележава се Божић 7. јануара и ускршњи празници почев од Великог петка закључно са другим даном Ускрса.

Како је режисер Господара прстенова рестаурирао снимке Првог светског рата:

Потпис испод видеа,

Неми снимци Првог светског рата пажљиво су рестаурирани захваљујући Питеру Џексону.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk