Зашто нас се климатске промене тичу

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionНАСА је припремила видео који показује раст температура од 1884. године до данас (без звука)

Шта су климатске промене?

Клима на планети се стално мења. Просечна температура је око 15 степени, иако геолошки подаци говоре да је била много већа или мања у прошлости.

Садашњи период загревања се, међутим, догађа брже него што је то био случај раније. Научници су забринути да би промене која се догађају у природи могле да имају озбиљне последице за климатску равнотежу планете.

Шта је ефекат „стаклене баште"?

Ефекат „стаклене баште" се односи на начин на који се у земљиној атмосфери задржава сунчева енергија. Соларна енергија која се исијава из земљине површине натраг у свемир задржава се у атмосферским гасовима „стаклене баште" одакле се емитује у свим правцима.

Без овог ефекта Земља би била око тридесетак степени хладнија, што би је учинило непријатељском за живот.

Научници верују да гасови из индустрије и пољопривреде доприносе овом природном феномену, тако што се емитује већа количина енергије која остаје затворена у „стакленој башти" што доводи до повећања температуре. Ово се обично назива глобално загревање или климатске промене.

Најважнији гасови који доприност загревању су испарења у виду паре, али њихова концентрације се не мења много и остају у атмосфери свега неколико дана.

Угљен-диоксид, међутим, остаје много дуже (стотине година су потребне да би се вратио на преиндустријски ниво).

Већина емисија угљен-диоксида долази од сагоревања фосилних горива, а њихов број се повећава и због уништавања шума које га апсорбују. Други гасови који доприносе ефекту „стаклене баште", као што су метан и азот, такође се ослабађају кроз људске активности, али је њихова количина мала у поређењу са угљен диоксидом.

Пошто је индустријска револуција започела 1750. године, ниво угљен-диоксида се повећао за више од 30 одсто, а ниво метана за више од 140. Концентрација угљен-диоксида у атмосфери је сада већа него у било ком тренутку у последњих 800 000 година.

Који су знаци загревања?

Подаци о температурама са краја 19. века показују да се просечна температура земљине површине повећала за око 0.8 степени у последњих сто година, а 0.6 само у последње три деценије.

Сателитски подаци указују на просечно повећање глобалног нивоа мора од 3 милиметра годишње у последњих неколико деценија. Велики део промене у нивоу мора је резултат термичког ширења морске воде. Kако се вода загреје, молекули су мање згуснути, што доводи до повећања запремине океана.

Томе доприноси и отопљавање планинских глечера и повлачење поларних ледених плоча. Од 1979. године, сателитски снимци показују драматично опадање обима арктичког леденог појаса, око 4 одсто за десетак година. У 2012. години је површина глечера смањена за рекордних 50 одсто у односу на просек од 1979. до 2000. године.

Грендландски зелени појас се такође топи рекордном брзином; када би се отпопило 2.8 милиона квадратних километара овог појаса ниво мора би се повећао за 6 метара.

Сателитски подаци показују да ледени покривач Западног Антарктика такође губи масу, а последње истраживање показује да је Источни Антарктик, који није показива знаке глобалног загревања, такође почео да губи масу последњих неколико година. Али научници не очекују драматичне промене. У неким местима маса заправо може да се повећа како више температуре доприносе снежним падавинама.

Узроци климатских промена се могу уочити и на вегетацији и на животињама са копна. То се односи на раније цветање и рађање воћа у случају биљака и промену територије када је реч о животињама.

Image copyright AFP
Натпис на слици Климатске промене могу да изазову драматичне временске непогоде

Шта је са паузом?

Постоје тврдње да од 1998. године није било значајног глобалног загревања упркос непрестаном порасту емисија угљен-диоксида. О томе се говори као о „паузи" у загревању. Научници су то покушали да објасне на више начина. У то спадају: промене у емитовању сунчеве енергије, смањење водених испарења, веће залихе топлоте у океанима.

Али није постојало прихваћено објашњење о томе шта је узрок паузе.

Сада изгледа да је дошло до нагле промене: 2014, 2015. и 2016. су биле три најтоплије године које су забележене. У студији која је објављена у часопису „Сајанс" у јуну 2015. године изнета је сумња да је уопште дошло до промене у загревању.

Kолико ће се температуре у будућности повећати?

У извештају за 2013. годину, Међувладина комисија за климатске промјене са седиштем у Женеви предвидела је низ могућих сценарија заснованих на рачунарском моделирању. Већина симулација показује, међутим, да ће глобална промена температуре до краја 21. века вероватно премашити 1.5 степена у односу на 1850. годину.

Праг од 2 степена се сматра границом после које загревање постаје опасно.

Чак и ако сада драматично смањимо емисије штетних гасова, научници кажу да ће се последице и даље осећати, јер су некада потребне стотине година да би делови климатског система, нарочито велике количине воде и леда, одговориле на промене у температури. Потребне су, такође, деценије да се гасови из „стаклене баште" уклоне из атмосфере.

Kако ће климатске промене утицати на нас?

Распон утицаја је неизвестан. Промене би могле да доведу до несташице питке воде, до промене у условима производње хране и повећаног броја смртних случајева од поплава, олуја, врелих таласа и суша. То је због тога штосе очекује се да ће климатске промене да повећају учесталост екстремних временских прилика - иако је повезивање појединачног догађаја са глобалним загревањем сложено.

Image copyright Science Photo Library
Натпис на слици Животиње попут поларног медведа наћи ће се на удару климатских промена

Научници прогнозирају више падавина у целини, али кажу да ће се повећати ризик од суше у унутрашњим деловима континената током врућих лета. Очекује се још више поплава услед олуја и повећања нивоа мора. Постојаће, међутим, веома снажна регионална одступања од ових тенденција.

Најсиромашније земље, које су најмање спремне да се суоче са брзим променама, могле би највише да страдају.

Предвиђа се изумирање биљних и животињских врста које неће моћи да се прилагоде брзој промени средине. Светска здравствена организација је упозорила да би здравље милиона људи могло да буде угрожено због ширења маларије, болести која доводи до губитка воде и неухрањености.

Kако се повећава количина угљен-диоксида у атмосфери, повећава се и у океанима, што доводи до тога да постану кисели. Овај процес може да представља велике проблеме за корални гребен.

Глобално загревање ће проузроковати промене које би могле да доведу до даљег повећања топлоте и појава попут ослобађања великих количина метана из „стаклене баште" пошто се замрзнута пространства на Арктику отопе. Ово је познато као позитиван климатски одговор.

Постоји, међутим, негативни одговор који би могао да заустави загревање. Различити „резервоари" на земљи упијају угљен-диоксид у процесу размене угљеника између океана и земље на пример.

Питање је како ће се то ускладити.