Држава не поштује дигитална права грађана, показало истраживање Шер фондације

  • Петра Живић
  • ББЦ новинарка
Екран мобилног телефона

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Све већи проблем су апликације које прикупљају више података него што им је неопходно

Лични подаци и приватност грађана нашли су се на удару укупно 24 пута у периоду од априла до јуна ове године, показало је истраживање Шер фондације, непрофитне организације која се бави унапређењем људских права и слобода на интернету.

Аутори истраживања упозоравају да је забрињавајуће што државне институције не чине довољно да заштите личне податке грађана.

За разлику од почетка године, када је забележено највише техничких напада, у периоду од априла до јуна грађани су трпели притиске због изражавања и активности на интернету, пише у извештају.

Фејсбук и откази

Раднице у смедеревској фабрици „Кајсен" поделиле су на Фејсбуку фотографије са радног места, због чега су добиле отказе, а послодавац им је након тога претио кривичним пријавама јер су делиле фотографија штрајка, пише у извештају.

У извештају се наводи и пример новинара и запослених на станици Радио Београд 202 којима су претили послодавци након што су на Фејсбуку поделили саопштење у коме траже подршку јавности због могућности да станица постане музичка радио станица.

„Изостанак одговорности у државним органима скоро је правило када је реч о кршењу права грађана на приватност и заштиту података о личности", пише у извештају у коме се наводе и примери центара за социјални рад у Нишу, Зрењанину, Панчеву, Краљеву.

Повереник је у јуну покренуо прекршајне поступке против директора ових центара и предузетника који је направио упутство за употребу софтвера за службене потребе центара.

Подаци грађана о коришћењу социјалне заштите, жртвама насиља, националној припадности, полу, језику, здравственом стању и примању социјалне помоћи, објављени су на сајту предузетника и били су доступни јавности без икакве заштите.

Након што су на Фејсбук страници „Глас Пожеге" објављени подаци грађана о социјалној новчаној помоћи, за које је Повереник раније утврдио да су достављени на захтев општине, против непознатог службеника Општине Пожега, Повереник је поднео кривичну пријаву због неовлашћеног прикупљања података о личности, пише у извештају.

Бојан Перков из Шер фондације објашњава да су повреде заштите података о личности грађана највећи проблем.

„То је због правног оквира који је прилично застарео и који се веома лоше примењује, што за последицу има смањен ниво приватности грађана", каже.

Србија већ шест година чека на усвајање новог Закона о заштити података о личности.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности критиковао је трећу верзију Нацрта новог закона које је Министарство правде недавно објавило.

„Ова последња верзија је остала испод потребног минималног и прихватљивог нивоа", објављено је на сајту Повереника.

Чији је „Изабрани доктор"?

Потпис испод фотографије,

Повереник је Вишем тужилаштву предложио да провери да ли је ова апликација неовлашћено прикупљала податке

У извештају Шер фондације пише и да је случај апликације за заказивање прегледа у државним здравственим установама Министарства здравља „Изабрани доктор" случај „највеће повреде заштите података о личности".

Прва верзија ове апликације од грађана је захтевала уношење броја здравственог осигурања (ЛБО). Ни у ажурираној верзији није доступна политика приватности која кориснике обавештава о томе које податке апликација прикупља и обрађује и до кога ти подаци доспевају.

Корисници нису могли да се информишу о томе ко скупља њихове податке, за коју сврху, ни како их чува, каже Перков.

„Чињеница да је у старој верзији апликације за приступ прегледима био потребан само ЛБО додатно забрињава, јер је хипотетички било која особа која зна ваш ЛБО може да приступи вашим прегледима".

Повереник је средином јула Вишем јавном тужилаштву предложио да размотри да ли је дошло до кривичног дела неовлашћеног прикупљања личних података.

Како се заштитити?

Иако из Министарства правде кажу да је нацрт новог закона усаглашен са коментарима Европске комисије и Европске канцеларије за правну сарадњу, стручњаци и повереник упозоравају да нови нацрт не узима у обзир сугестије струке.

Независно од правног оквира, корисници интернета личне податке могу да заштите пажљивим коришћењем.

Бојан Перков објашњава да је велики број апликација направљен тако да од корисника захтева давање приступа подацима који нису неопходни за функционисање апликације, попут приступа именику, камери, или галерији фотографија.

„Грађани треба да воде рачуна о томе ко је заправо са друге стране и провере да ли је заиста реч о званичном сајту неке државне институције или компаније", каже Перков,

Истиче да је једна од најважнијих ствари сазнати у које сврхе одређена апликација или сајт прикупља податке и како ће их користити.

Све то се може проверити у одељку политике приватности одређеног сајта.

„На сајтовима који немају сигурни ХТТПС протокол (препознаје се по зеленој иконици катанца у пољу за адресу сајта) никако не би требало остављати податке, нарочито не финансијске природе, попут броја картице", упозорава Перков.

У Европи је крајем маја ступила на снагу Општа уредба о заштити података о личности која гарантује шира дигитална права.

Једна од најзначајних новина коју је Уредба донела јесте обавеза свих организација и установа које долазе у додир са подацима о личности, сакупљају их или обрађују, да о томе обавесте кориснике.

Критичари не верују да ће нови Закон, који је у припреми, променити много тога, док Министарсво правде истиче да је закон усклађен са Општом уредбом.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk