Деца у Србији највише користе Инстаграм, а не Фејсбук

Девојчица проверава омиљене апликације Image copyright Getty Images
Натпис на слици Деца у Србији користе интернет четири сата дневно у просеку

Иако у просеку проводе четири сата дневно на интернету, већину деце школског узраста нећете пронаћи на Фејсбуку.

Војину су родитељи купили паметни телефон кад је имао девет година, да би лакше сазнали где се налази у сваком тренутку. Поред школе и тренинга, он не стиже да проводи пуно времена на друштвеним мрежама. Ипак, мама и сестра су му помогле да направи налог на Инстаграму.

Преко ове апликације прати шта раде фудбалери које воли и слике својих пријатеља из школе. Фејсбук не користи. „Шта ће ми? То је за велике, а и забранила ми је мама", каже.

Image copyright Reuters
Натпис на слици Инстаграм функционише као визуелни дневник

Инстаграм и Снепчет бележе двоцифрени раст међу млађом популацијом, потврдила су истраживања онлајн тржишта из 2017. године. Оно што привлачи младе овим апликацијама су „приче", видео поруке које су видљиве пратиоцима током 24 сата.

„Сторији су ми занимљивији од слика", каже дванаестогодишња Теа.

Поред Инстаграма, Теа највише воли да прати шта раде њене омиљене Јутјуберке. Фејсбук је користила раније, сада више не, јер је „изашао из моде."

Натпис на слици Снепчет је веома популаран међу децом школског узраста

Чињеница да ће „прича" нестати следећег дана на Инстаграму или Снепчету даје доста слободе младим корисницима. Веома им је привлачно што могу да проверавају ко све гледа њихове „сторије".

Старији могу да проведу сате уз Снепчет, „али да разумеју чему то служи - нема шансе", каже Ђорђе Кривокапић, стручњак за безбедност података на интернету.

„Клинац кад види нову апликацију, знаће како да је користи, а ако да не зна погледаће Јутјуб туторијал", објашњава Кривокапић.

Да ли су миленијалци стварно нарциси

Фејсбук афера: време је за промене

Менаџмент Фејсбука је још 2010. године приметио пад у броју најмлађих корисника. Уочено је и да су млађима привлачнији затворени канали комуникације - чет групе. Познаваоце интернет тржишта није изненадила вест да је овај гигант купио апликацију Вотсап за 19 милијарди долара, то јест да је „платио" 40 долара за сваког корисника.

Пошто свој пословни модел заснива на прикупљању података, у Фејсбуку су схватили је боље уложити у бесплатну апликацију без реклама. На тај начин ће допсети до телефона корисника, а „данас је то благо", сматра Кривокапић.

Куповином Инстаграма, за Фејсбук је круг затворен: не губи корак с новом генерацијом, иако је међу њима све мање корисника ове друштвене мреже.

Фејсбук само за школу

Мања иде у трећи разред средње школе и с пријатељима најчешће комуницира користећи Вајбер или Вотсап. Као и многим њеним вршњацима, Инстаграм јој је омиљена апликација. Фејсбук је открила у основној школи, али јој је та мрежа мање интересантна. Користи је само да провери шта разредна поставља у групи формираној за њихово одељење.

Многи просветни радници прихватили су неизбежност друштвених мрежа и покушавају да их користе у настави. Један од њих је Ивица Жупањац, учитељ у основној школи „Милун Ивановић" из Ушћа код Краљева је аутор едукативног сајта Sajberucitelj.com, на коме поставља материјале и за ученике и родитеље.

Он каже да наставници данас „предају ђацима који за други рођендан добијају таблете и паметне телефоне". Када се деца сусретну с предавачем који очекује да га ученици слушају и уче све напамет, деца „могу само да кажу да им је школа досадна", каже он.

Одељење коме предаје има своју Фејсбук групу. Дешавало се да му ученици пошаљу „захтев за пријатељство" на лични профил, који он никад није прихватио.

Не постоји званична препорука Министарства просвете професорима шта да раде када их ученици контактирају на друштвеним мрежама

„Пријатељство на друштвеним мрежама са ученицима, студентима или родитељима може да носи известан степен ризика", рекла је Миља Кривокућа из групе за заштиту од насиља и дискриминације при овом Министарству.

Она то пореди с другим случајевима „интимизирања", где се лако нарушава граница професионалне и приватне комуникације.

Готово половина професора уме да обави само најосновније операције на компјутеру, док 5 одсто уопште не користи модерне технологије, резултат је истраживања Глобал Кидс Онлајн из 2016. које су радили УНИЦЕФ, Лондонска школа за економију и мрежа ЕУ Кидс Онлајн.

Иако Министарство нуди професорима низ семинара из области дигиталне писмености, општи модел образовања није усклађен с изазовима технолошког окружења.

Натпис на слици У поређењу са својим професорима деца су напреднија у коришћењу нових технологија

Више се пажње посвећује стицању техничких знања, а мање утицају технологије на друштво и личност детета, сматра Кривокапић.

„ИТ вештине делују интуитивно, деца од две или три године умеју да преузму апликацију и инсталирају је на уређај", он додаје.

Он упозорава да наставници морају да разумеју предности и мане технологије.

„Ако су деца у сваком тренуку повезана с највећом, бесплатном базом знања коју могу да претражују, онда образовање не може да буде засновано на бубању" закључује Кривокапић.

Родитељи као интернет контролори

Када се о односу деце и технологије извештава у медијима, најчешће се користи сензационалистички приступ. О деци се пише као жртвама експлоатације, силеџијства, дечије порнографије и лажног представљања на интернету.

Због ширења моралне панике, медији су пропустили да образују генерације родитеља о могућностима, али и опасностима технологије, тврди Кривокапић.

Родитељи сами процењују које су апликације и интернет садржаји прихватљиви, а који не. Војинова мама, Вера контролише све шта њен син ради на телефону. Истовремено, Јелена уопште не надгледа шта раде њене две кћерке тинејџерке на интернету.

Деца имају право на приватност, иако је то право ограничено неким другим правима и интересима детета. Када се испоље ризици за развој детета, родитељ, учитељи и социјални радници имају право да наруше приватност свог детета, каже Кривокапић.

Он додаје да иако су често технички напредији, родитељи немају право на надзор целокупног дигиталног живота своје деце.

Чињеница да за инсталацију већине апликација деци после 13. рођендана није потребан пристанак родитеља иде у прилог овој тврдњи.

Више о овој причи