И даље недовољно програмера, друштвењаци у вишку

Компјутерски код Image copyright RITCHIE B. TONGO
Натпис на слици Да ли знате да пишете код?

Иако је незапосленост један од највећих проблема у Србији, постоје многи послови за које је тешко пронаћи одговарајућег кандидата, као и они које људи не просто желе да раде.

У Србији најлакше налазе послове дипломирани инжењери информационих технологија, електротехнике и рачунарства, као и грађевински и машински инжењери са одговарајућим лиценцама.

У ИТ сектору готово да нема незапослених људи, каже Александар Балџијев из компаније Mindspeople, која се бави проналажењем одговарајућих кандидата за позиције у овој индустрији.

Највише су тражени програмери у области Јава и ПХП програмских језика, који имају довољно искуства за средње и више позиције у ИТ компанијама.

Он сматра да и поред постојања квалитетног кадра, Србији недостаје школа која ће се специјализовати за информационе технологије.

„У овој области већ десет година потражња је већа од понуде", тврди Иван Минић, интернет консултант и уредник портала Моја фирма.

По њему, најбоље пролазе људи који су се поред факултета самоиницијативно бавили програмирањем, јер образовање у овој области на академским студијама није одговарајуће.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Многи који су волели да играју игрице на крају их праве

Федор Јурић има 24 године и завршио је Факултет информационих технологија на Универзитету Метрополитен. Одувек су га занимали рачунари, а мајка га је научила да чита и рачуна на интерактивним сајтовима за децу, што му је било забавније од начина на који су те вештине представљене у школи.

„Након тога сам открио игрице и убрзо сам присвојио кућни рачунар, што је у ретроспективи запечатило мој избор каријере десетак година касније", каже Федор.

Током факултета контактирао је компанију Финбет ради обавезне праксе. Након четири месеца праксе у овој фирми понуђен му је стални посао.

Очекује да ће се и за десет година бавити овим послом.

Ко диктира услове?

Запослени у ИТ индустрији, поготову они на вишим позицијама, у бољој су ситуацији у односу на оне у другим областима. Људи с искуством „могу да бирају посао, а не да послодавац врши одабир", сматра Минић.

У овој области постоје послови за које је изузетно тешко пронаћи кандидата, попут стручњака за сајбер безбедност у великим мултинационалним компанијама, каже Маја Манојловић из компаније Стентон Чејс, која се бави тражењем кандидата за највиши менаџерски ниво.


Сајбер безбедност обухвата технологије и процесе чији је циљ заштита система, мрежа и података од напада на интернету.

Већина сајбер напада су аутоматизовани и нису упућени ка специфичној организацији, већ покушавају да искористе слабости система. Посао особе која се бави сајбер безбедношћу је да предвиди могућност напада на хардвер и софтвер те компаније.


Огласи за послове у ИТ индустрији на нижим и средњим позицијама често наводе да је кандидат треба сјајно да познаје више програмских језика, што многе обесхрабри, каже Минић.

„То нису услови, него списак лепих жеља", тврди он. „Тражи се много, а у стварности се пристаје на много мање."

Такође је тешко пронаћи одговарајуће кандидате за уско специјализоване позиције у различитим производним индустријама, који истовремено имају и менаџерски потенцијал, каже Манојловић.


За кога има посла?

Међу траженијим пословима на тржишту рада у Србији су и професори математике, физике и страних језика, лекари с одговарајућим специјализацијама (анестезиолози, кардиолози, педијатри, офталмолози, гинеколози...), фармацеути, биохемичари, рачуновође.

Када су у питању профили нижег нивоа образовања, најлакше долазе до посла оператери на ЦНЦ машинама, заваривачи и аутотроничари/мехатроничари. Књиговође и рачуновође се увек траже, као и послови у области неге старих. Здравствене неговатељице, медицинске сестре (специјалиста инструментирања) и козметичари, кувари, електротехничари су такође међу траженијим занимањима, каже Ђурђица Сучевић из Националне службе за запошљавање.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Козметичарке лако налазе посао

Међутим, историчари уметности, етнолози, али и инжењери металургије, рударски технолози и технолози обраде метала јако тешко долазе до посла.

За свршене средњошколце статистичаре, правнике и оне који се баве заштитом на раду и обрадом метала такође нема пуно радних места.

Најнепожељнији послови

Иако је званична стопа незапослености у последњим месецима 2017. године била 14,7 одсто, постоје послови које скоро нико не жели да обавља.

Сучевић каже да је најмање интересовања за послове у области пољопривреде, грађевинарства и рударства, без обзира на висину зараде. На пример, иако су заваривачи тражени и солидно плаћени, овај посао слабо ко жели да ради.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Тешки физички послови се избегавају

Поред тежих физичких послова, људи су Србији не желе да раде као теренски комерцијалисти, пошто се у овој области плата често зарађује на проценат.

Незапослени се такође ређе опредељују за послове „без радног времена", када није тачно утврђено колико се времена проводи на радном месту, без слободне суботе, недеље, празника. Нису омиљени ни послодавци који очекују да запослени обавља обавља више различитих послова, на пример, да рачуновођа буде и секретарица, кафе куварица и чистачица и, поврх тога, води администрацију.


Програмирање није решење свих проблема

Људима који остану без посла или не могу да га пронађу после завршене школе често се нуде различити курсеви преквалификације у области програмирања.

Неке приватне школе се рекламирају да ће обучити полазнике „за послове од 1.000 евра".

Image copyright Getty Images

И поред велике потражње, многи који заврше ове обуке не нађу посао у ИТ струци.

„То је лепа идеја, али најчешће не функционише у пракси", каже Иван Минић.

Он тврди да се полазници ових курсева добијају широку слику, али недовољно специјализације за послове у ИТ сектору.

Балџијев сматра да учење и усавршавање у овој области рађа квалитет, а то прати одговарајући новац, као и да сами сертификати и дипломе не значе много.

„Не могу сви да програмирају и не треба сви да програмирају", закључује Минић.

Више о овој причи