Како бактерије утичу на расположење

Илустација црева-мозак

Кад се запитамо шта нас чини људима, прво што нам пада на памет су мисли и емоције.

Сад се појавила контроверзна хипотеза да бактерије које живе у нашим цревима „невидљивом руком" мењају наш мозак.

Научници склапају слику о томе како трилиони бактерија које живе у свима нама утичу на наше физичко здравље.

Сада се, међутим, ова сићушна створења повезују и са болестима као што су депресија, аутизам и неуродегенеративне болести.

Већ вековима се зна да наше расположење утиче на органе за варење - само се присетите испита на факултету - али сада се испоставља да је та веза двосмерна.

Група истраживача верује да су надомак револуционарне методе за побољшање менталног здравља коришћењем „психобиотика".

Истраживање из кога се развио нови концепт рађено је на Универзитету Кјушу у Јапану.

Научници су открили да мишеви који су расли у стерилном окружењу и никада нису имали контакт са бактеријама луче двапут више хормона за стрес кад се узнемире него нормални мишеви.

Иначе су животиње по свему осталом биле идентичне, што је указало да би ова разлика могла да потиче од микроорганизама.

"То је био први научни рад који је довео у везу микробе и неурологију", каже Џејн Фостер, неуропсихијатар са Универзитета Мекмастер у Канади.

„Изазвао је пуно реакција међу нама који се бавимо депресијом и анксиозношћу", рекла је.

Како би бактерије могле да утичу на мозак?

Мозак је најсложенији објекат у познатом свемиру. Како би бактерије из црева могле да утичу на њега?

  • Један пут води преко нерва вагуса, информативне аутостраде која повезује мозак са стомаком.
  • Бактерије разлажу влакна из хране на молекуле зване кратколанчане масне киселине, које могу да утичу на цело тело.
  • Микробиом утиче на имуни систем, који пак има улогу код неких нервних болести.
  • Сада се појављују индиције да бактерије из црева могу да мењају ДНК у нервним ћелијама уз помоћ сићушних делова генетичког кода по имену микроРНК.

Досад је објављено мноштво радова који повезују мишеве без бактерија са променама у понашању, па чак и структуре мозга.

Њихов живот у стерилном окружењу, међутим, није исто што и стварни свет. Ми смо стално у контакту са бактеријама и нико не може да живи без њих.

Професор Тед Динан са Универитетске клинике у Јорку покушава да открије шта се дешава са микробиомима пациената са депресијом.

Златно правило каже да је здрав микробиом разноврстан микробиом, који садржи много врста које живе у људском телу.

„Ако упоредите неког ко пати од клиничке депресије са здравом особом, видећете да овај први има мање разноврстан микробиом", каже професор Динан.

„Не тврдим да је то једини узрок депресије, али би код неких људи могло да игра улогу у развоју болести", каже он.

Сем тога, животни стил који слаби цревну флору, као што је исхрана са мало влакнастих намирница, може да нас учини рањивим.

Микробиом

  • У вашем телу има више микроба него људских ћелија - ако их све пребројите, само 43 одсто су људске
  • Остатак чине бактерије, вируси, гљиве и једноћелијски микроорганизми који се зову археје
  • Људски геном - цео пакет генетичких инструкција у људском бићу - састоји се од око 20 000 гена
  • Али ако додамо гене микробиома, та цифра се пење на између милион и 20 милиона гена
  • То је познато као други геном и везује се за болести као што су алергије, гојазност, хронична упала црева, Паркинсонову болест, као и на ефикасност терапије против рака, па чак и за депресију и аутизам

Могућност да поремећај равнотеже цревних батерија има везе са депресијом је врло интригантна.

Зато су научници из Центра за микробиом при Универзитету у Корку почели да пресађују микробиоме пациената са депресијом у животиње. То се зове „транспузија".

Показало се да се преносом бактерија преноси и понашање.

„Изненадили смо се кад смо уочили да просто уношење узорка микробиома у пацове може да доведе до симптома депресије". испричао је за ББЦ професор Џон Крајан.

Један од симптома је анхедонија - људи који пате од депресије често губе интерес за ствари у којима су раније уживали.

За пацове је главна уживанција шећерна вода, које обично не могу да се засите, али „кад су примили микробиом особе са депресијом, више их није било брига", каже професор Крајан.

Докази који упућују на везу микробиома, стомака и мозга се појављују и код Паркинсонове болести.

То је извесно неуролошка болест. Ћелије мозга одумиру, а пацијенти губе контролу над мишићима и пате од карактеристичне дрхтавице.

Професор Саркис Мазманијан, микробиолог са Калифорнијског техничког универзитета, испитује могућност да су умешане и цревне бактерије.

„Класични неуролози би тезу да се мозак може разумети преко цревних бактерија схватили као јерес", каже он.

Установио је „врло значајне " разлике у микробиомима оболелих од Паркинсона и здравих особа.

Експерименти на мишевима који су генетски склони Паркинсоновој болести показали су да су цревне бактерије неопходне да би се болест испољила.

А када је тим мишевима усађен узорак столице пацијената који болују од Паркинсона, испољили су „много горе" симптоме него мишеви који су добили узорак здравих људи.

„Изгледа да промене у микробиому изазивају појачавају моторичке симптоме и да их чак изазивају", рекао је професор Мазманијан за ББЦ. „Сви смо веома узбуђени јер нам се отвара могућност да развијемо нове терапије помоћу микробиома".

Докази који повезују цревну флору и мозак су фасцинантни, али истраживања су још у раној фази.

Пионири ових истраживања виде како се на хоризонту помаљају потпуно нови начини лечења и очувања здравља.

Ако микроби заиста утичу на наш мозак онда можда можемо да их променимо набоље.

Може ли промена микробиома код оболелих од Паркинсона да промени ток болести?

Разматра се преписивање психобиотика - коктела здравих бактерија - пацијентима са менталним поремећајима.

Професорка Кирстен Тилиш са Калифорнијског универзитета у Лос Анђелесу се пита: „Ако променимо бактерије, да ли ће то променити и наше реакције?"

Она, међутим, истиче да нам треба још много истраживања о томе које врсте, чак и подврсте цревних бактерија могу да утичу на мозак и на који начин.

„Очигледно постоји веза", каже Тилиш за ББЦ. Идеја буди ентузијазам, јер традиционалне терапије за неке болести нису баш ефикасне. Узбудљиво је када се отвори потпуно нови приступ", каже она."

А то је врло значајна идеја.

Микробиом - наш други геном - отвара сасвим нов начин бављења медицином и тренутно су у току истраживања како он утиче на све болести које можете да замислите, укључујући алергије, канцер и гојазност.

Изненађујуће је колико је други геном флексибилан у односу на нашу сопствену ДНК.

Храна коју једемо, наши кућни љубимци, начин живота... све то утиче на наше микробе-подстанаре.

А ако то сада радимо ненамерно, замислите потенцијалне користи ако почнемо да плански побољшавамо микробиом.

„Предвиђам да ће вас за пет година кад будете мерили холесторол или тако нешто, лекар послати на анализу микробиома", каже професор Крајан. „Микробиоми су будућност персонализованог лечења"

Илустрације: Кети Хорвич

Повезане теме

Више о овој причи