Србија добила буџет, шта је БДП у 100 и 500 речи

новчанице динари
Натпис на слици Од БДП-а зависи и вредност Тесле

Скупштина Србије усвојила је буџет за 2019. годину.

Предвиђено је да у години која долази приходи буду 1.246,2 милијарде динара, а расходи 1.269,1 милијарду.

Рачуница је јасна - парламентарци су се усагласили око тога да ће следеће године у државној каси бити 22,9 милијарди динара мање него што је потребно да она буде на нули.

Буџет је сачињен на основу процене да ће раст БДП-а наредне године бити 3,5 одсто, а инфлација 2,3 одсто.

То ће уједно бити и слабији резултат у поређењу са овогодишњим, јер ће према проценама Народне банке Србије (НБС) раст БДП-а ове године бити 4,2 одсто.

Међу разлозима за такав раст је и лош резултат из прошле године са којим се овогодишњи раст привреде упоређује.

Прочитајте у 100 и 500 речи шта је БДП, како вам утиче на живот и зашто је важно да расте.

БДП у 100 речи

Сви производи и услуге настали у једној земљи за годину дана чине њен бруто друштвени производ.

То значи да у његов збир улази све што су на њеној територији произвеле домаће и стране фирме.

Према прелиминарним резулатима Републичког завода за статистику (РЗС) 2017. је то износило 4,75 билиона динара.

Ове године, ако се предвиђања остваре, БДП ће порасти за 4,2 одсто.

Главни разлог за такав раст је, према речима економисте Саше Ђоговића, лоша прошлогодишња база са којом се 2018. упоређује.

„Битно је да раст буде што већи и реалнији, јер се тиме повећава куповна моћ, расту плате и пензије", каже.

БДП у 500 речи

Према дефиницији БДП је укупан износ производене робе и пружених услуга у једној земљи за годину дана, изражен у новцу.

Укључује производе и услуге домаћих и страних фимри. Процене кажу да ће у Србији ове године бити за 4,2 одсто већи у односу на 2017.

„Што је већа вредност суме тих производа и услуга, већи је и помак у динамици привредних активности, односно привредни раст.

Тиме се може повећати куповна моћ становништва, а плате и пензије могу да расту. Ови показатељи отварају могућност здравијег кућног буџета, а не само здравије државне касе", каже за ББЦ економиста Саша Ђоговић.

Према прелиминарним резулатима Републичког завода за статистику (РЗС) прошле године БДП је износио 4,75 билиона динара.

Народна банка Србије је проценила да ће овогодишњи раст бити 4,2 одсто.

Према подацима из другог квартала ове године, највећи допринос реалном расту БДП-а дали су сектор грађевинарства (забележен раст од 22,9 одсто) и пољопривреда (раст од 14,8 одсто).

Натпис на слици БДП у последњих пет квартала

Један од разлога за такав раст је, према речима Ђоговића, лоша прошлогодишња база.

„У грађевинарству помак је такав због изражених инфраструктурних радова - коридор 10, коридор 11, модернизација железничке инфраструктуре, стамбена изградња.

„С друге стране, база за поређење из 2017. је била нижа. Зима је у првом квараталу била изузетно јака, водни путеви су били залеђени, па је дошло до празног хода у динамици грађевинских радова", прича саговорник ББЦ-ја.

Како објашњава, скок у пољопривреди је забележен због бољег овогодишњег рода, опет захваљујући бољем времену.

Уколико упоредимо прошлогодишњи и овогодишњи први квартал - раст БДП-а у прва три месеца 2017. износио је 1,6 одсто, док је ове године у истом кварталу био 4,9.

Грађевинарство и пољопривреда су два сектора која „вуку" БДП Србије, а према Ђоговићевим речима, забрињава мали помак у прерађивачкој индустрији.

Она са рударством и сектором електричне енергије бележи укупан раст од 2,6 одсто.

„То говори да је неопходно извршити редефинисање постојеће индустријске политике и политике субвенционисања.

Такође, треба се усмерити ка трећој и четвртој индустријској револувији, а то значи привлачењу инвестиција које доносе високу технолошку производњу и високу додату вредност", прича Саша Ђоговић.

Усмереност ка тим гранама подразумевала би и високостручну радну снагу, објашњава Ђоговић.

Како додаје, вредност производа и услуга у тим секторима била би на знатно вишем нивоу него што се то чини кроз, на пример, текстилну индустрију, индустрије обуће, коже, дрвно прерађивачки сектор.

„Ове делатности углавном подразумевају већи број запослених, али и ниже зараде и производе ниже вредности.

Тиме се не побољшава конкурентност привреде, нити је значајнији утицај на раст БДП-а."

Што зеленије, то боље

Један од извора за раст БДП-а, који је, према речима нашег саговорника, потпуно неискоришћен, јесте зелена економија.

„У области екологије су нам неопходна нова законска решења, издвајање већих средстава за потребе зелене економије - за производњу чисте енергије, рециклажу, чишћење корита река", каже Ђоговић.

Еврпска комисија је иначе почетком новембра повећала процену привредног раста Србије за 2019. годину са ранијих 3,3 одсто на 3,8 одсто.

Те процене су и према Ђоговићевим речима реалне, али каже да је Србији потребна стопа раста БДП-а од најмање пет одсто годишње.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи