Век од убиства Романових: Зашто Србија слави цара Николаја Другог

  • Марија Јанковић
  • ББЦ новинарка
Грађани држе фотографију Николаја Другог
Потпис испод фотографије,

Споменик цару Николају Другом подигнут је пре четири године у Београду

„Нећете ми замерити, господо, што сам, пре свега, Рус. Али вас уверавам да сам одмах после тога Србин и да су ми најдражи интереси српског народа."

Овако се српском дипломати, наводно, обратио цар Николај Други у пролеће 1915. године. Три године касније, а сада пре читав век, брутално је убијен.

Ово је једна од најчешће цитираних реченица када се о руском цару говори као „највећем српском пријатељу".

Николај Други је, кажу, Србију заштитио у Великом рату, али тако и вратио Русију на списак светских сила.

Историчари објашњавају да је за последњег Романова везан и велики број анегдота и нарација. Једна од њих и да је телеграмом запретио Британцима ако не помогну Србима у Албанији.

Неке попут ове, ипак, нису тачне.

Потпис испод фотографије,

Постоји чак и прича да је Николај Други претио повлачењем из Првог светског рата ако савезници не помогну Србији

„Прво Рус, а одмах затим Србин"

Цар Николај Други мобилисао је своју војску након што је 1914. године Аустроугарска објавила рат Србији. Ова одлука се у историји тумачи као стајање на страну Србије, упркос утицају велике Аустроугарске. Последњи руски цар је потом, током рата, слао помоћ и муницију у Србију.

Историјски записи сведоче о сусрету тадашњег министра иностраних послова Русије Сергеја Сазонова и српског лингвисте и дипломате Александра Белића, у пролеће 1915. године.

Тада је Сазанов пренео Белићу ставове цара Николаја да је „прво Рус, а одмах затим и Србин", али и да ће „заслуге Србије бити стоструко награђене".

Романов је још додао о Србији: „После рата она ће бити неколико пута већа него што је данас."

Потпис испод фотографије,

У литији на улицама Београда учествовали и бивши припадници 63. падобранске бригаде, војске, бајкери...

Ултиматум Британији - повлачење ако не помогну Србима

Љубав Срба према царској Русији настала је управо због веровања да је она заштитник српских интереса, каже историчар Предраг Марковић.

Међу историчарима је популарна и прича да је последњи руски цар толико волео малу балканску земљу да је телеграмом запретио Британцима да ће се повући из Првог светског рата.

Ултиматум је гласио - повлачење, ако се не помогне Србима који су се повлачили преко Албаније.

„Та апокритична прича о телеграму Британцима није тачна", објашњава Марковић.

„Осим што телеграм никада није понађен, такав текст не би био у духу тадашње дипломатске војне преписке".

Потпис испод фотографије,

Грађани су носили и црно-жуто-беле заставе - обележје царске Русије

Подршка: Љубав или потврђивање на Балкану

Више од века касније историчари не могу да се сложе зашто је Николај Други те 1914. стао на страну Србије.

Једно од мишљења јесте да је царска Русија била много више наклоњена Србији и да је у рат управо ушла да би је заштитила.

„Царска Русија је била најдоследнији заштитник српског народа", тврди Марковић.

Дубравка Стојановић, професор на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, каже да је Великом рату претходила - неуспешна политика Николаја Другог.

„Говори се о великој помоћи Русије Србији, али и она сама је била јако слаба", тврди Стојановић.

„Николај Други је морао да буде стратег јер је Русија дипломатски деценијама губила битке, а Балкан је простор на коме се увек потврђивала као велика сила."

Споменици и улице Русима у Београду за шест година:

  • 2017. - Улица у центру Београда названа је по руском дипломати Николају Хартвигу, посланику на српском двору од краја Анексионе кризе 1909. до јула 1914.
  • 2014. - Подигнут споменик цару Николају Другом у Београду, поводом обележавања 100 година од почетка Првог светског рата.
  • 2012. - Одлуком Скупштине Београда, Руски некропољ постао меморијални споменик палим руским борцима у Првом светском рату. Некропољ је на Новом гробљу у Београду подигнут још 1935. године, али је тек 2012. добио статус споменика од „историјског и меморијалног значаја".
Потпис испод фотографије,

Русија је пре Великог рата водила и један са Јапаном, у којем је претрпела озбиљан економски и политички пораз

Заставе царске Русије у Београду

Српска православна црква организовала је у Београду литију поводом смрти Романових и најпознатијег међу њима - цара Николаја Другог. Литију је предводио патријарх Иринеј.

Колона је кренула од Руске цркве иза Цркве светог Марка, све до споменика Николају Другом у улици Краља Милана.

Међу шетачима су били и бивши припадници 63. падобранске бригаде, војске, бајкери...

Група грађана носила је дугачку црно-жуто-белу заставу царске Русије. Поједини су носили иконе и заставе подршке Русији.

„Дошао сам на литију јер подржавам православни руски народ", каже деветнаестогодишњи Дејан.

„Мислим да смо ми браћа и да треба да се ујединимо. Западни капитализам ће нас појести ако се не ујединимо".

Потпис испод фотографије,

Код споменика Романову били су градски менаџер Горан Весић, министар Ненад Поповић, као и лидер Двери Бошко Обрадовић

Артјон, 39-годишњак, дошао је из Русије.

„Видео сам рекламу на улици и одлучио да се придружим. То је све".

На питање да ли се у Русији каже да су Срби и Руси браћа, одговара:

„Да, и ми у Русији тако мислимо."

"Видимо то. Тако је."

Иван држи икону цара Николаја и његовог сина Алексеја. Каже да је стогодишњица смрти за њега један трагичан дан.

„Знате шта? Када су ишли преко Албаније руски цар је запретио да ће изаћи из рата јер нису хтели да пружају помоћ српским ратницима", објаснила је Новка нашем репортеру и додаје да нас православље спаја.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk