Бачки Моноштор: Војвођанско село којим газдују жене

Чланице удружења Подунав у Етно центру у Бачком Моноштору, јун 2018.
Натпис на слици Удружење грађана Подунав из Бачког Моноштора има више чланица него чланова

Бачки Моноштор је место у које туристи нису често свраћали, јер до њега можете да стигнете само ако пређете један од мостова преко Дунава.

Али откако су мештанке преузеле ствари у своје руке, много тога се променило.

Зденка Митић прва је жена секретар месне заједнице Бачки Моноштор. На том положају је мање од годину дана и поносна је на низ акција које је до сада спровела.

Од постављања контејнера за различите врсте отпада, до организације фестивала Регенерација Дунава.

Помогли су јој чланови грађанског удружења Подунав. Тачније чланице, јер више од половине удружења чине жене.

„Положај председнице месне заједнице ми је много олакшао да активностима удружења дам мало озбиљнију ноту", прича Зденка.

Чланице Подунава имају од 16 до 65 година. Од професионалних пчеларки до средњошколки, све раде да у селу од око три хиљаде становника сачувају природу и угосте туристе.

Од око хиљаду домаћинстава у селу, 35 је укључено у развој руралног туризма.

Од чамџије до пчеларке

Натпис на слици Аница заједно са супругом држи часове пчеларства

Неколико километара од Дунава, рукавце и баре Бачког Моноштора најбоље познају чамџије. И њихов занат је један од оних које ово бачко село, познато и као Село на седам Дунава, чува.

Аница Перичић једина је пчеларка у селу.

Каже да је као чланица удружења Подунав посетила довољно сајмова, скупова и едукација да би научила да никада не треба престати са учењем.

Поред свакодневних обавеза, Аница заједно са супругом држи часове о пчеларству.

„Пчеларска учионица била је намењена ученицима из околних основних школа, а сада је отворена за свакога ко је радознао да о пчелама и пчеларству научи онолико колико жели", каже Аница.

Каже да јој се пчеларство „наметнуло" када се удала, а да је данас она газдарица породичног газдинства.

„Почела сам тако што сам помагала, тако сам научила много тога о пчелама. Све што сам касније урадила било је захваљујући снази коју сам скупила сарадњом са другим женама из села".

Њена прича пркоси статистици.

Истраживање које је урађено пре Националне стратегије равноправности до 2020. године, показало је да већина жена на селу, чак 88 одсто, живи у кућама које су у власништву мушкараца.

Жене на селу у Србији ретко су газдарице домаћинства - чак у 74 одсто случајева оне су неплаћене чланице газдинстава која им не припадају.

Мама није ту, мама прави џемпере

Доктор хемије на селу тражи одговоре ван науке

Први српски „еколошки устанак" у Белој Цркви

Нова етно кућа, стара 150 година

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionBački Monoštor

Елизабети Бешени припада домаћинство на којем ради и живи.

Некада оронула шокачка кућа стара 150 година, данас је етно кућа која годишње угости више од хиљаду туриста из свих крајева света.

„Желела сам да сачувам тршчани кров и земљане зидове. Успела сам да сачувам материјал који се користио пре два века", каже Елизабета.

Потрага за старим мајсторима, људима који и данас умеју да користе материјале којима се градило пре двеста година, није била лака.

Кућу је окречила са мајком, а мајстори од којих нико није имао мање од 80 година, поправили су и сачували дрвену грађу и дрвене клинове, начин изградње специфичан за шокачке куће.

Да кућу опреми по старим шокачким обичајима, Елизабети су помогли најстарији мештани Бачког Моноштора.

Без њихове помоћи етно кућа не би остала живи споменик старих обичаја. Без помоћи удружења грађана Подунав, гости из разних крајева не би чули за ово место.

„Ово се мора радити с љубављу, али без помоћи удружења не бих успела сама да промовишем домаћинство и пропустила бих шансу да домаћинство буде видљиво широм земље", каже она.

Жене ретко воде политику и у граду

Натпис на слици Прелазак прага етно куће старе 150 година враћа у претходни век

Зденка Митић не престаје са планирањем даљих активности. Шансу коју је добила као секретарка месне заједнице жели максимално да искористи.

Град Сомбор, на чијој се територији налази Бачки Моноштор, један је од само десет градова и општина у Србији на чијем су челу жене.

То је само шест одсто.

„Веома сам задовољна што су жене у нашем селу носиоци пољопривредних газдинстава. То охрабрује и друге жене да се укључе, показује им да је могуће, али и колико је то добро за целу породицу", каже Митић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи