Откривена тајна „мини-мумије"

ДНК анализа открила је узрок необичног облика овог скелета Image copyright Emery Smith
Натпис на слици ДНК анализа открила је узрок необичног изгледа овог скелета

Испитивање свега двадесетак центиметара дугачког мумифицираног скелета потврдило је да је реч о новорођенчету са бројним мутацијама.

Упркос величини скелета, која одговара фетусу, ранија истраживања су на основу густине костију указивала на дете старо између шест и осам година.

Ове крајње неуобичајене карактеристике су покренуле лавину најневероватнијих теорија.

Сада је ДНК анализом откривено да су аномалије, укључујући и густину костију, резултат генетских мутација.

Детаљи истраживања су објављени у научном часопису Џеном рисерч.

Осим што је изузетно мали, скелет има бројне друге необичне аномалије, као што је мањак ребара и купаста лобања.

Остаци су откривени у торби пронађеној у напуштеном рударском градићу Ла Норија у Чилеу. Затим су осванули у приватној колекцији у Шпанији.

Појавила се претпоставка да је скелет, коме је наденуто име Ата по чилеанској провинцији Атакама, припадао некој врсти примата, а било је и теорија о ванземаљском пореклу.

Генетички тестови

Нови докази побили су ове претпоставке.

Тим научника је анализирао геном - генетску мапу организма унутар језгра ћелије.

Одмах су закључили да је скелет људски. А затим су извели доказе да је реч о женском новорођенчету са бројним мутацијама у генима који се повезују са патуљастим растом, сколиозом и неправилним развојем мишића и костију.

„Најчуднија ствар у вези са скелетом је што су кости, на основу облика и густине, изгледале зрело", рекао је Гери Нолан, професор микробиологије и имунологије са медицинског факултета на Унивезитету Станфорд у Калифорнији.

„То нас је завело да поверујемо да је реч о детету, иако је скелет био величине фетуса. Сада знамо да су до тога довеле мутације, рекао је за ББЦ.

Резултати су открили четири варијанте истог нуклеотида - једну врсту мутације - у генима који су одговорни за разне болести костију - као и мутације у генима укљученим у производњу колагена.

Ата је сем тога имала 10, уместо 11 ребара, што никад није виђено код људи.

„Верујемо да је девојчица мртворођена", рекао је професор Нолан.

„Била је толико деформисана да не би могла да се храни. Данас би одмах била стављена на интензивну негу".

Приступ болницама је, међутим, вероватно био немогућ у забаченом делу Чилеа у коме је нађена. Верује се да је скелет стар око 40 година.

Вредност открића

Професор Нолан је започео истраживање 2012, када га је колега обавестио да је нашао „ванземаљца".

„Иако је све почело као прича о ванземаљцима и тако постала чувена у свету - у ствари се ради о људској трагедији. Жена је родила деформисано дете, оно је на неки начин конзервирано и онда су га пласирали на тржиште.

Научници кажу да будућа истраживања Атиног генома могу да доведу до нових сазнања о генетским деформитетима костију.

Професор Нолан каже да би то могло да помогне будућим пацијентима. „Можда ћемо научити како да убрзамо раст костију онима којима је то неопходно, на пример пацијентима са вишеструким преломима", рекао је.