Изручење Светозара Маровића, Србија и Црна Гора: Отворено питање и после посете црногорског премијера Здравка Кривокапића

Више од четири године, Светозар Маровић, последњи председник некадашње Државне заједнице Србије и Црне Горе, налази се у Београду, иако црногорске власти упорно траже његово изручење како би одслужио затворску казну по пресуди за финансијске малверзације у Будви.

Маровић је прешао пут од политичког моћника, десне руке председника Црне Горе Мила Ђукановића, главног политичког идеолога, вештог говорника и државника, до затварања у једну од ћелија у затвору у Спужу надомак Подгорице, бегунца и осуђеника који је признао да је био шеф организоване криминалне групе.

Ухапшен је у Црној Гори 15. децембра 2015. по оптужбама за корупцију, а две године касније је замрзнута сва његова имовина и имовина његове породице.

Непосредно пре него што је проглашен кривим 2017. године, Маровић, који је у Црној Гори означен и као „шеф будванске криминалне групе", пребегао је у Србију, а црногорске власти годинама траже његово изручење.

Тај захтев, поновио је и садашњи премијер Црне Горе Здравко Кривокапић током прве званичне посете Београду првих дана новембра 2021. године.

Власти у Београду до сада нису поступиле по захтеву Подгорице, уз образложење: „Мало је компликовано".

Шта је рекао црногорски премијер у Београду и какав је одговор добио?

„Изручење Маровића свакако остаје приоритет за нашу владу", рекао је Кривокапић у Београду после разговора са председницом Владе Србије Аном Брнабић.

Додао је да је црногорска влада упутила званичан допис.

Изнео је и опаску да прва посета треба да покрене читав ланац добрих односа и поверења и да не би требало да се постављају питања која можда неће донети одговоре са којима би сви били задовољни.

Брнабић је рекла да не постоји неки конкретан правни или политички разлог што Маровић није изручен и да је Кривокапићева посета била усмерена „пре свега на позитивне ствари".

„Није тајна да имамо читав низ отворених и тешких питања", изјавила је Брнабић.

Додала је да није бавила случајем Маровић и да „мора да провери са правосудним органима о чему се ту ради".

Ко је Светозар Маровић

Рођен је 31. марта 1955. године.

Политиком је почео да се бави врло рано и био ја на значајним функцијама у време бивше Југославије.

Са садашњим и некадашњим председником Црне Горе Милом Ђукановићем и Филипом Вујановићем чинио је трио који је донео промене и током 90-тих година прошлог века супротставио се режиму Слободана Милошевића у Београду.

Али попут Ђукановића, почетком рата у Југославији 1990-тих година, подржавао је акције некадашње Југословенске народне армије, а остао је упамћен и као аутор крилатице „Рат за мир" у периоду напада на хрватски град Дубровник.

Бивши црногорски председник Момир Булатовић, током целе политичке каријере близак Слободану Милошевићу, објавио је 2001. године мемоаре Правила ћутања, оптужујући Маровића, уз многе друге, да је прихватао велике новчане надокнаде у замену за затварање очију пред широко распрострањеним шверцом нафте и дувана у Црној Гори током 1990-тих.

Маровић и Булатовић су заједно били у комунистичкој партији Црне Горе, а осим блиског пријатељства, имали су и породично-кумовске односе.

После краха унутар партије, Маровић је стао уз Ђукановића, а Булатовић је остао на другој страни, привржен Милошевићу.

Маровић је био суоснивач Демократске партије социјалиста (ДПС), која је све до 2020. године владала Црном Гором.

Од 2003. до 2006. године био је последњи председник Државне заједнице Србије и Црне Горе, која је укинута пошто је на црногорском референдуму тесном већином изгласана независност.

Иако је био председник, залагао се за независност.

Четири године по хапшењу, Маровић је први пут је отворено говорио пошто је побегао у Београд.

У обраћању је оптужио руководство Демократске партије социјалиста за корупцију, непотизам, партократију и ауторитарност, а Ђукановића да лажира процес против њега и његове породице.

„Зашто је све ово морало да ми се деси? Да ли сам ја заиста тај први, највећи криминалац у Црној Гори?

„Да ли сам ја тај који је покрао милионе, који има хотеле, који има барке, акције, хидроелектране, да ли сам ја тај који има непокретности у милионским вредностима?", навео је Маровић преко Инстаграм налога Душка Кнежевића, познатог црногорског банкара и некадашњег сарадника црногорских власти, који је такође избегао из Црне Горе.

Осим Маровића, до данас Црног Гори није изручен ни његов син Милош, који је у међувремену добио српско држављанство.

Прошле године, казна изречена млађем Маровићу је застарела.

Милош Маровић је ухапшен због сумње да је један од учесника у милионској малверзацији око продаје 27.000 квадрата општинског земљишта у индустријској зони Јаза код Будве.

Тим послом, будванска општинска каса оштећена је за 1,4 милиона евра.

Зашто је Светозар Маровић ухапшен и осуђен у Црној Гори?

Последњем председнику Државне заједнице Србије и Црне Горе крајем 2015. године на руке су стављене лисице због малверзација са пословним просторима и грађевинским земљиштем.

Годину дана после хапшења, у септембру, Маровић је осуђен на затворску казну од три године и 10 месеци због низа оптужби за корупцију у родној Будви.

Маровић је 2017. године с тужилаштвом потписао два споразума о признању кривице за организацију криминалне групе.

Уз затворску казну, наложено му је да држави плати одштету од 1,1 милион евра и 100.000 евра да у хуманитарне сврхе.

Приликом потписивања споразума о признању кривице, рекао је да је то урадио како би спасио породицу.

И Кнежевић, поменути банкар који се сукобио са Ђукановићем, тврдио је да је Маровић „дао признање под принудом, јер су му чланове породице држали као таоце".

Маровићеви адвокати кажу да се он и даље лечи од депресије у Београду.

„Веома је лошег здравственог стања и готово свакодневно посећује специјалисту па чак се и клинички лечи.

„Ово није изговор или алиби да не би издржавао казну затвора јер, после свега кроз шта је прошао, будите сигурни да би нормалан човек тешко могао да сачува здравље", рекао је Здравко Беговић, Маровићев адвокат за Дојче Веле. 2019. године.

Испоручивање Маровића из Србије „компликовано"

Црногорске власти су још 2017. године расписалле Интерполову црвену потерницу за Маровићем како би дошао на издржавање затворске казне.

Расписивањем потернице, како је тада саопштено, створени су сви правни предуслови да Светозар Маровић буде ухапшен у Србији и изручен Црној Гори.

Министарство правде Црне Горе је потом 2019. године послало захтев српском министарству о изручењу Маровића.

Захтев је поновљен крајем 2020. године, али одговора српских власти није било, навео је лист Данас јуна 2021. године.

Адвокат Божо Прелевић је листу Данас раније рекао да је Маровић у међувремену добио српско држављанство и да стога не може д абуде изручен Црној Гори.

Међутим, Министарство унутрашњих послова Србије је у мају 2019. године демантовало да је Маровић добио српско држављанство, нити га је тражио.

Иако се Маровић могао видети на разним јавним местима у Београду, српске власти га нису ухапсиле.

„Имамо односе који су сада компликовани.

„Ми смо тражили изручења неколико лица која су нам страховито важна у истрагама о организованом криминалу.

„Не бисте веровали колико је компликовано", рекао је председник Србије Александар Вучић у марту 2021. године о изручењу Маровића.

Погледајте и видео о томе како је изгледао дан када су Црногорци одлучивали на референдуму

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk