Насиље у трамвају: Зашто се „смрзнемо" када смо сведоци насиља

Жена рукама прекрива лице Image copyright Getty Images
Натпис на слици Девед од десет жена у Србији доживи један или више облика сексуалног узнемиравања (подаци Аутономног женског центра)

Друштвене мреже преплавио је снимак са сигурносне камере трамваја број 2 у Београду на коме се види да мушкарац сексуално узнемирава малолетну девојчицу наочиглед путника.

Снимак се са Фејсбук странице „Уживо из београдских трамваја и бусева" веома брзо раширио друштвеним мрежама.

Реакције су се кретале од осуде и позива на линч осумњиченог до критике сведока догађаја због изостанка реакције.

Снимак је, изгледа, јавност узнемирио више од црних бројки када је у питању сексуално и свако друго насиље над женама у Србији.

На пример, последње истраживање Аутономног женског центра говори о томе да је свака трећа жена у Србији доживела нежељено додиривање.

Шта се догодило

Фејсбук страница „Уживо из београдских трамваја и бусева" објавила је снимак на коме се види како мушкарац сексуално узнемирава и додирује малолетну девојчицу наочиглед путника, а након неколико секунди престаје као да се ништа није догодило.

„Скоро свакодневно добијамо фотографије људи за које неко тврди да су џепароши или манијаци. Објављујемо само оно што нам потврди више људи или што је на снимцима очигледно", кажу администратори ове странице за ББЦ на српском.

Додају и да немају сазнања колико често полиција реагује на такве објаве.

„Али мислимо да је друштвени активизам кроз мреже важан и да странице као наша могу помоћи у оваквим случајевима", додају.

Из МУП-а су дан касније саопштили да је ухапшен мушкарац И.М. под сумњом да је извршио кривично дело полно узнемиравање. Осумњиченом је одређен притвор и биће приведен Првом основном тужилаштву у Београду.

Не може се тврдити да ли су друштвене мреже у овом случају помогле у хватању осумњиченог, али ланац свакојаких реакције био је неизбежан.

Осим осуде самог чина, на мети критичара нашли су се и очевици за које се тврди да нису реаговали, као и возач трамваја који, судећи према снимку, није био далеко.

„Ово што се десило је нешто што ГСП не може да спречи. Камере постоје, али возач не може у сваком тренутку да прати јер у исто време вози. Нико од путника није реаговао и упозорио возача", кажу из ГСП-а за ББЦ на српском.

Из овог јавног предузећа апелују на све путнике да у оваквим или сличним ситуацијама, посебно када су у питању велике гужве алармирају возача шта се дешава и позову полицију.

Шта се дешава када возача јавног превоза упозорите на опасност у возилу

Како су нам у ГСП-у објаснили процедура је следећа:

  • Возач зауставља возило
  • Возач зове полицију или хитну помоћ у зависности од случаја
  • Возач обавештава диспечерски центар и матични погон о томе што се догодило

Зашто нас је снимак толико узнемирио?

Сања Павловић из АЖЦ-а каже да је ово један од ретких случајева када заправо постоји доказ о сексуалном узнемиравању.

„Ствар је у томе да овде имамо доказ, а иначе имамо велики број случајева у којима доказ не постоји и ми не верујемо женама. Додатно, овде је у питању девојчица, да је старија жена у питању и поред доказа бисмо се питали шта је она урадила да се нађе у таквој ситуацији, што је такође неприхватљиво", каже Павловић.

Колико је често насиље над женама у Србији

  • У 2017. години убијено је 26 жена у породичном или партнерском насиљу
  • Свака трећа жена доживи неки вид нежељеног додиривања (АЖЦ)
  • Девет од десет девојака доживело је један или више облика сексуалног насиља (АЖЦ)
  • Осамдесет одсто младих у Србији доживело је неку врсту сексуалног узнемиравања (АЖЦ)

„Смрзавање"

Нико од људи са снимка - на коме се не чује звук већ се само види слика - није био поштеђен сурових коментара на друштвеним мрежама.

Од осуде насилника и самог чина, преко осуде очевидаца и возача, па чак и коментара да се жртва „није довољно бунила".

Сања Павловић из Аутономног женског центра објашњава да оно што може да изгледа као изостанак реакције је заправо - реакција.

„То није свестан избор, већ је то начин на који тело реагује у тој ситуацији", каже она.

Три начина на који жртва сексуалног насиља може да реагује

Павловић наводи да жена или девојчица која постане жртва сексуалног насиља може да одреагује на три начина:

  • Може да почне да бежи
  • Може да почне да се брани - што је реакције изазвана порастом адреналина у телу
  • Може да се „смрзне" - што не значи да то није реакција, већ да је њено тело то препознало као начин да преживи, јер је проценила да ће бити још горе ако се брани
Image copyright Sophie Elbaz/Getty Images
Натпис на слици Осамдесет одст младих у Србији је доживело неки облик сексуалног узнемиравања

Синдром Кити Ђеновезе или „ефекат посматрача"

Кити Ђеновезе је у марту 1964. године убијена испред улаза у своју кућу у Њујорку. Каснији извештаји су утврдили да је њеном убиству сведочило више од 30 пролазника и да нико није реаговао на њене позиве упомоћ.

Психолошкиња Ивана Перић за ББЦ на српском објашњава да су се психолози каснијих година бавили овим случајем и дошли до неколико закључака зашто људи не реагују у тим ситуацијама.

„Тада долази до нечега што се зове дифузија одговорности, односно да нико не препознаје да је одговоран за оно што се дешава, а ситуација се мења када прва особа реагује. Такође долази до емотивне дистанце, када се удаљавамо од ситуација које су нам емотивно тешке и непријатне. На неки начин и ми се замрзнемо", наводи Перић.

Ипак, додаје она, ништа од тога није оправдање.

„Као евентуални вид превенције оваквих случајева треба бити подизање свести о одговрности и о томе да наша реакције у неком моменту може спасити један живот", каже Перић.

Кад ти на улици добаце: „Лутко"

Ево како изгледа сексуално злостављање

Францускиње у акцији после јавног шамара

„Није манијак, већ сексуални насилник"

Према снимку који се раширио мрежама, очевици у трамвају биле су махом жене.

Сања Павловић из АЖЦ-а каже да се такође мора имати у виду да када се више жена нађе пред сексуалним насилником то код њих може да пробуди иста или слична искуства која су можда доживљавале.

„Требало би скренути пажњу на то јер постоји могућност да су сличне ствари доживљавале у младости, па стога одреагују на исти начин", каже она.

Према недавном истраживању АЖЦ-а 80 одсто младих у Србији доживело је неки вид сексуалног узнемиравања.

Ипак, од када је у јуну прошле године усвојен Кривични закон који је први пут уврстио сексуално узнемиравање као кривично дело, поднето је само 25 пријава, наводе у АЖЦ-у.

„И то је огромна разлика. Оно што знамо о тим случајевима је да су само два завршена и да су починиоци добили условне казне. Волели бисмо да то не буде тренд, да казне буду оштрије у складу са законом", каже она.

Павловић скреће пажњу и на медијске наслове и коментаре на мрежама у којима се осумњичени у овом случају назива „манијаком".

„Не смемо да га представљам тако јер на неки начин говоримо да је неурачунљив и да није знао шта ради. Сексуално насиље је увек свестан чин, жртва се увек свесно бира. Он није манијак, он је сексуални насилник."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи