Здравље и спавање: Да ли рано устајање побољшава здравље

  • Алекс Теријен
  • ББЦ репортер
Жена устаје из кревета

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Да ли викендом треба надокнадити сате сна које смо пропустили током радне недеље?

Истраживање је показало да су људи који на спавање одлазе касније и не устају у цик зоре, изложенији здравстевним ризицима.

Резултати истраживања потврдили су налазе ранијих научних радова који су пронашли да су „ноћне птице" изложеније ризику преране смрти, психолошких поремеђаја и болестима органа за дисање.

Да ли то значи да у кревет треба да одлазимо и из њега устајемо раније?

„Друштвени умор"

Мучите се да заспите и само тренутак касније, аларм вас насилно извлачи из кревета.

До краја радне недење, већ сте измрцварени и викенд користите како би надокнадили пропуштене сате сна.

Ово звучи познато и некако нормално, међутим, овакаве навике су знак да не спавате довољно и да патите од „друштвеног умора".

Ово је израз који се користи када се говори о разлици између количине сна током радне недеље и количине сна током викенда, када смо слободни да у кревет одемо и из њега устанемо кад год желимо.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Истраживања показују да људи који пате такозваног друтвеног умора чешће пуше и пију

Сразмерно разлици, повећавају се и здравствени ризици попут ризика од кардиоваскуларних болести и проблема са метаболизмом.

Професор хронобиологије са Института за медицинску психологију минхенског универзитета Лудвиг-Максимилиан, Тил Ронеберг, сматра да је „друштвени умор" један од чинилаца који доприносе резултатима истраживања која кажу да су „ноћне птице" у групи која носи ризике по здравље.

Већина компанија и школских установа почиње са радом веома рано ујутру, што људе који на спавање одлазе касније приморава да дан почну веома рано.

Када би људи који устају рано били приморани да радни дан започну касно у току дана и они би били изложени одређеним здравственим ризицима, сматра Расел Фостер, начелник Нафилд лабараторије офталмологије и института за сан.

Биологија људског тела

Како ноћне птице треба да се носе са свим овим?

Да ли треба да жртвују спавање викедом и устану рано како би се прилагодили раном устају током радне недеље?

„То је најгора ствар коју можете да урадите" сматра професор Ронеберг.

Он је уверен да не постоји ништа лоше у томе што на спавање одлазите касно.

„Ако нисте спавали довољно током недеље, најбоља ствар коју можете да урадите је да то надокнадите и то треба да урадите у оно време када вам највише одговара", каже.

Време у које смо навикли да одлазимо на спавање и време устајања није само навика, нити је знак да јесмо или нисмо дисциплиновани.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Да ли ноћне птице треба да надокнаде пропуштене сате сна?

На образац спавања утиче наш биолошки сат. Како ће он радити, 50 одсто зависи од гена које смо наследили.

Осталих 50 одсто зависи од средине у којој живимо и од тога колико година имамо.

Двадесете се сматрају годинама у којима је лењост на највишем нивоу, а што смо старији, биолошки сат ће нам помоћи да устајемо раније.

„Обично мислимо да људи који остају до касно ноћу не раде ништа корисно и да су људи који не устају рано, просто, лењи. Уствару, ради се о биологији људског тела", каже Малколм фон Шанц, професор хронобиологије на Универитету Сари.

Тако имамо не само ранораниоце и ноћне птице, већ читаву лепезу различитих група људи који се могу поделити на основу тога како им функционишу биолошки сатови.

Рано устајање не може да промени навике развијене под утицајем генетских предиспозиција, сматрају стручњаци.

На навике је могуће утицати тако што ћете бирати када ћете се излагати светлости.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Изложеност дневној светлости помаже да се заспи раније

На биолошки сат утиче време изласка и заласка сунца. Већина људи је врло мало изложена сунцу у току дана, а превише вештачком светлу током ноћи.

Ово утиче на време када ћемо се осетити поспано, што је и главни проблем ноћних птица, који су, због гена, већ склони касном одласку у кревет.

Излагањем дневној светлости рано ујутру и избегавањем вештачке када падне ноћ, нарочито плаве светлости мобилних телефона и компјутера, можемо истренирати тело да на спавање пожели да оде раније.

То није лак и брз процес. Већина људи нема довољно времена да дан искористи за излагање дневном светлу или да ограничи изложеност вештачком.

„Задатак целом друштву"

Стручњаци сматрају да послодавци, школе и цело друштво треба да раде на томе да помогну људима који на спавање одлазе касније.

Професор Фостер сматра да би послодавци требало запосленима да дозволе да бирају радно време на основу биолошког сата.

То би побољшало радни учинак, каже.

Професор Ронеберг сматра да друштво има обавезу да поправи радно окружење које је потпуно неусаглашено са обрасцима спавања.

„Ово је проблем целог друштва, потребно је више природног светла у зградама и мање плавог светла коме смо изложени окружени екранима", каже.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk