Кина и Србија: Од пријатељства до великих улагања

  • Слободан Маричић
  • ББЦ новинар
Си Ђинпинг

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Железара Смедерево је у рукама Кинеза од 2016. године

Те 2014. године у дипломатији смо чули одломак из Креманског пророчанства.

„Пре 200 година био је код нас један мудар, али неписмен човек, а био је пророк".

„Никада није чуо за Кину, али је рекао: 'Доћи ће људи са истока, жути људи и завладаће светом. Они ће пити воду са српске реке Мораве", рекао је тадашњи председник Томислав Николић кинеском премијеру Ли Кећангу.

Ли Кећанг је на то одговорио да ће Срби и Кинези заједно пити из Мораве и Дунава, а да су сви добродошли да пију из реке Јангце.

Четири године касније, српски званичници готово увек користе синтагму „наши кинески пријатељи" када говоре о најмногољуднијој земљи света.

„Дођи, Ли, овамо, да те види Србија", речи су којима се председник Вучић у јулу обратио кинеском амбасадору приликом обиласка железаре у Смедереву.

„Мој брат Ли (Манчанг) и ја се виђамо два пута недељно и сад вама то дође смешно... О свему разговарамо с нашим пријатељима Кинезима, дотад ће да буде завршен Бор, ако случајно Кинези буду дали најбољу понуду, онда би Кинези били од Смедерева до Бора".

Бор и Зрењанин

Рударско-топионичарски басен Бор, једно од најважнијих предузећа у Србији, тема је и актуелне посете српске државне делегације Пекингу - потписан је уговор о преузимању, а министар финансија Синиша Мали наводи да је реч о инвестицији од 1,46 милијарди долара.

Мали је раније потписао и „оквирни споразум" Владе Србије и компаније „Шандог Линглонг" о улагању, како се наводи, милијарду долара у Зрењанин. Реч је о фабрици која производи аутомобилске гуме.

Исту суму, само за транспорт, поменула је и министарка Зорана Михајловић, док председник Вучић најављује уговор о обилазници око Београда на коју се чека деценијама.

На питање да ли су те цифре реалне, професор Економског факултета Љубодраг Савић за ББЦ на српском каже: „Реалне су, док не буду реалне".

„Није први пут да се тако нешто најављује, током таквих посета увек се говори о великим цифрама - нешто се реализује, а нешто не".

Ипак, како каже, кинески амбасадор му улива поверење - „учинио је више за Србију него сви наши менаџер и политичари заједно" - и не сумња да ће, „барем што се тиче кинеске стране", све бити реализовано.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Железара је од 2003. до 2012. била у рукама америчког Ју Ес стила

„Немамо другог избора, најбоље би било кад не бисмо морали да продајемо стратешка предузећа, када бисмо сами могли да правимо путеве, али дотерали смо цара до дувара", истиче Савић.

Смедерево и путеви

Кинеска компанија Хестил 2016. године преузела је управу над Железаром Смедерево.

Две године раније у рад је пуштен Пупинов мост - раније називан Кинески, по онима који су га изградили - да би недавно почело и снимање и првог филма српско-кинеске копродукције.

Све то су показатељи све већег присуства Кине у Србији на економском плану. У шта су све улагали?

„Кинези су до сада највише давали зајмове за изградњу саобраћајне инфраструктуре у којима би њихова предузећа изводила радове или у потпуности или као доминантан партнер", каже Драгана Митровић са Института за азијске студије и професорка на Факултету политичких наука у Београду.

„Они у тим ситуацијама увозе опрему и материјале из Кине, чиме запошљавају кинеску индустрију и фирме, а доводе и своју радну снагу".

Како наводи, кинеске државне банке дају зајмове на основу политичке одлуке врха Кине и захтевају државне гаранције од Србије.

„То значи да ми, без обзира на то да ли ће се ти објекти изградити и да ли ће бити корисни и профитабилни, морамо да враћамо те зајмове".

„Већина тих зајмова је била усмерена на изградњу саобраћајне инфраструктуре, изградњу моста Земун - Борча, више деоница ауто-пута, нешто у енергетску инфраструктуру око Костолца, а као велики пројекат је остала модернизација железнице Београд - Будимпешта".

Немилосрдни такмаци"

Зајмова је било, док су директне инвестиције скромне. Тачније, има их две: Железара и фабрика компаније Меи Та у Обреновцу, која производи делове за аутомобиле.

Често се може чути и да је проблем са кинеским компанијама у Србији то што је све прилично нетранспарентно - није познато под којим условима послују.

„Све је договорено на политичком нивоу, није било конкурентних понуда, ни за финансијере, ни за извођаче радова, и не знамо да ли су ти кредити повољни или нису", наводи Драгана Митровић.

Према њеним речима, такав начин пословања ствара амбијент погодан за корупцију.

„Велики зајмови могу мале земље да доведу у озбиљну дужничку кризу - видели смо шта се десило са Шри Ланком, која није могла да отплаћује кредит за модернизацију луке, па су је на 99 година препустили кинеској корпорацији као вид компензације".

Она истиче да су Кинези „изузетно вешти и немилосрдни економски такмаци", иако је Кина заиста пријатељска земља Србији.

„Боре се да реализују своју стратегију и своје економске интересе, не иду по свету да усрећују друге - обично се ради о прагматизму и реализовању својих интереса", додаје она.

Како се Кина шири?

Драгана Митровић каже да Кина 40 година спроводи политику „реформи и отварања".

„Искористила је искуства других, учила је од других - Јапана и малих азијских тигрова, применила је њихова искуства".

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Кинески председник Си Ђинпинг приликом посете Србији 2016. године

Како наводи, економски успон су базирали на извозу.

„Реч је најмногољуднијој земљи света, то јој је примарни ресурс и адут - има 800.000.000 сељака. Комерцијализовали су село, модернизовали индустрију и имају јефтину радну снагу".

„То је земља које је највише искористила глобализацију, знатно су увећали извоз и постали друга економија света".

Многи наводе да би ускоро - ако се то већ није догодило - требало да уследи и смена на врху: Кина уместо САД на броју један.

Професорка ФПН није сагласна са тим.

„Оно што економију чини водећом је њено учешће у светком БДП-у, али та економија мора да има и неке друге одлике - уједначене услове пословања, ниво националног дохотка да буде на одређеном нивоу...

„Ако Кину меримо по неким другим параметрима онда се брзо показује неуједначеност развоја и по тим параметрима она и даље земља трећег света", каже Митровић.

„Преко Србије у Европу"

Љубодраг Савић сматра да је добро што ће Србија са Кином направити споразум о Бору и да ће они то добро урадити - „ако ни због чега другог, онда због себе".

„Кина ради у специфичној ситуацији - те компаније су тржишне, али увек иза њих стоји држава".

„Када се ради о овом делу Европе, мислим да нису ту чиста посла, у смислу да су препуштене сами себи".

Према његовим речима, Кина жели преко Србије да уђе на европско тло.

„Ту је и тај њихов Пут свиле - закуп луке Пиреј у Атини и изградња путева је стратегија која надилази Србију. Кинези имају веома офанзиван приступ, узјахали су змаја како треба и одлично им иде".

Како каже, Србија не може у економским сарадњама да увек „тражи длаку јајету".

„Железара је добар пример. Радници се не буне, плата је редовна, синдикати функционишу, удвостручена је производња... Кинези се понашају врло коректно".

„Државу пашче нема за шта да уједе, без обзира шта Вучић прича, ајмо да пробамо са Кинезима у Бору, мислим да ће то бити добар посао".

„Друга стратегија је била - катанац".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk