Готово заборављене, мале богиње поново харају

  • Јелена Максимовић
  • Новинарка ББЦ
Дечак који се плаши вакцине покрио је лице капом

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Епидемија малих богиња довела је до пораста броја вакцинисаних

Међу родитељима који чекају да вакцинишу децу у београдском Дому здравља „Стари град" је Марина, мајка трогодишњег дечака. До сада није вакцинисан јер је од поласка у обданиште био често болестан.

„Нисам се уплашила кад сам чула за епидемију, мислим да је то напумпано више него што реално јесте, али немам ништа против вакцине", каже ова млада мама.

Болести за које се крајем 20. века мислило да су на путу да буду искорењене, данас угрожавају животе многих људи.

Србија је међу девет европских земаља које се тренутно боре с епидемијом малих богиња. Од почетка епидемије малих богиња у Србији умрло је 12 особа, а апели за вакцинисање деце не престају.

Запрепашћујуће је деловала вест, објављена у октобру 2017, да је на београдској општини Стари град само 35 одсто деце вакцинисано.

Биљана Алексић, начелница педијатрије у Дому здравља на овој општини, тврди да низак проценат није искључиво последица деловања антивакцинашког покрета.

Након ревизије целокупне картотеке у августу 2017. и слања обавештења родитељима о обавези вакцинације, откривено је да се доста породица одселило на друге општине или у иностранство, а да нису са собом понели здравствене картоне.

Већина родитеља вакцинисала је децу у септембру, пред полазак у обданиште, а запослени у Дому здравља „Стари град" наставили су „васпитно-медицински рад" са младим родитељима који имају недоумице у вези са вакцинацијом.

„Највећи пораст вакцинисаних је забележен у јануару, када су медији почели да извештавају о ширењу епидемије морбила, а стручњаци су јавно говорили важности чувања колективног имунитета", каже докторка Алексић.

Трећи талас је уследио када су вртићи захтевали потврде о вакцинацији.

Иако се чини да се о вакцинацији пуно говори, поготову од почетка епидемије малих богиња, неки родитељи и даље нису довољно информисани. Иван је одвео четворомесечну бебу на редован педијатријски преглед. Убеђен је да не постоји опасност од заразе за њега, пошто су му „дали вакцину у породилишту".

Прва доза вакцине против малих богиња, рубеоле и заушака даје се деци старијој од годину дана, а у случају епидемије праг може бити померен до узраста од шест месеци. Деца добијају другу дозу пред полазак у школу.

Највећа здравствена катастрофа у 21. веку

Од објављивања спорне студије доктора Ендруа Вејкфилда у часопису Лансет, написане су стотине радова о сигурности вакцина. Ни у једном од њих није успостављена веза између ММР вакцине и аутизма, али то није исправило начињену штету.

Аутор фотографије, Science Photo Library

Потпис испод фотографије,

Дечак оболео од малих богиња

Међу земљама погођеним епидемијом малих богиња у Европи су и Италија, Немачка, Велика Британија, а један од разлога смањеног броја вакцинисаних је деловање такозваних антиваксера.

Жофија Пустаи, представница Светске здравствене организације у Србији, сматра да тренутну епидемију треба искористити како би се побољшао систем набавке вакцина, али и за подсећање на њихов значај.

„Вакцине су једно од највећих открића за човечанство у 20. веку, оне спречавају појаву болести, не коштају пуно, а ми сада у 21. веку као да смо заборавили колико су живота оне спасиле", каже она.

(Не)разрешене дилеме

Под утиском супротстављених ставова медицинске струке и активиста против вакцинисања, неки родитељи у Србији одлажу вакцину до одређених прекретница у развоју детета.

„Одлучили смо да одложимо вакцину зато што смо чули да је боље сачекати да дете проговори, уплашиле су нас приче о могућим последицама", каже Данка, мајка девојчице од 19 месеци.

О овој теми није размишљала пре него што је добила дете, али количина различитих информација је чинила одлуку о вакцинацији још тежом.

На сва питања у вези с вакцинацијом добила је одговоре педијатра, уз назнаку да супруг и она морају сами да одлуче када ће вакцинисати дете.

„Кад сам чула за епидемију, уплашила сам се и тад смо одлучили да је што пре вакцинишемо. Кад рационално размислим, схватам да децу треба вакцинисати", закључује Данка.

Србија је прва земља у којој се ради дубинско истраживање узрока смањеног процента вакцинисаних кроз разговоре с здравственим радницима, родитељима и онима који доносе одлуке.

Прелиминарни резултати овог истраживања показују да већина родитеља жели да вакцинише дете, али немају довољно информација или су уплашени.

Поред јавних апела и савета педијатара, неки родитељи и даље одбијају вакцинацију. Једна мајка, која није желела да коментарише своју одлуку, тражила је од докторке упут за испитивање могућности алергије на компоненте вакцине.

„Родитеље можемо да поделимо у три групе," сматра докторка Алексић.

Први су они који редовно доводе децу на вакцинацију, затим они који се двоуме и имају пуно питања и дилема - с њима треба радити и они чешће треба да долазе код педијатра, јер „страх родитеља у вези са здрављем детета је за поштовање", каже она.

Аутор фотографије, Science Photo Library

Потпис испод фотографије,

Осип код оболеле особе

На крају, ту су они који су тврди противници вакцина и одбијају све аргументе.

„Њихови разлози су лични, што је лоше. Често се испостави да имају у породици или околину случај детета са поремећајем у развоју", објашњава докторка Алексић.

ММР вакцина се даје деци после првог рођендана, што је први тренутак када се детектују поремећаји у психо-моторном развоју детета. Сем временске подударности, ММР вакцина и аутизам немају додирних тачака.

Светске завере

Чест аргумент антиваксера у Србији је порекло вакцине, уз тврдњу да велике фармацеутске компаније шаљу на ово тржиште вакцине лошијег квалитета.

Према тврдњама докторке Пустаи, Србија је међу земљама с веома строгом процедуром за набавку вакцине. Само две вакцине, које се примењују и у Европској унији, доступне су у Србији.

Потпис испод фотографије,

Докторка Жофија Пустаи, представница Светске здравствене организације у Србији

СЗО има листу претходно одобрених вакцина, а да би доспели на њу произвођачи морају да прођу ригорозан процес провере који траје најмање пет година. Ова процедура представља свеобухватну проверу квалитета и безбедности вакцина.

Поред невакцинисане деце, први на удару током епидемије су здравствени радници, чак 25 одсто тренутно оболелих су се заразили на послу. Од децембра, сви здравствени радници рођени у Србији после 1970. су вакцинисани.

Групе које су такође осетљиве током епидемије су Роми, као и мигранти који се тренутно налазе у Србији. Деца која су рођена у избеглиштву најчешће нису вакцинисана или су касније пропустила другу дозу вакцине.

„Ма, ја сам то прележао"

У коментарима на текстове о малим богињама на Фејсбуку, јављају се људи који не разликују овчије богиње (варичеле) од морбила. Пре постојања вакцине, морбиле су биле честа болест и смртност је била велика.

„Људи се не сећају колико је људи умрло, пошто су вероватно бити деца када су прележали ову болест. Када сам имала 18 година, моја добра пријатељица је умрла од малих богиња за само недељу дана, током последње велике епидемије у Мађарској", сећа се докторка Пустаи.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Нема доказа да ММР вакцина изазива аутизам

Она сматра да не треба шокирати јавност сликама деце и младих, који умиру од малих богиња, али да поруке доктора морају да буду јасне.

Једна од порука коју је неопходно понављати је да је у Европи је број оболелих од малих богиња у 2017. порастао четири пута у односу на забележене случајеве из 2016. године. До краја 2017. године, 37 људи је умрло.

„То је могло бити спречено. Не постоји оправдање зашто смо заборавили које су предности вакцина", закључује докторка Пустаи.