Из Прешева у Сурдулицу: Албанац на српским теренима

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionИљаса Зулфију је први Албанац у српском професионалном фудбалу после деценија сукоба у региону

Иљаса Зулфију рођен је у Србији, има српски пасош али је његова прича ипак јединствена - после три деценије, први је Албанац у српском професионалном фудбалу.

Пореклом је из Прешева, града у коме се већ од његовог првог рођендана водио рат безбедносних снага Србије и локалних побуњених Албанаца.

Сукоби су окончани после три године, али националне поделе нису у потпуности превазиђене.

Доласком у Радник из Сурдулице пре две године наставио је традицију фудбалера албанске националности који играју за српске клубове, прекинуту пре готово тридесет година.


  • Датум рођења: 27. март 1998. године
  • Каријера: Лугина (Прешево), Радник (Сурдулица), позајмљиван Пуковцу и Озрену (Сокобања)
  • Фудбалски идоли: Андрес Инијеста (Барселона) и Немања Матић (Манчестер јунајтед)
  • Место у тиму: везни играч

Натпис на слици Иљаса Зулфију (стоји) наставља прекинуту традицију

Језичка баријера

Улазак у свлачионицу Радника за Зулфијуа је био улазак у други свет.

Иако је одрастао у Србији, српски фудбал није имао прилике да види ни на телевизији у Прешеву. Још је мање имао могућности да говори српски језик.

„Кад сам дошао, било ми је тешко.

Ишао сам три месеца на курс српског док сам играо за омладинце, а сада не стижем јер имам сваког дана тренинг па учим успут", сећа се првог сусрета са новом средином док се труди да изабере праве речи на језику који жели још боље да научи.

Натпис на слици Зулфијуа саиграчи не одвајају из друштва

У свлачионици је добио место поред капитена Владана Павловића, рођеног у Сурдулици. „Био је ћутљив, слабо је причао.

Одмах смо га прихватили, јер не гледамо ко је одакле дошао. Сурдулица је мала варошица, па после тренинга идемо сви заједно у кафић.

Имамо и пар црнаца, и они су научили српски, па смо сви као породица", каже Павловић чији је посебан задатак да помаже младим играчима да се уклопе у тим.

„Југословенску мешавину" у Сурдулици употпуњује тренер.

Симо Крунић рођен је у Сарајеву, прославио се играма за босанскохерцеговачки Жељезничар, али му у свлачионици помаже искуство из иностранства.

„На моју срећу, причам три језика - шпански, енглески и грчки - па ми је лако да комуницирам са играчима. Кад странци не знају српски, споразумевамо се на енглеском.

Моји играчи су образовани, доста њих прича енглески, па су увек ту да помогну", каже Крунић уз опаску да на терену говори само - квалитет.

Подршка породице и пријатеља

Испраћај сина из Прешева у централну Србију био је важан тренутак за породицу Зулфијуа.

„Родитељи су ме подржавали и задовољни су. Отац је на свакој утакмици уз мене, редовно долази", каже млади фудбалер.

Подршку су му дали и пријатељи.

„Кад сам кретао у Сурдулицу, сви су ми рекли добро је, само гурај напред. Код нас није лако постати професионалац, тешко је."

Фанатизмом до успеха

Зулфијуа је у Сурдулицу довео спортски директор клуба Дарко Гашић. Није се покајао.

„Радне навике су му невероватне. То је озбиљан фанатизам, за који не знам да ли је случајност", каже Гашић.

Осим стана, хране и часова језика, Иљаса од директора добија и савете за додатни рад, као и литературу.

Због односу према клубу и саиграчима, Радник га је наградио дебијем на утакмици против Црвене звезде у Београду.

Гашић каже да се тада први пут страховало од реакције јавности.

„Било је приче како ће навијачи у Београду реаговати, али, да смо одустали, било би то бежање од нашег идентитета", закључује Гашић.

Репрезентација Србије на трећем месту

Зулфију од детињства сања каријеру у неком великом европском клубу, лако даје одговор да машта о Шпанији и великану Барселони.

Ипак, теже му је да нађе одговор на питање за коју би репрезентацију играо.

„Ко ми први пошаље позив", каже Зулфију и наводи примере Албанаца који играју за Швајцарску или Македонију.

Додаје, ипак, да ни позив у репрезентацију Србије не би одбио.

Потрага за талентима у окружењу

Натпис на слици Зулфију и Џемаиљи, тандем Албанаца у првом тиму Радника

Од претходне зиме, Зулфију више није сам у сениорском тиму Радника.

У клуб је стигао двадесетогодишњи Фатон Џемаиљи. Рођен у Великом Трновцу, кратко је играо у Немачкој, да би одатле дошао у Сурдулицу.

Чека га исто што и Зулфијуа - смештај, храна, али и часови српског језика.

У омладинским категоријама Радника игра још седам младића албанске националности. Спортски директор објашњава да је то политика клуба.

„Сурдулица је на граници са Македонијом и Бугарском, близу је и Косово.

Око Косова су места која су претежно са албанским становништвом. Ти момци имају наше држављанство, рођени су ту, многи од њих познају и језик.

Природно је да ми прво гледамо шта се налази код нас у околини", каже Гашић.

Он не види проблем у томе што је долазак албанских фудбалера привукао пажњу јавности. Све док су резултати добри, а проблема нема, ова клупска политика се исплаћује.

Више о овој причи