НАТО протерује седам руских дипломата

НАТО званичници су донели одлуку о протеривању седам чланова руске мисије при Алијанси у одговору на случај тровања бившег руског агента и његове ћерке.

Овај потез ће Москви послати поруку да постоје "последице" понашања Русије у вези са овим случајем, рекао је генерални секретар Северноатлантског савеза Јенс Столтенберг.

У последња два дана, 26 земаља је протерало руске дипломате, пружајући тако подршку Великој Британији која сматра да је Москва иза тровања бившег шпијуна Сергеја Скрипаља и његове ћерке у Великој Британији. Русија, међутим, одбија све оптужбе и тражи од Велике Британије доказе.

„Напад у Салисберију је први у коме је коришћен нервни гас на територији (чланица) НАТО-а", рекао је Столтенберг.

Он је додао да је „повукао акредитиве за седам чланова руске мисије при НАТО-у".

Столтенберг каже да Алијанса намерава да одбије акредитиве за још троје дипломата.

Бивши руски шпијун и његова ћерка Јулија су отровани 4. марта у Салисберију, на југу Енглеске. Британске власти су саопштиле да је коришћен нервни гас и оптужиле Русију да стоји иза овог случаја.

Које су земље протерале руске дипломате?

Од почетка недеље је 116 руских дипломата протерано из 24 земље које су се солидарисале са одлуком Велике Британије да избаци представнике Москве. Сједињене Америчке Државе су протерале 60 руских дипломата, европске земље 50, Канада четворо а Аустралија двоје.

У Европској унији се десет земаља уздржало од избацивања руских дипломата - Бугарска, Словачка, Словенија, Грчка, Кипар, Малта, Луксембург, Португал, Аустрија и Белгија.

Француска, Немачка и Пољска су протерале по четири руска дипломата, Шпанија, Холандија, Чешка и Литванија по троје, Данска и Италија по двоје, а Хрватска, Финска, Шведска, Естонија, Летонија, Мађарска и Румунија по једног руског држављанина са дипломатским статусом.

У ширем европском контексту међу земљама које су то учиниле су Албанија која је избацила двоје руских дипломата и Македонија која је протерала једног.

Аустријски канцелар Себастијан Курц је рекао да његова земља као „неутрална" неће да избаци дипломате и да жели да буде „мост између Истока и Запада".

Белгијске власти су саопштиле да је у њиховој земљи седиште Европске уније и НАТО-а и да су пружиле гостопримство руским амбасадорима у обе организације због чега треба да „разматрају могуће мере веома обазриво".

Руски одговор

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров рекао је да ће Русија одговорити на избацивање својих дипломата.

„Нећемо толерисати такву дрскост", рекао је руски шеф дипломатије.

Русија говори о „уцени огромних размера" чији су виновник Сједињене Америчке Државе.

„Тешко је да не закључимо да смо били у праву када смо истакли да постоји само неколико независних земаља у данашњем свету, у данашњој Европи", рекао је шеф руске дипломатије.

Руске власти су поручиле да разматрају узвратне мере.

НАТО и Русија

Везе НАТО-а и Русије успостављене су током деведесетих година, као знак приближавања бивших сукобљених страна након окончања Хладног рата.

Русија и НАТО су потписали споразум о сарадњи 1997. године, а њихови односи су постепено успостављени између 1997. и 2002. године, када је основан Савез Русије и НАТО-а.

НАТО је 2009. године избацио двоје руских дипломата због шпијунаже, на шта је Русија одговорила истом мером.

Северноатлантски савез је 2015. године тражио од Русије да смањи број чланова у мисији са 50 на 30. Након најновијег потеза НАТО-а мисија ће имати 20 чланова.